Ђенаро Иван Гатузо (итал. Gennaro Ivan Gattuso; Кориљано Калабро, 9. јануар 1978) италијански је фудбалски тренер и бивши фудбалер, тренутно шеф стручног штаба хрватског прволигаша Хајдука Сплит.
Гатузо је бивши италијански репрезентативац. Играо је на средини терена. Највећи успеси у каријери су му освајање Лиге шампиона 2003. и 2007. са Миланом и титула првака света са Италијом 2006. у Немачкој. Поред тога био је првак серије А са Миланом у сезонама 2003/04. и 2010/11.
Играчка каријера
Каријеру је почео у Перуђи где је играо до лета 1997. када је продат Глазгов Ренџерсима. Био је стандардан током прве сезоне док је тренер био Валтер Смит. Након што је Смит отишао, а тренер клуба постао Дик Адвокат, Гатузо је изгубио своју позицију у тиму и преселио се прво на клупу одакле је ретко улазио у игру. Након тога се вратио Италију и потписао за Салернитану са којом је у сезони 1998/99. испао из Серије А.
У лето 1999. прелази у Милан.[1] Са Миланом је провео наредних 13 сезона током којих је одиграо укупно 468 утакмица уз 11 постигнутих голова. Са Миланом је по два пута освајао Лигу шампиона, Серију А, УЕФА суперкуп и Суперкуп Италије док је по једном освојио Светско клупско првенство и Куп Италије. Након завршетка сезоне 2011/12, Гатузо је заједно са саиграчима Нестом, Седорфом и Инзагијем напустио Милан.[2] Последњу сезону је одиграо за швајцарски Сион.
За сениорску репрезентацију Италије је играо од 2000. до 2010. године, и у том периоду је забележио 73 наступа уз један постигнут гол. Био је део тима који је освојио Светско првенство 2006. у Немачкој. Са националним тимом је наступао на још два Светска првенства, 2002 у Јапану и Јужној Кореји и 2010. у Јужној Африци као и на Европским првенствима 2004. у Португалу и 2008. у Аустрији и Швајцарској.
Тренерска каријера
Тренерску каријеру је почео у Сиону, где је радио као тренер-играч. На почетку сезоне 2013/14. је кратко водио Палермо у Серији Б,[3] а током првог дела сезоне 2014/15. је био на клупи грчког ОФИ-ја са Крита.[4]
У августу 2015. је преузео италијанског трећелигаша Пизу.[5] Са овим клубом је у јуну 2016. изборио пласман у Серију Б, након што је у плеј-офу избацио Фођу.[6] И поред овог успеха, Гатузо је 1. августа 2016. одлучио да поднесе оставку. Ипак само месец дана касније вратио се на клупу Пизе.[7] У сезони 2016/17, Пиза је са Гатузом на клупи заузела последње место у Серији Б, па се тако вратила у трећелигашки ранг.[8]
Крајем маја 2017. Гатузо је постављен за тренера младог тима Милана.[9] На тој функцији је био до 27. новембра 2017. када је постављен за тренера првог тима Милана.[10][11] Гатузо је са екипом Милана сезону 2017/18. завршио на шестом месту Серије А. У наредној 2018/19. сезони је био пети, што је био најбољи резултат екипе још од сезоне 2012/13. Ипак није успео да обезбеди клубу пласман у Лигу шампиона, па је крајем маја 2019. одлучио да поднесе оставку. Са Гатузом на клупи, Милан је у 83 утакмице остварио 40 победа, 23 ремија и 20 пораза.[12][13]
У децембру 2019. је постављен за тренера Наполија.[14]
Трофеји
Милан
Италија
Референце
Спољашње везе
Састави репрезентација Италије |
|---|
|
