У Москви је Светлана Китић играла на свих пет утакмица репрезентације и постигла је 29 голова. Репрезентација Југославије је тада освојила сребрну олимпијску медаљу.
Четири године касније на олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, са репрезентацијом Југославије је одиграла свих пет утакмица, постигла је 22 гола и освојила златну олимпијску медаљу.
На основу гласова у анкети Светске рукометне федерације (август2010), Светлана Китић је убедљиво, са чак 84,1% гласова, проглашена за најбољу рукометашицу свих времена.[6]
На додели Оскара популарности за 2010. годину проглашена је за личност године у Србији.[7] Недавно је изашла и књига "Прича о Светлани Цеци Китић“.
Приватни живот
Светлана Китић има неколико бракова: с фудбалером Блажом Слишковићем, рукометашем Драганом Дашићем (син Никола), с естрадним менаџером и културологом Гораном Богуновићем (кћерка Мара), с бизнисменом Зораном Ковачевићем (кћерка Александра Зоранa ) и брак са правником Миланом Магићем.[8]