Јевреји су настали као етничка и религијска група на Средњем истоку током 2. миленијума прије н. е, у дијелу Леванта познат као Земља Израел. Стела Мернептаха по свој прилици потврђује постојање народа Израела негдје у Ханану још у 13. вијеку прије н. е. (касно бронзано доба). Израелити, као изданак хананског становништва, утврдили су своје држаље појавим краљевина Израел и Јудеја. Неки сматрају да су се ханански старосједиоци Израелити спојили са номадским групама познатим као ’Хебреји’. Иако мало који извор детаљно спомиње периоде изгнанства, искуство живота у дијаспори, од вавилонског ропства и изгнанства до римске окупације и изгнанства, као и историјски односи између Јевреја и њихове домовине након тога, постали су главна карактеристика јеврејске историје, идентитета и сјећања.
У наредним миленијумима, заједнице јеврејске дијаспоре спојиле су се у три главне етничке цјелине према мјесту гдје су се њихови преци населили: Ашкенази (средња и источне Европа), Сефарди (у почетку Пиринејско полуострво) и Мизрахи (Средњи исток и сјеверна Африка). Пред Други свјетски рат, јеврејско становништво у свијету достигло је максимум од 16,7 милиона, представљајући око 0,7% свјетског становништва у то вријеме. Приближно 6 милиона Јевреја систематски је убијено током Холокауста. Од тада се становништво полако поново повећавало, а Берманова јеврејска банка података процијенила да број Јевреја износи 14,6—17,8 милиона, што је мање од 0,2% укупног свјетског становништва.[а]
Српска ријеч „Јевреј” води поријекло од грчке ријечи ἙβραῖοςHebraîos,[22] која је у грчки дошла преко арамејскогעברי'ibrāy, а које су све на крају изведене из библијске хебрејски ријечи עבריIvri, једног од неколико назива израелитског (јеврејског и самарићанског) народа (Хебреји). Вјерује се да је име засновано на семитског коријену עבר (ʕ-b-r), што значи „иза”, „с друге стране”, „преко”;[23] тумачење израза генерално дају приближно значење „с друге стране [ријеке/пустиње]”, тј. егзоним за становнике земље Израела/Јудеје, вјероватно из перспективе Месопотамије, Феникије или Трансјорданије (с тим да се ријека може односити на Еуфрат, Јордан или Литани; или можда на сјеверни дио Арабијске пустиње између Вавилоније и Ханана).[24][б]
Хебрејска ријечи за „Јевреја” јесте יְהוּדִיYehudi (множина יְהוּדִיםYehudim).[26]Ендоними на осталим јеврејским језицима укључују ладиноג׳ודיוDjudio (множина ג׳ודיוסDjudios), а на јидишуייִדYid (множина ייִדןYidn).
Идентитет
Јудаизам има неке карактеристике нације,[27][28][29][30][31][32]етничке припадности, религије и културе,[33][34][35] што чини да се дефиниција тога ко је Јеврејин незнатно разликује у зависности од тога да ли се користи верски или национални приступ идентитету.[36][ бољи извор потребан Генерално, у савременој секуларној употреби, Јевреји укључују три групе: људе који су рођени у јеврејској породици без обзира на то да ли су верујућу или не, оне који имају неко јеврејско порекло или лозу (понекад укључујући и оне који немају искључиво јеврејско матрилинеарног порекло) и људи без икаквог јеврејског порекла или лозе који су се формално преобратили у јудаизам и стога су следбеници религије.[37]
Историјске дефиниције јеврејског идентитета традиционално су се заснивале на халахијским дефиницијама матрилинеарног порекла и халахичким конверзијама. Ове дефиниције о томе ко је Јеврејин датирају још од кодификације усмене Торе у вавилонски Талмуд, око 200. године нове ере. Популарна теорија је да је силовање јеврејских жена у заточеништву довело до тога да се закон о јеврејском идентитету везује за наслеђе по мајчиној линији, иако научници оспоравају ову теорију позивајући се на талмудско успостављање закона из периода пре егзила.[38] Други аргумент је да су рабини променили закон о патрилинеарном пореклу у матрилинеарно због распрострањеног силовања јеврејских жена од стране римских војника.[39] Од антирелигијског покрета Хаскала касног 18. и 19. века, халахичка тумачења јеврејског идентитета су доведена у питање.[40] Рабин Ривон Кригијер тврди да је јеврејско порекло раније заступало патрилинеарно порекло и да је закон о матрилинеарном пореклу вуче корене у римском правном систему.[38]
Према подацима из Јеврејске Библије, Јевреји потичу од древних народа који су населили област Ханан између источне обале Средоземног мора и реке Јордан. Древни јеврејски текстови их описују као децу Израиљову, потомке заједнчких предака, међу којима су Аврам, његов син Исак и Исаков син Јаков. Они су прво живели у околини града Ура у Месопотамији; отуд их довео у Ханан патријарх Аврам. Религијски текстови наговештавају да су номадска путовања Јевреја сконцентрисала око Хеброна у првим вековима 2. миленијума п. н. е. Децу Израиљову су чинила дванаест племена, свако названо по једном од Јаковових дванаест синова: Рувен, Леви, Јуда, Исахар, Симон, Зевулон, Дан, Јосиф, Нафтали, Гад, Асер и Венијамин.
Религијски текстови говоре причу о Јакову и његових дванаест синова, који су напустили Ханан након велике глади и населили се у област Госен у северном Египту, по наговору Јакововог сина Јосифа који је постао фараонов везир. Док су били у Египту за њихове потомке се говори да их египатски фараон претворио у робље, иако нема независних доказа да се ово икада десило. Даље према легенди, након 400 година ропства, Јехова, бог Израела, је послао пророка Мојсија из племена Леви да извуче Израелићане из окова. Према Библији, Јевреји су напустили Египат захваљујући бројним чудима (легенда позната као Егзодус) и предвођени патријарсима (Мојсије, Арон, Исус Навин) лутали дуго по Синајском полуострву и Арапској пустињи, затим освојили своју домовину Ханан и поделили се међу својих 12 племена.
Међутим, археологија показује сасвим другачију причу о пореклу Јевреја, по коме они нису морали да напуштају Левант. Археолошки докази који показују да је колевка Израела Ханан, а не Египат, су многобројни и не остављају места за библијске догађаје.[49]
Услед честих ратова са староседеоцима Јевреји су прво бирали судије, којим су поверавали команду над војском; касније су се ујединили и почели да бирају цареве; уједињеном јевр. државом владали су Саул, Давид, и Соломон. За њихове владавине Јевреји су коначно потукли старе хананске народе и најопасније непријатеље Филистејце и проширили државу на југ до Црвеног мора, а на север до реке Еуфрат.
Стари век
После Соломонове смрти јеврејска држава поделила се на 2 дела: Израиљ с престоницом у Самарији, и Јудеју с престоницом у Јерусалиму. Самарију је уништио асирски краљ Саргон II (722. п. н. е.). Десет племена која су живјела у сјеверном израелском краљевству, нестало је. Поражени од асирског краља Схалманесера В., они су одведени у горњу Месопотамију и Медеју, данашња Сирија и Ирак. Десет племена никада се није вратило. Они ће се, по вјеровању, једнога дана вратити у Свету земљу, али не док не пређу страшну ријеку Самбаyтон којом ће их Бог заштитити. Јудеју је заузео вавилонски краљ Набукодоносор II (587. п. н. е.) и одвео Јевреје у Вавилонско ропство; из ропства их пустио персијски краљ Кир Велики, али је целу Палестину претворио у персијску сатрапију.
Током старог века као и даље кроз историју, једна од ознака припадности јеврејском идентитету била је обрезаност мушкараца.[50]
У 5. веку распада се Римско царство, али Јевреји не успевају услед бурних историјских прилика да се врате у Палестину. Већина Јевреја налази се у то доба у западној Европи, па зато од тада европски Јевреји преузимају вођство међу Јеврејима све до средине 20. века.
У средњем веку најтолерантнији према Јеврејима били су Арапи. Доласком Арапа у Шпанију (711) настао је за Јевреје политички и културни препород, нарочито од 10. до 12. века. Почев од 12. века, јачањем утицаја Римокатоличке цркве, погоршава се положај шпанских Јевреја, а са протеривањем Арапа са Пиринејског полуострва (пад Гранаде1452) и завођењем инквизиције (1480) њихов положај постаје неодржив. Бежећи из Шпаније и Португалије, Јевреји налазе уточиште у Османском царству и у земљама под турском утицајном сфером. Ова грана Јевреја добиће назив Сефарди (хебр. Шпанци).
Карло Велики је позвао медитеранске Јевреје да населе немачке територије (око 800), па је дошло до сталног насељавања. Ова грана Јевреја добиће назив Ашкенази (хебр. Немци).
У средњовековној Европи нетрпељивост према Јеврејима била је велика. Јевреји су били омрзнути међу већинским хришћанским становништвом због посебне вере и културе. Како је Римокатоличка црква забрањивала хришћанима давање зајмова под камату, Јевреји тако постају једини позајмљивачи новца, што их још додатно омражава међу становништвом.
Нови век
Изолација Јевреја постаје нарочито тешка у доба реформације и католичке реакције, када је папа Павле IV прописао 1555. године булу да Јевреји у Папској држави морају становати у гету, тј. у одељеним деловима градова.[51] Све до половине 18. века културни и политички положај Јевреја не разликује се много од онога у средњем веку. У католичким земљама Јевреји живе у гетоима под будном паском инквизиције.
Ашкенази се постепено померају на исток прелазећи у Пољску, поготово након Лутерових настојања да протера Јевреје из немачких држава. До 1600. Пољска је постала место најмасовнијег јеврејског насељавања. И Ашкенази и Сефарди у ово време се баве трговином, будући да нису могли поседовати земљу; а временом настаје међу Ашкеназима јеврејска буржоазија (махом банкари).
Француском револуцијом почиње нови период у историји Јевреја. Године 1791. француски Јевреји су изједначени у грађанским правима са осталим грађанима. Од тада Јевреји се боре за слободу вероисповести и грађанску равноправност.
Деобама Пољске у другој половини 18. века, велики број пољских Јевреја налази се у границама Русије. Тако се до погрома, крајем 19. века, унутар граница Русије налазило две трећине европских Јевреја, тј. око 5.000,000. Погроми Јевреја дешавали су се у Русији 1881—1882, 1891, 1906—1907. Они су проузроковали јаче емигрирање Јевреја у САД, Палестину и Аргентину. Усељавање у Америку из Европе појачавало се после сваког већег прогона у Европи. У САД Јевреји уживају веће слободе него у Европи, и то им доцније омогућава да у привреди, јавном и културном животу САД играју значајну улогу. У Великој Британији почетком 20. века Јевреји такође стичу знатан утицај.
На основу расног антисемитизма, који је између два светска рата у Немачкој озакоњен Нирнбершким законима, Хитлер и врхови НСДАП-а после избијања Другог светског рата доносе план о биолошком уништењу Јевреја и других „инфериорних раса”. Тај план спроводио се у неколико фаза на територији читаве окупиране Европе.
Убијено је око шест милиона Јевреја. Масовно страдање јеврејског народа од стране Хитлерове Немачке названо је холокаустом.
Године 1948. основана је на већем делу британског мандатског подручја у Палестини држава Израел, у коју се уселило неколико стотина хиљада Јевреја из свих крајева света. Усељавање је било праћено крвавим сукобима између Јевреја и Арапа. До данас, упркос многим мировним иницијативама и преговорима, није дошло до трајног мира између Јевреја и Арапа.
Корени јеврејске религије или јудаизма потичу још из номадског периода, када су Јевреји обожавали разне природне појаве. Већ тада један од главних јеврејских богова био је Јахве, бог ветра, олује и ватре. Доцније, Мојсијевим нормирањем јеврејска вера постаје изразито монотеистичка.
Основе вере садржане су у Тори. Јахве је постао једини јеврејски бог, који је у исто време заштитник народа. Јевреји су изабрани народ, носилац идеје о спаситељу света (месија) који ће доћи из јеврејског народа. Одлике вере су: строг морал заснован на Десет божјих заповести, приношење животињских жртава, теократија, строг формализам. Верски центар је јерусалимски храм у коме се једино могу вршити богослужења.
Након уништења јерусалимског храма престаје богослужење, а верски центри постају синагоге. Улогу свештенства преузимају рабини а верски обреди састоје се из молитава и читања Торе. Поред Торе, велику важност има Талмуд — средњовековна збирка расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји.
Јеврејска и хришћанска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет. У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости. Библија каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.”[52] Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских и хришћанских верника.
Део Јевреја противи се абортусу, а део га подржава.[53]
Хебрејски алфабет је писмо од 22 слова којим се пише хебрејски језик. Широко је распрострањен и међу јеврејском дијаспором, тако да се још неколико језика, као што су јидиш и ладино, пише овим писмом. Пише се здесна улево. Испрва су сва јеврејска слова консонантска, а вокални знакове су увели рабини у 8. веку.
Старојеврејско писмо није идентично са данашњим. Оно води порекло од месопотамског клинастог писма. Најстарији писани су старојеврејским писмом потичу између 11. и 10. века п. н. е.
Хебрејски језик (иврит) је семитски језик којим говори око 6 милиона људи, углавном у Израелу где је службени језик.
До 20. века хебрејски језик је био мртав језик. Стварањем државе Израел1948. године долази до ускрснућа хебрејског језика. Данас под хебрејским језиком или ивритом подразумевамо онај који је настао радом јеврејских лингвиста, који су настојали да поново уведу у живот старојеврејске и арамејске речи где год је могуће, чувајући старе форме у граматичком и синтактичком погледу, уводећи нове форме и нове речи само када је то било неизбежно. Изговор иврита је сефардски изговор старојеврејског писма.
Јеврејска књижевност обухвата време од 3000 година, писана на хебрејском и језицима народа под чијом су влашћу и утицајем Јевреји живели.
Најстарији и најважнији споменик јеврејске књижевности је Библија. Настала је столећима, тек у 8. веку п. н. е. добија завршни облик. Библија садржи многе легенде, историјске податке, филозофске, морално-религиозне погледе, побожне (псалми), па чак и љубавне песме („Песма над песмама”), па отуда представља важан извор за проучавање античке јеврејске историје.
У хеленистичком периоду хебрејски језик постаје мртав језик, а Јевреји стварају махом на грчком језику. У том периоду настаје „Септуагинта”, колективно дело које представља превод хебрејске Библије на грчки језик. У јеврејску књижевност могу се сврстати и дела јеврејских филозофа и историчара; Филона из Александрије и историјска дела Јосифа Флавија, будући да су она изворно писана на грчком језику. Оба дела су важан извор за познавање историје Јевреја из хеленистичког периода.
У касној антици и раном средњем веку најважније дело јеврејске књижевности је Талмуд, а значајна је и верска поезија која је нарочито негована до 8. века.
Класично доба јеврејске књижевности, звано и „Златним добом” је средњовековна јеврејска литература (10-12. в.). У вези с арапском културом развили су се до завидне висине сви облици литерарног стварања. Највећи песници су Габирол, Моше ибн Езра и Јехуда Халеви, а најзначајнији писац је Моше бен Мајмон (Мајмонидес).
Новојеврејска књижевност почиње с европским рационализмом.
Јевреји у Србији
Споменик јеврејским жртвама нацистичког геноцида у Београду.Табла са споменика јеврејским жртвама у Београду
Јевреји у свету
Увек присутне асимилацијске тенденције у локално друштво, те двојност самих Јевреја као верске и народне заједнице, доводе до опречних процена о укупном броју Јевреја. Према једној статистици они чине око 0,2% светског становништва — 13 милиона, а према другој широм света живи око 15 милиона Јевреја.
2 подручје бившег Совјетског Савеза; руски попис из 2002, друге процене говоре од преко 1 Мио
3 попис 2001
4 немачки статистички завод из 2006, за 2005
По попису у Републици Србији из 2002. године, у Србији живе 1.158 Јевреја. Друге процене говоре од око 3.000 Јевреја у Србији.
Генетичко порекло Јевреја
Велик развој модерне популационе генетике током 90-их година 20. века, као и велико интересовање за порекло Јевреја, резултовао је спровођењем великог броја генетичких студија јеврејског становништва раштрканог по целом свету. Ове студије омогућиле су разјашњавање историјских недоумица, али и тенденциозних антисемититских тврдњи о пореклу Јевреја. Студије популационе генетике показале су да јеврејски народ највећим делом (ашкенаски Јевреји, сефардски Јевреји, Јевреји који су током дијаспоре живели у блискоисточним земљама и земљама северне Африке, Мизрахи Јевреји, воде порекло од древног блискоисточног израелског становништва[54] Генетичка студија линије мушког порекла, Y-ДНК, која се наслеђује по очинској линији, спроведена током 2000. године од стране велике групе међународних стручњака и објављена у издању америчке националне академије наука, показала је да јеврејске заједнице у Европи, Северној Африци, Блиском истоку и Америци имају заједничко блискоисточно генетичко порекло. Студија је обухватила 1329 особа из 29 различитих држава[55] Друга велика студија објављена исте године, утврдила је да око 70% јеврејског становништва у Израелу води директно генетичко порекло од староседелачког становништва, које је хиљадама година живело на том простору.[56] Студије мајчинске митохондријалне ДНК, спроведене током 2006. године од стране Бехара и сарадника, показале су да ашкенаски Јевреји воде порекло од 150 блискоисточних жена.[57] Велика трансгеномска студија аутосомалне ДНК спроведена под покровитељством њујоршког колеџа „Алберт Ајнштајн” током 2010. године, искључила је било какву значајну генетичку контрибуцију туркијског хазарског народа у формирању данашњих ашкенаских Јевреја, (што је често потенцирано у антисемитским круговима) и слично претходним генетичким студијама потврдила заједничко блискоисточно порекло Јевреја.[58]
Иако је преласка у Јудаизам кроз векове било, с обзиром на верска ограничења било их је мало, те је у оквиру генетичке студије Бехара и сарадника 2004. године, укупни генетички инпут европске популације у формирању ашкенаске јеврејске заједнице израчунат на 12,8%.[59]
^Међутим, тешко је одредити тачан укупан број Јевреја. Поред проблема са пописном методологијом, спорови међу заговорницима халахичних, секуларних, политичких фактора и идентификације предака у вези с тим ко је Јевреј, могу знатно утицати на бројку у зависности од извора.
^Kiaris, Hippokratis (2012). Genes, Polymorphisms and the Making of Societies: How Genetic Behavioral Traits Influence Human Cultures. Universal Publishers. стр. 21. ISBN978-1-61233-093-8.
^ абвгShen, Peidong; Lavi, Tal; Kivisild, Toomas; Chou, Vivian; Sengun, Deniz; Gefel, Dov; Shpirer, Issac; Woolf, Eilon; Hillel, Jossi; Feldman, Marcus W.; Oefner, Peter J. (септембар 2004). „Reconstruction of patrilineages and matrilineages of Samaritans and other Israeli populations from Y-Chromosome and mitochondrial DNA sequence Variation”. Human Mutation. 24 (3): 248—260. ISSN1059-7794. PMID15300852. S2CID1571356. doi:10.1002/humu.20077.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абAn Essay on Western Civilization in Its Economic Aspects Žseries=Cambridge University Historical Series. стр. 40.: "Hebraism, like Hellenism, has been an all-important factor in the development of Western Civilization; Judaism, as the precursor of Christianity, has indirectly had much to do with shaping the ideals and morality of Western nations since the Christian era."
^ аб„Judaism – The Judaic tradition | Britannica”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 8. 2022. „Judaism has played a significant role in the development of Western culture because of its unique relationship with Christianity, the dominant religious force in the West”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Viličić, Sonja; Stojanović, Dragana; Mihajlović, Đenka; Mevorah, Vera (2015). „Poreklo naziva Jevreja”. Portreti i sećanja jevrejske zajednice u Srbiji pre Holokausta: priručnik za nastavnike i nastavnice (на језику: српски). Beograd: Savez jevrejskih opština Srbije. стр. 13. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 1. 3. 2021. „Naziv Jevrejin potiče od hebrejske reči Ivri (ever na hebrejskom znači obala, prečanin, došljak), kasnije prenete u grčki jezik u obliku Ebraioi nakon čega dolaskom Jevreja preko Soluna reč dobija svoj slovenizirani oblik Jevreji.”
^Brandeis, Louis (25. 4. 1915). „The Jewish Problem: How To Solve It”. University of Louisville School of Law. Приступљено 2. 4. 2012. „Jews are a distinctive nationality of which every Jew, whatever his country, his station or shade of belief, is necessarily a member”
^Diamond, Jared (1993). „Who are the Jews?”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 21. 07. 2011. г. Приступљено 08. 11. 2010. Natural History 102:11 (November 1993): 12-19.
^Schwartz, Richard H. (2001). Judaism and Global Survival. New York: Lantern Books. стр. 153. ISBN1-930051-87-5.
^Shalev, Baruch (2005). 100 Years of Nobel Prizes. стр. 57. „A striking fact... is the high number of Laureates of the Jewish faith—over 20% of the total Nobel Prizes (138); including: 17% in Chemistry, 26% in Medicine and Physics, 40% in Economics and 11% in Peace and Literature each. These numbers are especially startling in light of the fact that only some 14 million people (0.2% of the world's population) are Jewish.”
^Dobbs, Stephen Mark (12. 10. 2001). „As the Nobel Prize marks centennial, Jews constitute 1/5 of laureates”. J. The Jewish News of Northern California. Приступљено 3. 4. 2012. „Throughout the 20th century, Jews, more so than any other minority, ethnic or cultural group, have been recipients of the Nobel Prize—perhaps the most distinguished award for human endeavor in the six fields for which it is given. Remarkably, Jews constitute almost one-fifth of all Nobel laureates. This, in a world in which Jews number just a fraction of 1 percent of the population.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Ted Falcon; David Blatner (2001). „28”. Judaism for dummies. John Wiley & Sons. „Similarly, because Jews make up less than a quarter of one percent of the world's population, it's surprising that over 20 percent of Nobel prizes have been awarded to Jews or people of Jewish descent.”
^Lawrence E. Harrison (2008). The Central Liberal Truth: How Politics Can Change a Culture and Save It. Oxford University Press. стр. 102. „That achievement is symbolized by the fact that 15 to 20 percent of Nobel Prizes have been won by Jews, who represent two tenths of one percent of the world's population.”
^Jonathan B. Krasner; Jonathan D. Sarna (2006). The History of the Jewish People: Ancient Israel to 1880s America. Behrman House, Inc. стр. 1. „These accomplishments account for 20 percent of the Nobel Prizes awarded since 1901. What a feat for a people who make up only .2 percent of the world's population!”
^„Jewish Nobel Prize Winners”. Jinfo.org. Приступљено 16. 3. 2016. „At least 194 Jews and people of half- or three-quarters-Jewish ancestry have been awarded the Nobel Prize, accounting for 22% of all individual recipients worldwide between 1901 and 2015, and constituting 36% of all US recipients during the same period. In the scientific research fields of Chemistry, Economics, Physics, and Physiology/Medicine, the corresponding world and US percentages are 26% and 38%, respectively. Among women laureates in the four research fields, the Jewish percentages (world and US) are 33% and 50%, respectively. Of organizations awarded the Nobel Peace Prize, 22% were founded principally by Jews or by people of half-Jewish descent. Since the turn of the century (i.e., since the year 2000), Jews have been awarded 25% of all Nobel Prizes and 28% of those in the scientific research fields.”
Литература
Crowe, David. The Holocaust: Roots, History, and Aftermath. Westview Press. стр. 36. ISBN978-0-7867-3242-5.
Dever, William G. (2002). What Did the Biblical Writers Know and When Did They Know It?. Wm. B. Eerdmans Publishing Company. стр. 99. ISBN978-0-8028-2126-3.
Bungarus multicinctus (Many-banded krait) Bungarus multicinctus Status konservasiRisiko rendahIUCN191957 TaksonomiKerajaanAnimaliaFilumChordataKelasReptiliaOrdoSquamataFamiliElapidaeGenusBungarusSpesiesBungarus multicinctus Blyth, 1861 DistribusiWilayah persebaran Bungarus multicinctus. lbs Bungarus multicinctus dalam bahasa Inggris disebut many-banded krait, atau Taiwanese krait, atau Chinese krait, adalah spesies ular elapid yang sangat berbisa, dapat ditemukan di sebagian besar wilayah Rep...
Untuk orang lain dengan nama yang sama, lihat George Albert Smith. George Albert SmithGeorge Albert Smith pada sekitar tahun 1900Lahir(1864-01-04)4 Januari 1864London, InggrisMeninggal17 Mei 1959(1959-05-17) (umur 95)Brighton, Sussex, InggrisPekerjaanPembuat film, penemu George Albert Smith (4 Januari 1864 – 17 Mei 1959) adalah seorang anggota utama dari kelompok pionir film awal yang dijuluki Brighton School oleh sejarawan film Prancis Georges Sadoul. Ia dikenal karena k...
Senat Negara Bagian IllinoisMajelis Umum IllinoisJenisJenisMajelis tinggi Jangka waktuTidak adaSejarahSesi baru dimulai12 Januari 2011PimpinanPresiden SenatJohn Cullerton (D) sejak 14 Januari 2009 Ketua MayoritasJames Clayborne, Jr. (D) sejak 20 November 2008 Ketua MinoritasChristine Radogno (R) sejak 19 November 2008 KomposisiAnggota59Partai & kursi Partai Demokrat (35) Partai Republik (24)KewenanganArtikel IV, Konstitusi IllinoisGaji$67,836/tahun + per diemPemili...
Elezioni presidenziali in Egitto del 2012 Stato Egitto Data 23-24 maggio, 16-17 giugno Candidati Mohamed Morsi Ahmad Shafiq Partiti Partito Libertà e Giustizia Indipendente VotiI turno 5.764.95224,78% 5.505.32723,66% VotiII turno 13.230.13151,73% 12.347.38048,27% Distribuzione del voto per governatorato Presidente uscente Moḥammed Ḥoseyn Ṭanṭāwī (capo provvisorio) 2005 2014 Le elezioni presidenziali in Egitto del 2012 si tennero il 23 e 24 maggio (primo turno) e il...
Performing the service in the armed forces of a state For recruitment for military employment, see Military recruitment. For state-mandated military service, see Conscription. For the feudal institution, see Knight-service. This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to relia...
Untuk teknik pengelasan plastik, lihat Perpaduan panas. Entalpi peleburan dan pendidihan unsur murni vs suhu transisi, menunjukkan aturan Trouton. Kalor peleburan atau entalpi peleburan adalah perubahan entalpi yang dihasilkan dari penyediaan energi, biasanya bahang, kepada kuantitas tertentu suatu zat untuk mengubah keadaannya dari padat menjadi cair pada tekanan konstan. Energi ini meliputi kontribusi yang diperlukan untuk membuat ruang untuk perubahan volume terkait dengan mengganti lingku...
Sketsa Portugis untuk Gad. Suku Gad (Ibrani: שבט גד Shevet Gad, Šḗḇeṭ Gāḏ; Inggris: Tribe of Gad) adalah salah satu dari suku-suku Israel menurut Alkitab Ibrani, keturunan dari Gad, anak Yakub. Pembagian tanah suku-suku Israel Wilayah Musa membagi tanah milik suku Ruben, suku Gad dan sebagian suku Manasye di sebelah timur sungai Yordan (Transjordan).[1] Suku Gad menerima daerah kepunyaan mereka yaitu Yaezer dan segala kota negeri Gilead, serta setengah negeri or...
2015 single by Future featuring DrakeWhere Ya AtSingle by Future featuring Drakefrom the album DS2 ReleasedJuly 17, 2015 (2015-07-17)Recorded2015GenreTrap[1]Length3:27LabelA1FreebandzEpicSongwriter(s)Nayvadius WilburnAubrey GrahamLeland WayneProducer(s)Metro BoominFuture singles chronology Blasé (2015) Where Ya At (2015) March Madness (2015) Drake singles chronology My Way(2015) Where Ya At(2015) Back to Back(2015) Music videoWhere Ya At on YouTube Where Ya At ...
Religious, harvest and traditional new year festival This article is about the Hindu and Sikh festival. For the Buddhist festival, see Vesak. For the disciple of Buddha, see Visakha. See also: Indian New Year's days VaisakhiSikh procession in Birmingham, England.Official nameVaisakhiAlso calledBaisakhi, Vaisakha Jayanti, VisakhīObserved byHindus, SikhsTypeReligious and harvest festival[1]SignificanceSolar new year,[2][3][4][5] harvest festival, In...
Ornaments in sewing This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Trim sewing – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (July 2010) (Learn how and when to remove this message) Red fringe trim on a woman's dress c. 1870. Elaborate gold metallic lace trim c. 1760–65. Trim or trimming in clothing a...
Subgenus of plants, the banyans This article is about the tree. For other uses, see Banyan (disambiguation). This article possibly contains original research. Please improve it by verifying the claims made and adding inline citations. Statements consisting only of original research should be removed. (April 2020) (Learn how and when to remove this message) Banyan Banyan with characteristic adventitious prop roots Scientific classification Kingdom: Plantae Clade: Tracheophytes Clade: Angiosper...
Annual award given by the Academy of Motion Picture Arts and Sciences Academy Honorary AwardAwarded forExtraordinary distinction in lifetime achievement, exceptional contributions to the state of motion picture arts and sciences, or for outstanding service to the Academy.CountryUnited StatesPresented byAcademy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS)First awarded1929Websiteoscars.org The Academy Honorary Award – instituted in 1950 for the 23rd Academy Awards (previously called the Specia...
أوفرلاند بارك الاسم الرسمي (بالإنجليزية: Overland Park) الإحداثيات 38°56′24″N 94°40′51″W / 38.940072222222°N 94.680697222222°W / 38.940072222222; -94.680697222222 [1] تاريخ التأسيس 1960 تقسيم إداري البلد الولايات المتحدة[2][3] التقسيم الأعلى مقاطعة جونسون خصائص جغ...
First Japanese video game console TV Tennis ElectrotennisA TV Tennis ElectrotennisAlso known asTV TennisElectrotennis (abbreviations)ManufacturerEpoch Co. (developed with Magnavox)TypeDedicated home video game consoleGenerationFirst generationRelease dateJapan: September 12, 1975Introductory price19,000 Japanese yenUnits soldNot clear; around 10,000, 20,000 or 3 millionSuccessorTV Game System 10 The TV Tennis Electrotennis (Japanese: テレビテニス,[1][2] Hepburn romanzin...
Negara berdasarkan produksi avokad pada tahun 2016 Ini adalah Daftar negara berdasarkan produksi avokad pada tahun 2016 dan 2017, berdasarkan data dari Food and Agriculture Organization Corporate Statistical Database.[1] Total produksi dunia untuk avokad pada tahun 2017 mencapai 5,924,398 metrik ton, Naik 5.5% dari 5,614,649 ton pada tahun 2016. Wilayah dependen ditunjukuan dalam huruf miring. Produksi berdasarkan negara Peringkat Negara/Wilayah 2017 2016 1 Meksiko 2,029,886 ...
Political philosophy and movement that upholds liberty as a core principle For other uses, see Libertarianism (disambiguation). Libertarians redirects here. For political parties, see List of libertarian political parties. Not to be confused with Liberalism. Part of a series onLibertarianism Concepts Abstention Academic freedom Age of consent reform Anti-authoritarianism Anti-capitalism Antimilitarism Anti-statism Artistic freedom Civil liberties Class struggle Cognitive liberty Counter-econo...
.jpg)
.JPG)
.JPG)
