Миодраг Костић
Др Миодраг Костић
Лични подаци
Датум рођења	1895.
Место рођења	Крагујевац, Краљевина Србија
Датум смрти	1962.
Место смрти	Београд, ФНРЈ
Научни рад
Поље	Хирургија

Миодраг Костић (Крагујевац, 4. август 1895 — Београд, 1962) био је лекар, први хирург неготинске болнице, оснивач одсека за гинекологију и акушерство у Неготину.

Миодраг Костић, рођен је 4. августа 1895. године у Крагујевцу у занатлијској породици, од оца Косте, државног пушкара, и мајке Марије, рођене Стојковић.

Основну школу похађао је у Чачку и Крагујевцу од 1902. до 1906. године. По завршетку основне школе 1906. године уписао је гимназију у Чачку, где је завршио шест разреда, а седми и осми разред завршио је у Првој крагујевачкој гимназији. Виши течајни испит положио је 1914. са одличним успехом.

Први светски рат омео га је у даљем школовању. Јавља се као добровољац па од јула 1914. до 1. јануара 1915. ради као писар у санитетском одељењу Штаба шумадијске дивизијске области у Крагујевцу, а касније је служио у Првој ђачкој чети. Након завршетка војне обуке коју је служио у Скопљу, добио је чин поднаредник−ђак и био распоређен у Другу чету Првог батаљона 16. пешадијског пука Моравске дивизије првог позива, која се налазила на положајима у околини Младеновца. Са њом је прешао Албанију и 1916. стигао на Крф.^[1]

Војних дужности разрешен је 1. фебруара 1918. и упућен у Француску на студије. У Марсељу је завршио припремну годину из области природних наука на Научном факултету, а затим је у Монпељеу завршио две године Медицинског факултета, а у Лиону трећу и четврту.

У доктора медицине промовисан је 22. јула 1922. године. По обављеним студијама и стеченом звању доктора медицине, исте године 1. августа вратио се у земљу. Министар народног здравља 1923. године дозволио му је да обавља приватну лекарску праксу у Краљевини СХС. ^[2]

Као државни лекар у војној болници, ради потреба војске упућен је 1. новембра 1924. године на специјализацију хирургије, коју је обављао на клиникама париског Универзитета, и у земљу се вратио 1. новембра 1925. године.^[3]

Као државни питомац, распоређен је да ради као војни лекар у војним болницама у Крагујевцу, Штипу и Зајечару, и то у периоду од 25. августа 1922. до 17. априла 1931. године. После десет година у војној служби преведен је у резерву, Указом краља Александра Карађорђевића од 17. фебруара 1931. године.

Од 26. фебруара 1931. године до 21. јуна 1932. године доктор Костић је обављао посао цивилног хирурга у болници у Горњем Милановцу.

Јула 1932. долази у Неготин за примарног лекара VI групе у новоизграђеној неготинској болници, опремљеној за лечење становника неготинског, кључког, брзопаланачког и поречког среза. ^[4]

За вршиоца дужности управника бановинске болнице у Неготину постављен је 31. августа 1938. и ту функцију обавља до 6. априла 1941. године, када је као резервни санитетски потпуковним мобилисан од стране Југословенске војске. Заробљен је у Кавадару и као официр пребачен у пролазне заробљеничке логоре у Бугарској и Румунији (Горња Џумаја и Ђурђево), а потом у логор Сталаг у Штиталу на Драви у Корушкој области где је остао до 1. децембра 1942. и у логору ради у заробљеничкој болници као искусни лекар-хирург.^[5]

По оцени тадашњих немачких власти, отпуштен је из овог логора и упућен 20. јануара 1943. године у логор Кајзерштајбрух код Беча, где је остао до 1. фебруара 1943. године.

По доласку у Неготин постављен је за управника болнице и шефа хируршког одељења, и на тој дужности остао до ослобођења, а бавио се и приватном лекарском праксом. Године 1945. и нове власти су му указале поверење па је именован за управника болнице са задатком да је уреди по свим захтевима здравствене службе и обезбеди што нормалније функционисање.^[6]

У пензију је отишао 1955. али је наставио да се бави приватном лекарском праксом.

Умро је после краће болести, у Београду. Сахрањен је 22. априла 1962. године у Неготину.

Његова супруга Милица Костић 1968. године даривала је његову библиотеку тада Матичној библитеци „Радмила Новаковић“ у Неготину, данас Народној библиотеци „Доситеј Новаковић“. Историјски архив у Неготину чува архивску грађу о животу и раду првог неготинског хирурга, кроз лични фонд др Миодрага Костића, које су овој установи даривале Олга и Милица Кончар из Неготина.^[7]

Добитник је краљевског ордена Светога Саве петог реда за рад у војним и државним службама у Првом светском рату 1928.

На предлог Команде неготинског војног округа, као учесник у Првом светском рату у Другој чети првог батаљона 16. пешадијског пука Моравске дивизије првог позива, септембра 1935. добио је Ратну споменицу за ослобођење и уједињење 1914-1918. године.