Србија и Уједињене нације

Република Србија
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србијe
Устав
Извршна власт
Законодавна власт
Судска власт
Избори
Административна подела
Спољни односи

Србија је приступила Уједињеним нацијама 1. новембра 2000. године као Савезна Република Југославија. Најпре је претходна југословенска држава била једна од првобитних 51 државе чланице Уједињених нација.

Историја

Савезну Републику Југославију су 28. априла 1992. године основале преостале југословенске републике Црна Гора и Србија, [1] која је себе прогласила правним наследником бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; [2] међутим, 30. маја 1992. усвојена је Резолуција 757 Савета безбедности Уједињених нација, којом су уведене међународне санкције Савезној Републици Југославији због њене улоге у југословенским ратовима, и напоменуто да је „тврдња Савезне Републике Југославије (Србија и Црна Гора) да аутоматски настави чланство бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Уједињеним нацијама није опште прихваћено“, [3] а дана 22. септембра 1992. године. Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација речено је да „СРЈ (Србија и Црна Гора) не може аутоматски да настави чланство бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у Уједињеним нацијама“, те је стога одлучено да „Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) треба да се пријави за чланство у Уједињеним нацијама и да неће учествовати у раду Генералне скупштине“. [4] [5] Савезна Република Југославија је годинама одбијала да се повинује резолуцији, али је након свргавања председника Слободана Милошевића са функције поднела захтев за чланство и примљена је у УН 1. новембра 2000. године. [6] Дана 4. фебруара 2003. године, Савезна Република Југославија је промењена у Србија и Црна Гора, након усвајања и проглашења Уставне повеље СЦГ од стране Скупштине Савезне Републике Југославије. [7]

На основу референдума одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је 3. јуна 2006. прогласила независност од Србије и Црне Горе. У писму од истог дана, председник Србије обавестио је генералног секретара Уједињених нација да Србија наставља чланство Србије и Црне Горе у УН, након проглашења независности Црне Горе, у складу са Уставном повељом Србије. и Црне Горе. [8] Црна Гора је примљена у УН 28. јуна 2006. године [9]

Од 1999. године, Косовом и Метохијом су управљале УН након завршетка рата на КиМ. међутим, 17. фебруара 2008. Ким је самопрогласило независност од Србије као Република Косово. Док су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Француска признале овај чин, Србија и део међународне заједнице, пре свега Русија, Кина, Алжир, Куба, Египат, Босна и Херцеговина, Шпанија, Индија, Бразил, Јужна Африка, Нигерија, Индонезија, Иран, Јамајка, Грчка и Мексико — нису признале проглашење независности Косова.

Референце

  1. ^ Burns, John F. (28. 4. 1992). „Confirming Split, Last 2 Republics Proclaim a Small New Yugoslavia”. The New York Times. 
  2. ^ „History of Serbia: The Break-up of SFR Yugoslavia (1991–1995)”. Serbia Info. Архивирано из оригинала 22. 12. 2007. г. 
  3. ^ „United Nations Security Council Resolution 757” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-14. г. 
  4. ^ „United Nations General Assembly Resolution A/RES/47/1” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-14. г. 
  5. ^ Sudetic, Chuck (24. 9. 1992). „U.N. Expulsion of Yugoslavia Breeds Defiance and Finger-Pointing”. The New York Times. 
  6. ^ „A Different Yugoslavia, 8 Years Later, Takes Its Seat at the U.N.”. The New York Times. 2. 11. 2000. 
  7. ^ „Yugoslavia consigned to history”. BBC News. 4. 2. 2003. 
  8. ^ „World Briefing – Europe: Serbia: Going Solo”. The New York Times. 6. 6. 2006. 
  9. ^ Schneider, Daniel B. (29. 6. 2006). „World Briefing – Europe: Montenegro: U.N. Makes It Official”. The New York Times.