У Верони је играо две године и потписао сувласнички уговор са Јувентусом, да би трајни уговор потписао 26. јуна 2003. Са Јувентусом је освојио Серију А сезоне 2002/03, и два пута трофеј Суперкупа Италије 2002. и 2003. Серију А је освојио и 2004/05. и 2005/06. сезоне, али су те титуле Јувентусу одузете због скандала око намештања утакмица. Јувентус је испао тако у Серију Б, али Каморанези није напустио клуб. Играо је јако добро за Јувентус у сезони 2007/08. када се клуб вратио у Серију А, и самим тим је проглашен за најбољег играча у сезони по избору часописа „Guerin Sportivo“.
У лето 2010. је прешао у Штутгарт за који је играо кратко, након чега се вратио у Аргентину где је играо за Ланус. Јула 2012. је прешао у Расинг Авељанеду где је завршио каријеру.
Репрезентација
Каморанези је стекао право на италијанско држављанство због тога што је његов прадеда емигрирао из Потенца Пичене, која се налази у италијанској регији Марке, у Аргентину.[1] Његово двојно држављанство му је омогућило да може да бира за коју ће репрезентацију наступати, и тако га се први сетио тадашњи италијански селектор Ђовани Трапатони. Трапатони је позвао Каморанезија у репрезентацију за пријатељски меч са Португалијом12. фебруара2003.