Катица Илеш је са рукометом почела да се бави у тринаестој години у родном Осијеку, у женском рукометном клубу Графичар. Касније прелази у ЖРК Осијек, где остаје до краја каријере у земљи. Са ЖРК Осијек 1982. године осваја трофеј Купа победница купова Европе.
После овог успеха налази ангажман у иностранству и потписује за рукометни клуб Омрон из Јамаге у Јапану.
На олимпијским играма 1980. у Москви, Катица Илеш је као најстарија репрезентативка, тада је имала 34 године.[1], одиграла пет утакмица и постигла је 9 голова[2]
Катица Илеш је за репрезентацију Југославије одиграла 201 утакмицу и постигла је 345 голова.[тражи се извор]
Носила је капитенску траку у периоду од 1973. године па до 1980. године када се опростила од репрезентације.[3] Укупно је за рпрезентацију Југославије играла 17 година, од 1963. па до 1980. године.
Тренерска каријера
Катица Илеш је тренирала (помоћни тренер) репрезентацију Јапана и млађе категорије ЖРК Осијек Кроација осигурање.
Приватан живот
Катица Илеш је дипломирала на Факултету фиичке културе и после престанка активног бављења рукометом посветила се позиву професора физичке културе. Током 1999. године добила је државну награду за животно дело, у категорији спорт, Фрањо Бучар.[тражи се извор]
Такође је добитница признања Хрватског Олимпијског одбора Матија Љубек, који је добила 2007. године .[тражи се извор]
У мандату 1996-2000. је била члан хрватског Олимпијског комитета и носилац је више функција као што су председник Одбора за спорт града Осијека, чланица Извршног одбора Хрватског клуба Олимпијаца.
