Ангола

Република Ангола
República de Angola  (португалски)
Крилатица: Уједињене врлине су јаче
(лат. Virtus Unita Fortior)
Химна: Напред Ангола!
(порт. Angola Avante!)
Положај Анголе
Главни градЛуанда
Службени језикпортугалски
Владавина
 — ПредседникЖоао Мануел Гонсалвес Лоренцо
 — ПотпредседникЕсперанса да Кошта
Историја
Независност1976.
Географија
Површина
 — укупно1.246.700 km2(22)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2023.[1]Раст 37.290.193(41)
 — густина24,27 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст 260,323 млрд. $[2](62)
 — по становникуРаст 7.077 $[2](129)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноПад 93,796 млрд. $[2](61)
 — по становникуПад 2.550 $[2](125)
ИХР (2021)Раст 0,558[3](146) — средњи
ВалутаКванза
 — стоти део валуте‍100 центима‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен‍.ao‍
Позивни број+244

Ангола (порт. Angola), или службено Република Ангола (порт. República de Angola) је држава у југозападној Африци[4].[5] Граничи се са Намибијом, Републиком Конго, Демократском Републиком Конго и Замбијом, а на западу излази на Атлантски океан. Ангола је бивша португалска колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти.

Површина Анголе је 1.246.700 km². Главни град државе је Луанда. Чланица је Уједињених нација, OPEC-а, Афричке Уније, Заједнице држава португалског говорног подручја и Јужноафричке развојне заједнице. Ангола је мултиетнична држава с 25,8 милиона становника, који су припадници разних племенских група, обичаја и традиција. Култура у држави одражава векове португалске владавине у облику доминантног португалског језика и католичке цркве. Након дуготрајне борбе с колонијалистима, независност је остварена 1975. након што је основана Народна Република Ангола, марксистичко-лењинистичка једнопартијска држава коју су подржавали Совјетски Савез и Куба. Врло брзо након тога избио је грађански рат између владајућег Народног покрета за ослобођење Анголе (MPLA) i Националне уније за потпуну независност Анголе (UNITA) коју су подржавали Сједињене Државе и апартхејдска Јужноафричка Република, који је трајао до 2002. Држава је након завршетка рата постала релативно стабилна унитарна конститутивна република.

Географија

Са 1.246.700 km², Ангола је двадесет и четврта највећа земља на свету — упоредива по величини са Малијем, или двоструко већа од Француске или Тексаса.[6] Лежи углавном између 4° и 18° јужне географске ширине и 12° и 24° источне географске дужине.

Ангола се граничи са Намибијом на југу у дужини од 1.376 km, Замбијом на истоку у дужини од 1.110 km, Демократском Републиком Конго на североистоку у дужини од 2.511 km и Јужним Атлантским океаном на западу са обалом дугачком 201 km.

Обална ексклава Кабинда на северу граничи се са Републиком Конго и са Демократском Републиком Конго на југу. Главни град Луанда[5] има 5.192.900 становника, и налази се на северозападу земље, на обали Атлантика.

Ангола је за 2018. имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 8,35/10, што је рангира на 23. место у свету од 172 земље.[7]

Геологија и рељеф

Уски, суви обалски појас који се простиже од крајњег севера (Луанда) до Намибије на југу; добро заливене пољопривредне висоравни; савана на далеком истоку и југу; и тропска кишна шума на северу и енклави Кабинда.

Ангола се састоји од три главне природне регије: приобалне низине, карактерисане ниским равницама и терасама; брда и планине које се уздижу из унутрашњости према обали у облику великог одсечка; и високе равничарске области, познате као високо плато (планалто), које се простиру на истоку од одсечка.

Приобална низина се подиже изнад мора у низу ниских тераса. Ова регија варира у ширини од око 25 километара код Бенгуеле до више од 150 километара у долини реке Куанза јужно од главног града Анголе, Луанде, и значајно се разликује од високих области Анголе.

Појас брда и планина прати обалу на удаљеностима од 20 до 100 километара унутра. Река Куанза дели ову зону на два дела. Северни део постепено се уздиже од приобалне зоне до просечне надморске висине од 500 метара, са врховима од 1.000 метара до 1.800 метара. Јужно од реке Куанза, брда се нагло уздижу из приобалних низина и формирају високи одсек, који се простираe од тачке источно од Луанде и пружа се јужно кроз Намибију. Одсек достиже висину од 2.400 метара на свом највишем делу, југоисточно од града Сумбе, и најстрмији је на крају на југу у планинском ланцу Сера да Чела.

Високо плато се налази на истоку од брда и планина и доминира тереном Анголе. Површина платоа је обично равна или благо валовита, али делови планине Бенгуела и подручје планине Хумпата на платоима Хуила на југу достижу висине од 2.500 метара и више. Планина Маланже на северу ретко прелази 1.000 метара у висину. Планина Бенгуела и обална област у непосредној околини Бенгуеле и Лобита, планина Бие, планина Маланже и мали део планине Хуила код града Лубанго дуги су међу насељенијим областима у Анголи.

Клима

Клима је екваторијална и тропска. Просечна температура на обали је 16 °C зими и 21 °C лети.

Као и остатак тропске Африке, у Анголи су заступљене различите, наизменично кишне и сушне сезоне. На северу, кишна сезона може да траје чак седам месеци, обично од септембра до априла, уз повремено кратко смањење у јануару или фебруару. На југу, кишна сезона почиње касније, у новембру, и траје отприлике до фебруара. Суву сезону често карактерише јака јутарња магла. У просеку, падавине су веће на северу, али су на било којој географској ширини веће у унутрашњости него уз обалу и повећавају се са висином. Температуре падају са растојањем од екватора и са висином и имају тенденцију раста ближе Атлантском океану. Тако је у Сојо, на ушћу реке Конго, просечна годишња температура око 26 °C, али је испод 16 °C у Хуамбоу на умереној централној висоравни. Најхладнији месеци су јул и август (усред сушне сезоне), када је могуће формирање мраз на већим надморским висинама.[8]

Воде

Флора и фауна

Флора и фауна Анголе типична је за већи део тропске Африке. На југу, све до Бенгуеле, обални регион је богат уљаним палмама и мангровама. У северном делу покрајине су густе шуме. На југу према Куненеу су региони густог шибља. Вреже богате природним каучуком и дрвећа има у изобиљу, али у неким областима њихов број је знатно смањен примитивним методама које су усвојили домаћи сакупљачи каучука. Међу биљкама, веома заступљена је Carpodinus chylorrhiza. Ова врста и друге сорте карподинуса су веома широко распрострањене. Ландолфије су такође распрострањене у Анголи. Биљке кафе, памука и гвинејске паприке су аутохтоне, а биљка дувана цвета у неколико округа. Међу дрвећем препознатљива је анголска махагонија и Pterocarpus tinctorius познато по својој висини и карактеристичној црвеној боји.

Фауна Анголе чине бројни лавови, леопарди, гепарди, слонови, жирафе, носорози, нилски коњи, биволи, зебре, куди и многе друге врсте антилопа, дивље свиње, ноје и крокодиле.[9] Ангола је раније служила као станиште за угроженог афричког дивљег пса,[10] за којег се сада сматра да је изумрло у целој земљи.

Историја

Најранији људи који су живели у овој области су били припадници ловачког племена Коисан. Они су били у великој већини измештени од стране Банту племена током банту миграције, док се мали број Коисан племена још увек налази у јужној Анголи. Географска област данашње Анголе је први пут дошла у контакт са Европљанима крајем 15. века. Португалци утврђују своје базе 1483. где се налазила Конго држава Ндонга и Лунда. Конго држава се протезала од данашњег Габона на северу до Кванза реке на југу. Португалци оснивају 1575. колонију Кабинда за превоз робова. Пре преноса робова преко Атлантика, ропство се практиковало од стране многих урођеничких народа у Африци.

Колонијални период

Португалци, постепено, у 16. веку заузимају уски део обале са серијом ратова и формирају португалску колоније Анголу. Холанђани су окупирали Луанду од 1641. до 1648. где се они удружују са локалним становништвом како би се бранили од Португалаца.

Португал враћа Луанду 1648. и започиње процес враћања изгубљених територија. Споразумом регулише односе са Конгом 1649. и краљевствима Матамба и Ндонга 1656. Освајање Пунго Адонгао 1671. је било последње велико португалско проширење, док су покушаји заузимања Конга 1670. и Матанбе 1681. пропали. Португал проширује своју колонију иза колоније Бенгуела у 18. веку и почиње са покушајима да опколи остале регионе средином 19. века. Овај процес је довео до неколико проширења до 1880-их. Колонија је 1951. означена као прекоморска провинција, названа Португалска западна Африка. Португалци су били присутни у Анголи скоро 500 година.

Независност

Анголски рат за независност, који се водио од 1961. до 1974, временом је постао групна борба за контролу Анголе, а завршио се 1975. када анголска влада, Национална унија за потпуну независност Анголе (УНИТА), Народни покрет за ослобођење Анголе — Радничка партија (MPLA) и Национални ослободилачки фронт Анголе (ФНЛА), потписује Алворски споразум након левичарског војног удара у Лисабону априла 1974. То је био герилски рат у којем се португалска војска борила против неколико група које су се бориле за независност.

У тим борбама водећу улогу су имали MPLA која је основана 1956, ФНЛА основана 1961. и УНИТА формирана 1966. Након дугогодишњег сукоба држава је добила независност 11. априла 1975. када ударом долази нова власт у Португалу која је одобравала давање независности португалским колонијама.

Грађански рат

Португал је дала власт Анголе у рукама коалицији три највећа засебна покрета MPLA, FNLA и UNITA кроз Алворски споразум. Коалиција се брзо распала и држава је ушла у грађански рат. САД, Заир и Јужноафричка република су војно подржавале ФНЛА и УНИТА-у, док је Куба војно интервенисала за MPLA. Новембра 1975. MPLA је поразила УНИТА-у и протерала јужноафричке трупе. Амерички конгрес је прекинуо даље америчко војно учешће у Анголи.

Агостино Нето је проглашен за првог председника Анголе, а на његово место после смрти долази Жозе Едуардо дос Сантос 1979. Опозициони покрети ФНЛА и УНИТА, формирају заједничку владу у областима које су контролисали. Самопрокламована Демократска Република Ангола је формирана 24. новембра 1975. са Холденом Робертом и Жонасом Савимбијем као ко- председницима. Ова влада се распала 30. јануар 1976.

Грађански рат се наставља између MPLA и UNITA све до повлачења кубанских трупа из Анголе и јужноафричких из Намибије, када је потписан споразум 1989. који је водио до споразума 1991. Овај споразум је заговарао изборни процес за демократску Анголу под надгледањем Уједињених нација. MPLA је победила освојивши 49 % гласова док је УНИТА освојила 40 %. Опозиционар Савимби је одбио да прихвати резултате избора и обнавља рат. Други мировни споразум, Лусака протокол је потписан у Лусаки, Замбија 20. новембра 1994.

Овај мировни споразум између владе и УНИТА-е је предвиђао укључење УНИТА-е у владу и војсци. Међутим 1995. локални сукоби се настављају. Национална јединствена влада је основана у априлу 1997. али се борбе настављају крајем 1998. када Савимби поново по други пут обнавља рат. Савет Безбедности Уједињених нација изгласава 27. априла 1997. увођене санкција УНИТА-и. Анголска војска покреће масивну офанзиву 1999. против УНИТА-е и уништава главне капацитете УНИТА и градове које је држао Савимби. Савимби је тада објавио да се УНИТА враћа у герилску тактику ратовања и већи део земље захватају немири. Око 1.500.000 људи је погинуло у овом рату или од његових последица.

Прекид ватре са УНИТА-ом

Дана 22. фебруара 2002, Жонас Савимби вођа покрета УНИТА је убијен од стране владиних трупа и коначни прекид ватре је дошао на снагу. УНИТА је добила војно крило и место главне опозиционе партије.

Административна подела

Мапа Анголе са нумерисаним провинцијама

Ангола је подељена на осамнаест провинција (províncias) и 163 општине. Провинције су:

Привреда

Становништво

Три највеће етничке групе у Анголи говоре банту језицима и то су Овимбунду који чине 37 %, Мбунду 25 % и Баконго 13 %. Остале етничке групе укључују Чокве (или Лунда), Гангуела, Амбо, Хереро, Ксидунга. Такође има и мешаних раса (Европљани и Африканци) који чине 2 % становништва и око 1 % белаца, већином етнички Португалци.

У јулу 2007. Ангола је имала 12.263.596 становника, а већ 2009. око 18.498.000 становника, док према процени из 2023. има 37.290.193. становника.[тражи се извор]

Португалски је службени језик, поред њега признат статус националног језика имају и језици из банту групе: киконго, лунда, умбудну, кимбунду, гангуела и квањама. Процењује се да је португалски матерњи језик за око 39% популације, док га говори 71% према попису из 2014.[11] Према истом попису 23% говори умбунду, док преостали говоре остале банту језике као што су: киконго, кимбунду, чокве... Велики проценат популације говори 2 или више језика.[12]

Пошто нема тачних података о верској припадности, процењује се да су 56,4% римокатолици, 23,4% протестанти, 13,6% неопредељени хришћани, 4,5% традиционалне афричке религије. Нерелигиозних је око 1% док је осталих 1,1%.[13]Процењује се да је муслимана од 80.000 до 90.000, док Исламска заједница у тој земљи тврди да је број виши и да износи око 500.000.[14]

Референце

  1. ^ „Angola”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 18. 3. 2024. 
  2. ^ а б в г „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Angola)”. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Приступљено 18. 3. 2024. 
  3. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено 18. 3. 2024. 
  4. ^ http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  5. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 48. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ „Country Comparisons -- Area”. The World Factbook. United States Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. 
  7. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G.; Callow, M.; Clements, T.; Costa, H. M.; DeGemmis, A.; Elsen, P. R.; Ervin, J.; Franco, P.; Goldman, E.; Goetz, S.; Hansen, A.; Hofsvang, E.; Jantz, P.; Jupiter, S.; Kang, A.; Langhammer, P.; Laurance, W. F.; Lieberman, S.; Linkie, M.; Malhi, Y.; Maxwell, S.; Mendez, M.; Mittermeier, R.; Murray, N. J.; Possingham, H.; Radachowsky, J.; Saatchi, S.; Samper, C.; Silverman, J.; Shapiro, A.; Strassburg, B.; Stevens, T.; Stokes, E.; Taylor, R.; Tear, T.; Tizard, R.; Venter, O.; Visconti, P.; Wang, S.; Watson, J. E. M. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057Слободан приступ. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3Слободан приступ. 
  8. ^ Collelo, Thomas, ур. (1989). Angola: a country study (на језику: енглески). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. стр. 57—61. OCLC 44357178. Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. 
  9. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Angola”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 38—40. 
  10. ^ C. Michael Hogan. 2009. Painted Hunting Dog: Lycaon pictus, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2010. г. 
  11. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2017. г. Приступљено 2024-03-18. 
  12. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 06. 05. 2016. г. Приступљено 2024-03-18. 
  13. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 18. 03. 2024. 
  14. ^ „opais – O pais” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 2024-03-18. 

Литература

  •  Baynes, T.S., ур. (1878). „Angola”. Encyclopaedia Britannica. 2 (9th изд.). стр. 45. 
  • Chisholm, Hugh, ур. (1911), „Angola”, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 2 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 38—40 
  • Dovey, Lindiwe (11. 3. 2015). Curating Africa in the Age of Film Festivals. New York, NY: Palgrave MacMillan. ISBN 978-1-137-40414-5. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 15. 9. 2018. 
  • Poncianinho, Mestre; Almeida, Ponciano (2007). Capoeira: The Essential Guide to Mastering the Art. New Holland Publishers. стр. 18—. ISBN 978-1-84537-761-8. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 14. 10. 2015. 
  • Gerald Bender (1978). Angola Under the Portuguese. London: Heinemann. 
  • David Birmingham (1965). The Portuguese Conquest of Angola. London: Oxford University Press. 
  • David Birmingham (1966). Trade and Conquest in Angola. London: Oxford University Press. 
  • Armando Castro (1978). O sistema colonial português em África (Meados do século XX). Lisbon: Caminho. 
  • Patrick Chabal; et al. A History of Postcolonial Lusophone Africa. , London: Hurst, 2002 (article on Angola by David Birmingham)
  • Basil Davidson (1984). Portuguese-speaking Africa. In: Michael Crowder (Hg.): The Cambridge History of Africa. Cambridge University Press. стр. 755—806. . Vol. 8. Cambridge,. .
  • Gonçalves, Jonuel (2011). A economia ao longo da história de Angola. Luanda: Mayamba Editora. ISBN 978-989-8528-11-7. 
  • Fernando Andresen Guimarães, The Origins of the Angolan Civil War, London + New York: Macmillan Press + St. Martin's Press, 1998
  • Cecile Fromont (2014). The Art of Conversion: Christian Visual Culture in the Kingdom of Kongo. Chapel Hill: University of North Carolina Press. 
  • Beatrix Heintze (1996). Studien zur Geschichte Angolas im 16. und 17. Jahrhundert. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. 
  • Lawrence W. Henderson, Angola: Five Centuries of Conflict, Ithaca: Cornell University Press, 1979
  • James, W. Martin; Susan Herlin Broadhead (2004). Historical dictionary of Angola. Lanham/MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4940-2. 
  • John Marcum (1978). The Angolan Revolution, vol.I, The anatomy of an explosion (1950—1962), Cambridge, Massachusetts & London, MIT Press, 1969; vol. II, Exile Politics and Guerrilla Warfare (1962—1976). MIT Press. , Cambridge, Massachusetts & London,
  • Christine Messiant (2006). L’Angola colonial, histoire et société: Les prémisses du mouvement nationaliste. Basle: Schlettwein. 
  • René Pélissier, Les Guerres Grises: Résistance et revoltes en Angola (1845—1941), Orgeval: published by the author, 1977
  • René Pélissier, La colonie du Minotaure: Nationalismes et revoltes en Angola (1926—1961), Orgeval: published by the author,1978
  • René Pélissier, Les campagnes coloniales du Portugal, Paris: Pygmalion, 2004
  • Graziano Saccardo. Congo e Angola con la storia dell'antica missione dei Cappuccini. , 3 vols., Venice, 1982-3

Спољашње везе

Read other articles:

Saint Lucia padaOlimpiade Musim Panas 2020Kode IOCLCAKONKomite Olimpiade Saint LuciaSitus webwww.slunoc.org(dalam bahasa Inggris)Penampilan pada Olimpiade Musim Panas 2020 di TokyoPeserta5 dalam 3 cabang olahragaPembawa bendera (pembukaan)Levern SpencerJean-Luc ZephirPembawa bendera (penutupan)Levern SpencerMedali 0 0 0 Total 0 Penampilan pada Olimpiade Musim Panas (ringkasan)1996200020042008201220162020 Saint Lucia berkompetisi di Olimpiade Musim Panas 2020 di Tokyo. Awal...

 

 

العلاقات السنغالية الرومانية السنغال رومانيا   السنغال   رومانيا تعديل مصدري - تعديل   العلاقات السنغالية الرومانية هي العلاقات الثنائية التي تجمع بين السنغال ورومانيا.[1][2][3][4][5] مقارنة بين البلدين هذه مقارنة عامة ومرجعية للدولتين: وجه ال...

 

 

Kalsifediol Nama Nama IUPAC (6R)-6-[(1R,3aR,4E,7aR)-4-[(2Z)-2-[(5S)-5-Hydroxy-2-methylidene-cyclohexylidene]ethylidene]-7a-methyl-2,3,3a,5,6,7-hexahydro-1H-inden-1-yl]-2-methyl-heptan-2-ol Nama lain 25-Hydroxyvitamin D325-HydroxycholecalciferolCalcidiol Penanda Nomor CAS 19356-17-3 Y Model 3D (JSmol) Gambar interaktif 3DMet {{{3DMet}}} ChEBI CHEBI:17933 N ChEMBL ChEMBL1222 Y ChemSpider 4446820 N DrugBank DB00146 Y Nomor EC IUPHAR/BPS 6921 MeSH Calcifediol PubChem CID...

Television channel Exa TVCountryMexicoBroadcast areaMexicoHeadquartersMexico CityProgrammingLanguage(s)SpanishPicture format480iOwnershipOwnerMVS ComunicacionesSister channels52MXCinelatinoMulticinemaMultipremierZAZAntena 3LinksWebsiteExa TV Exa TV is a Mexican 24/7 nonstop music video cable television network owned by MVS Comunicaciones. The cable network was launched in Mexico in 2005. In Mexico it is available through MASTV wireless cable television and Dish Mexico. The music videos are To...

 

 

Basketball technique Demetri McCamey for the 2009–10 Illinois Fighting IlliniMikal Bridges for the 2016–17 Villanova Wildcats The finger roll is a specialized type of basketball layup shot where the ball is rolled off the tips of the player's fingers. The advantage of the finger roll is that the ball can travel high in the air over a defender that might otherwise block a regular jump shot or dunk, while the spin applied by the rolling over the fingers will carry the ball to the basket off...

 

 

Donna Ragnoserie TV d'animazione Spider-Woman nella sigla iniziale Titolo orig.Spider-Woman Lingua orig.inglese PaeseStati Uniti AutoreStan Lee RegiaBob Richardson Produttore esecutivoDavid H. DePatie, Friz Freleng ProduttoreLee Gunther SoggettoArchie Goodwin e Marie Severin (personaggio) SceneggiaturaJeffrey Scott Dir. artisticaGeorge Goode (disegnatore grafico) MusicheEric Rogers StudioDePatie–Freleng Enterprises, Marvel Animation Comics ReteABC 1ª...

Chemical compound LazabemideClinical dataRoutes ofadministrationOralATC codenoneLegal statusLegal status Development terminated Identifiers IUPAC name N-(2-aminoethyl)-5-chloro-pyridine-2-carboxamide CAS Number103878-84-8PubChem CID71307IUPHAR/BPS6640ChemSpider64426UNII420HD787N9KEGGD04681CompTox Dashboard (EPA)DTXSID2048294 Chemical and physical dataFormulaC8H10ClN3OMolar mass199.64 g·mol−1 Lazabemide (proposed trade names Pakio, Tempium) is a reversible and selective inhibitor of mo...

 

 

Halberd Arbir The Arbir of Pencak Silat: (a)Spear-butted type, (b)spike-butted type, (c) spike-butted type showing groove.TypeHalberdPlace of originIndonesiaService historyUsed byPencak Silat exponentsSpecificationsLength1.5 m (4 ft 11 in)Blade typeSingle edgeHilt typeWood An Arbir is an Indonesian weapon,[1] a halberd, approximately 5 ft (1.5 m) long. The staff has a shallow groove running along its length marking the plane of the bl...

 

 

Distinctive Single Whip Stance of Guang Ping Yang tai chi Guang Ping Yang tai chi (Chinese: 廣平楊氏太极拳; pinyin: Guǎngpíng Yángshì tàijíquán) is a tai chi style descended from Yang-style tai chi. It claims to combine all the positive aspects of Yang-style with qualities that added strength and versatility. It's stances are lower and wider than Yang-style, but not as pronounced as Chen-style. Guang Ping is also distinguished by as little as a 51%/49% weight difference ...

Major League Baseball season Major League Baseball team season 1999 St. Louis CardinalsLeagueNational LeagueDivisionCentralBallparkBusch Memorial StadiumCitySt. Louis, MissouriRecord75–86 (.466)Divisional place4thOwnersWilliam DeWitt, Jr.General managersWalt JockettyManagersTony La RussaTelevisionFox Sports MidwestKPLR(Al Hrabosky, Bob Carpenter, Ozzie Smith, Joe Buck)RadioKMOX (Jack Buck, Mike Shannon, Joe Buck) ← 1998 Seasons 2000 → The St. Louis Cardinals 1999 ...

 

 

American businessman, 1781-1876 Charles Tufts Charles Tufts (July 16, 1781 – December 24, 1876) was an American businessman and philanthropist. Biography Tufts was born in Medford, Massachusetts, the son of Abigail and Daniel Tufts.[1] He was a descendant of Peter Tufts, an early colonist who came to America from England circa 1637. He received a common-school education.[2] He made a fortune through his brickmaking factory, and inherited a large amount of land.[2 ...

 

 

此条目序言章节没有充分总结全文内容要点。 (2019年3月21日)请考虑扩充序言,清晰概述条目所有重點。请在条目的讨论页讨论此问题。 哈萨克斯坦總統哈薩克總統旗現任Қасым-Жомарт Кемелұлы Тоқаев卡瑟姆若马尔特·托卡耶夫自2019年3月20日在任任期7年首任努尔苏丹·纳扎尔巴耶夫设立1990年4月24日(哈薩克蘇維埃社會主義共和國總統) 哈萨克斯坦 哈萨克斯坦政府...

American baseball player (born 1991) Baseball player Adam PlutkoPlutko with the Baltimore OriolesMinnesota Twins PitcherBorn: (1991-10-03) October 3, 1991 (age 32)Upland, California, U.S.Bats: RightThrows: RightProfessional debutMLB: September 24, 2016, for the Cleveland IndiansKBO: April 2, 2022, for the LG TwinsMLB statistics (through 2021 season)Win–loss record14–14Earned run average5.39Strikeouts200KBO statistics (through 2023 season)Win–loss recor...

 

 

1831 United Kingdom general election ← 1830 28 April – 1 June 1831 (1831-04-28 – 1831-06-01) 1832 → ← outgoing memberselected members →All 658 seats in the House of Commons330 seats needed for a majorityRegisteredabout 516,000 [1] (out of a population of 24,000,000)   First party Second party   Leader Earl Grey Duke of Wellington Party Whig Tory Leader since 22 November 1830 22 January 1828 L...

 

 

Cet article est une ébauche concernant une comédie musicale. Vous pouvez partager vos connaissances en l’améliorant (comment ?) selon les recommandations des projets correspondants. Spamalot Spamalot au Palace Theatre de Londres. Livret Eric Idle Sources Monty Python : Sacré Graal ! (1975) Lyrics Eric Idle Musique John Du PrezEric IdleNeil Innes Mise en scène Mike Nichols Chorégraphie Casey Nicholaw Première 9 janvier 2005Shubert Theatre (Chicago) Langue d’origine A...

American fashion designer (1905-1958) American fashion designer Claire McCardell surrounded by models wearing her designs, Time, 2 May 1955 Claire McCardell (May 24, 1905 – March 22, 1958) was an American fashion designer of ready-to-wear clothing in the twentieth century. She is credited with the creation of American sportswear.[1] Early life McCardell was the eldest of four children born to Eleanor and Adrian McCardell in Frederick, Maryland. Adrian was a Maryland state senator an...

 

 

Lutheran hymn by Paul Gerhardt Die güldne Sonne voll Freud und WonneChristian morning hymnIn an 1878 American hymnalEnglishThe golden sun full of joy and delightTextby Paul GerhardtLanguageGermanMeter5.5. 5.5. 10. 5.6. 5.6. 10.Melodyby Johann Georg Ebeling J. A. Freylinghausen Jakob Hintze [de] Johannes Schmidlin Published1666 (1666) Die güldne Sonne voll Freud und Wonne (The golden sun full of joy and delight) is a Lutheran hymn by Paul Gerhardt. It is a morning hymn whi...

 

 

This article is about the Algonquian paramount chief. For other uses, see Sachem (disambiguation). Paramount chief of certain North American tribes See also: Weroance and Cacique Sagamaw redirects here. For the Italian commune, see Sagama. Statue of Daniel Nimham, a sachem of the Wappinger. Sachems /ˈseɪtʃəmz/ and sagamores /ˈsæɡəmɔːrz/ are paramount chiefs among the Algonquians or other Native American tribes of northeastern North America, including the Iroquois. The two words are ...

Ян Юлианович Тарвацкийпол. Jan Tarwacki Имя при рождении пол. Jan Tarwacki Дата рождения 1879 Место рождения Варшава, Российская империя Дата смерти 24 апреля 1918(1918-04-24) Место смерти Демерджи-яйла, Ялтинский уезд, Таврическая губерния Гражданство  Российская империя→ РСФСР Р...

 

 

La Neuville-en-Hezcomune La Neuville-en-Hez – Veduta LocalizzazioneStato Francia RegioneAlta Francia Dipartimento Oise ArrondissementClermont CantoneMouy TerritorioCoordinate49°25′N 2°20′E49°25′N, 2°20′E (La Neuville-en-Hez) Altitudine49 e 161 m s.l.m. Superficie28,19 km² Abitanti990[1] (2009) Densità35,12 ab./km² Altre informazioniCod. postale60510 Fuso orarioUTC+1 Codice INSEE60454 CartografiaLa Neuville-en-Hez Sito istituzionaleModifica da...