Статуа бацача диска у Ботаничком врту у КопенхагенуПрви олимпијски победник Роберт Гарет
Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретности и прецизност кретања на бацалишту те се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности. Бацање диска је древни спорт, као што показује Миронова статуа Дискобол из петог века пре нове ере.[1][2] Иако није део садашњег петобоја,[3] био је то један од догађаја старогрчког петобоја,[4][5] који се може датирати најмање од 708. п. н. е.,[6] и део је модерног десетобоја.[7][8]
Историја
Диск помиње Хомер у стиху „колут је тај Етион бацио јаки“ (Илијада XXIII, 827). Бацање диска као дисциплина било је саставни део пентатлона — петобоја.[9] Вајар Мирон (средина 5. века п. н. е.) исклесао је статуу бацача диска у фази замаха, једно од ремек дела античкеуметности. Ископине у Олимпији потврдиле су да су Грци правили дискове од камена, дрвета, гвожђа и бронзе.
Диск је био тежак ос1,245 до 5,707 kg, 16,5 до 34 cm. Бацао се са одређеног каменог постоља, тзв. балбиса површине 80 х 70 cm што доказује да Грци нису познавали технику окрета.
На првим Олимпијским играма 1896. у Атини диск се бацао грчким стилом (без окрета).[10] Прво место освојио је Роберт Гарет резултатом 29,15 м. Након IV Олимпијских игара 1910. године одређено је да пречник круга из којег се баца диск буде 2,5 метара. ШвеђанинСедерсен и Чех Ф. Јанда-Сук први су почели бацати диск с окретом, али из круга пречника 2,135 метара.[11] Једно време диск се бацао из круга 2,70 метара.
У Југославији се резултати бележе од 1919. године. Тада је Ђуро Гашпар, бацајући диск десном и левом руком, постигао даљину од 54,2875 м (29,5375 + 24,75), a 1920. поставио је рекорд бацајући једном руком 31,39 м. Први признати рекорд за жене поставила је М. Цимперман резултатом 20,87 м.
Правила такмичења
Техника бацања диска
Диск се баца из круга пречника 2,50 м чији је обруч од гвожђа или челика. Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја немају нема барем један успели покушај. Најбољи хитац сваког такмичара је и његов најбољи резултат. При бацању такмичар сме дотаћи само унутрашњи део обруча. Такмичар може напустити круг кроз његов задњи део тј. иза линије која обележава његову средину, тек када диск додирне тло. Хитац се мери од најближег отиска, насталог при паду диска на тло, до унутрашњег руба круга. Диск за сениоре и јуниоре од 17 до 19 година је 2 kg, јуниоре до 17 год. 1,5 kg. Сениорке и јуниорке, као и пионири и пионирке бацају диск од 1 килограма.
Диск тежине 2 кг који бацају сениори.Уздужни приказ спољашности диска.Уздужни приказ унутрашњости диска.
Специјалне вежбе бацања диска
Из раскорачног усправног става, сукања трупом са бучицама у леву и десну страну.
Из раскорачног усправног става, са оптерећењем на плећима, сукање* трупа у леву и десну страну.
Бацање диска у вис преко кажипрста, при чему справа добија ротационо кретање у правцу кретања казаљке на сату.
Из раскорачног става, имитациони покрети бацања диска.
Бацање олакшане справе у циљу усавршавања специјалне брзине покрета у фази завршног напрезања.
Бацање стандардне справе у циљу усвајања прецизности покрета у фази престизавања справе.
Дизање лакших тегова из лежања, седа, чучња и нешто тежих из стојећег става једном и обема рукама.
*сукање или повијање: приликом извођења ни један део тела се не помера изразито ван равнотежног положаја.
Листа најбољих резултата у бацању диска за мушкарце
Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили диск, са стањем на дан 18. новембар 2024. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута бацили диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[12]
Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле диск, са стањем на дан 18. новембар 2024. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута бациле диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[13]
E.G. Ravenstein, J. Hulley (1867)). „The Gymnasium and its Fittings”. GoogleBooks. N. Trubner & Co. (London,. Приступљено 13 November 2020.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
_IAAF_certified.jpg)
_IAAF_certified,_side_view.jpg)
