Хуст (укр.Хуст, мађ.Huszt, нем.Chust, чеш.Chust) град је Украјини у Закарпатској области и административни центар је хустског рејона. Кроз град иде река Хустица. Према процени из 2012. у граду је живело 28.537 становника. Град је трећи по броју становника у Закарпатској области, после Ужгорода и Мукачева.
Након мохачке битке и пропадом мађарске краљевине у игру ступе Хабзбурзи. Град 1546. заузме Фердинанд I, цар Светог римског царства. До Хуста 1594. продру чак и Кримски Татари, који су заузели град али не и тврђаву. Против аустријске династије се борио Ђерђ I Ракоци (Мађар), који је опсадао град 1644. Поновно је под опсадом Пољака 1657. и 1661-1662. од стране Турака са Кримским Татарима. У градској тврђави је 13. маја 1667. умро трансилвански принц Ференц Риди.
У поновном устанку Мађара против Хабзбурга Куруци (устаници) заузму град и тврђаву 17. августа 1703, када је овде прокламована независност Трансилваније. Хустска трвђава је била последње упориште након гушења побуне, заузето од Хабзбурга 1711. (Ракоцијева буна је трајала од 1703 до 1711). Тврђаву је погодила стрела и спалила 3. јула 1766. А торањ још једном у 1798.
За време мађаризације 1882. град је назван мађ.Csebreny. До краја Првог светског рата Хуст је био под мађарским делом Аустро-угарске и био је центар жупаније која је обухватала целокупну област Мармарош. 1919. град заузме Румунија, до споразум у Сен Жермену (1919), када читаву област анектира Чехословачка. Унутар нове државе област добија аутономију, под називом: Поткарпатска Русија (већина становника су били Русини). Пре Другог светског рата спроведен је и Минхенски споразум (1938), окупација Чехословачке од стране Трећег рајха. То искористе 15. марта 1939, када настане краткотраља, независна Карпатска Украјина. 16. марта почиње инвазија Мађара, тада Хуст постане део Хортијеве Мађарске.