Историјски архив у Неготину је институција културе која се бави заштитом архивске грађе и регистратурског материјала, прикупља, чува, штити, сређује и обрађује архивску грађу на територији Неготина, Кладова, Мајданпека и Бора. Ова институција заштите архивске грађе публикује важну архивску грађу и омогућује њену научну, службену и другу употребу.
Историјат
Историјски архив у Неготину основан је 8. марта 1952. године као Градска државна архива у Неготину, одлуком Народног одбора града Неготина, на предлог Управе Музеја.
Савет за просвету, науку и културу НР Србије је ову одлуку потврдио 26. јуна 1952. године и на основу чл. 3 и 7 Закона о државним архивима донео решење бр. 5193 у коме је стајало: „За подручје рада новоосноване Градске државне архиве у Неготину одређује се подручје срезова крајинског, кључког и поречког, који се у том циљу одвајају од досадашњег подручја Градске државне архиве у Зајечару”.[1]
Установа је од 1974. године до 1987. године носила назив Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа у Неготину.
Архив је до 1959. године носио назив Државни историјски архив Неготин, како се звао све од 1965. године када мења име у Историјски архив среза Зајечар−Неготин. Од 1968. године до 1974. године ова установа је носила назив Историјски архив Неготин, а од 1974. године до 1987. године Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа у Неготину. Садашње име, Историјски архив Неготин носи од 21. августа 1996. године.
Министарство културе је 1993. године преузело финансирање архива.
Решењем бр. 630−684/96−02 од 13. фебруара 1996. у састав Историјског архива у Неготину ушло је архивско одељење у Бору, чијим је присједињењем проширена територијална надлежност ове институције на општине Неготин, Кладово, Мајданпек и Бор.[2]
Депо Историјског архива у Неготину
Смештај архивске грађе
Своју делатност Историјски архив Неготина обављао је у неадекватним и неодговарајућим просторијама, све до 1972. године када је добио на трајно коришћење зграду бившег Среског начелства, површине од 320 метара квадратних, одлуком Скупштине општине Неготин, чијим је средствима и адаптирана и прилагођена за смештај архивске грађе.[3]
Зграда депоа 1989.
Архив је 1990. године доградио управну зграду, површине од 80 метара квадратних, а 1998. године је добио још једну зграду од Министарства унутрашњих послова, односно тадашње Дирекције за имовину.
Делатност
Историјски архив у Неготину врши надзор над 380 регистратура, а поред докумената који се чувају у склопу архивских фондова и збирки, евидентира и податке о ствараоцима и имаоцима грађе ван Архива.[4] Укупна количина грађе у архиву износи 1.500 метара. Микрофилмоване су 133 Црквене матичне књиге и дигитализовано је 70% ових књига које су категорисане као културно добро од изузетног значаја.
Међу културна добра од изузетног значаја спада грађа:
Историјски архив у Неготину осамдесетих година прошлог века
Корисницима архивске грађе издају се и уверења о радном стажу, положеним испитима, из техничке документације и уверења по другим основама из регистратура о којима Историјски архив у Неготину са одељењем у Бору брине.
Издавачка делатност
Поред главне делатности Архива, која се односи на архивску грађу и све законом прописане послове у вези са њом, у циљу њеног очувања и заштите, једна од важних обавеза и активности Архива је и њихова културно-издавачка и истраживачка делатност. Историјски архив у Неготину од 1969. године до данас публиковао је скоро стотинак књига из области историографије, монографије, биографска дела, али и хронологије, зборнике, историјске албуме, каталоге. Историјски архив од 1998. године издаје и часопис−годишњак „Баштиник”. До 2019. године је публиковано 20 бројева.
^Динкић, Станоје (2001). Неготин и његови великани (прво изд.). Неготин: Народна библиотека Неготин. стр. 28.
^Благојевић, Божидар (2018). Неготин и Крајина од 1944. до 1965. (прво изд.). Неготин: Историјски архив у Неготину. стр. 217-218. ISBN978-86-84187-44-6.
^Динкић, Станоје (2002). Неготин, његове улице и тргови (прво изд.). Неготин: Удружење Неготинаца. стр. 29.