Споменик који је подигла Српска православна црква по налику на крст који је поставио Глигорије Возаревић
1595. године Османлијски велики везир Синан Паша спалио је мошти првог српског архиепископа Светог Саве негде на територији данашњег Врачара али након два века списи о тачном месту овог догађаја су нестали. Прва опција која се на крају показала као нетачна је да се десило на највишем делу Врачару, на месту где се данас налази Храм Светог Саве. Српски писац и историчар Глигорије Возаровић (1790-1848) ставио је дрвени крст на месту где се налази данашњи трг на Црвеном крсту како би означио тачну локацију. Постоје верзије које говоре о томе да су мошти Светог Саве спаљене на Ташмајдану али ове тврдње никад нису доказане. Возарев крст како је касније прозван је први званични споменик у историји града Београда и у време када је стављен представљао је симбол независности од Османског царства.
Општина Града Београда је 1933. године подигла прави споменик у облику крста који заменио дотадашњи дрвени крст, што је на постољу и уклесано ("Возарев крст, обновила О.Г.Б. 1933."). Тај камени крст постоји и данас и незнатно је црвене боје, па отуд и назив целог краја. Многи људи овај део Врачара називају и Возарев уместо Црвени крст који са популацијом од 12,736 становника (2002) чини један од најгушће насељених делова Београда.
На Црвеном крсту се налазе и два значајна црквена објекта а то су православна црква Светог Покрова Пресвете Богородице и католичка црква Светог Антона Падованског.
Цркву Светог Антона пројектовао је Јоже Плечник1928-1932. по узору на Бечку архитектуру. Ова црква је иначе једина грађевина у Србији која је саграђена под благим нагибом ка истоку.[2][3]
Карактеристике
Део Црвеног крста који припада Врачару по попису из 2002. има популацију од 12,736 становника, док цео Црвени крст (заједно са делом који припада Звездари) има популацију од 13,748 становника.
Трг на Црвеном крсту је од 1977. године почетна станица и окретница аутобуса 83. На тој истој окретници до 1947. године, саобраћао трамвај 1A[4], а у међувремену, тј. шездесетих година 20. века и прва београдска тролејбуска линија 11.
У јужном делу Црвеног крста дуж Јужног булевара пролазе аутобуске линије 46 и 55.
Будућа линија београдског метроа би требало да има станицу на Црвеном крсту.
Атракција која привлачи доста људи у овај део града је Београдско драмско позориште саграђено 1948. године, потпуно реновирано 2003.
Насеље је познато и по кошаркашком клубу Раднички које је било шампион државе 1973. и освајачи државног Купа 1976. године. Други битни објекти су спортски центар Врачар.
