Фјоре је рођен у Козенци, где је 1992. године започео играти фудбал у истоименом клубу. Након две сезоне прелази у Парму, у којој је наступао јако мало. Због тога напушта тим те игра у Падови и Кјево Верони. Због импресивних игара за веронски клуб, Фјоре 1997. по други пута долази у Парму. Тамо је постао стандардни играч а са клубом 1999. осваја Куп УЕФА и Куп Италије.
Због финансијских потешкоћа, Лацио је Валенсији продао Фјореа за 6,6 милиона, те Бернарда Корадија за 10 милиона евра. Технички гледано, играчи су прешли у Валенсију бесплатно као својеврсна компензација Лација за трансфер Мендијете од 16.600.000 евра, којег римски клуб није платио.[2] Фјоре је у Валенсији играо свега једну сезону, док је преостале године из уговорног рока провео на позајмицама у Фјорентини, Торину и Ливорну.
Фјоре 22. августа2007. потписује једногодишњи уговор за Мантову. Након тога враћа се у родну Коцензу, где је са тамошњим клубом одиграо две сезоне и затим завршио играчку каријеру.
Репрезентативна
Фиоре је са младом италијанском У23 репрезентацијом освојио злато на Медитеранским играма у Барију1997. године. За сениорску репрезентацију је дебитовао 2000, те је њен члан био наредне четири године. Учествовао је на ЕУРУ 2000. на којем је Италија била финалиста, и на ЕУРУ 2004. где су Азури неочекивано испали у групи.