Андраш се 1046. на позив Герард, тадашњег бискупа у Мађарској, и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља Петра I Орсеола. Анастасија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради лавра у Тихању за пустињаке који је требало да дођу за њом у Мађарску из Кијевске Русија.
Краљевски пар није имао сина наследника све до 1053, када им се родио син Шоломон. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и Беле. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још од племенских заједница да је наследник трона требало да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.
Када се 1060. године Бела отворено побунио против краља Андраша, Андраш је краљицу Анастасију и своју децу послао на двор Адалберта, маркгрофа од Аустрије. У овом сукобу Андраш је поражен и ускоро је и умро, а његов брат Бела се крунисао за краља Мађарске 6. децембра 1060. године.
Краљица Анастасија је затражила помоћ од немачког краља Хенрик IV, чија је сестра Јудита Марија Немачка била верена за Шоломона. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је 11. септембра1063. године умро. Белини синови Геза, Ладислав и Ламперт су пребегли у Пољску.
Анастасија проклиње Шоломона, слика из 1855.
Шоломон је крунисан 27. септембра 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастасија је показала Оту од Норхајмабаварском војводи мач који је наводно припадао Атили, хунском вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.
У наредном периоду од 1060. до 1073. године, Шоломон је владао мађарским краљевством у сарадњи са Белиним синовима Гезом, Ладиславом и Лампертом које је позвао назад и који су признали његову власт.
Та слога међутим није дуго трајала и 1074. године браћа су се побунила против краља Шоломона и 14. марта 1073. су га поразили у бици код Мођорода(Mogyoród). Шоломон је био потиснут у западни део своје краљевине и остао је још привремено на власти у Мошону (данас у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон и Пожоњу (данас Братислава).
Анастасија је следила свог сина, међутим ускоро се повукла из јавног живота и постала је опатица у Адмонт опатији где је остала све до своје смрти. Сахрањена је у истој тој опатији у Адмонту.
^Анастасија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглескојАнастасија од Кијева (енгл.Anastasia of Kiev), у мађарској литератури као Анастасија мађарска краљица (мађ.Anasztázia magyar királyné), док литература на словенским језицима је наводи као Анастасија Јарославна (рус.Анастасия Ярославна, укр.Анастасія Ярославна, пољ.Anastazja Jarosławówna).
^Юрасов М. К. Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3
