Овај чланак је о политичким превирањима и грађанском рату у Мексику 1910-их. За мексичку борбу за независност почетком 19. века погледајте Мексички рат за независност.
Мексичка револуција (шп.Revolución mexicana) је израз којим се описују политичка превирања, пучеви и серија грађанских ратова у Мексику који су оквирно трајали од 1910. до 1920. године.
Отпочео је као настојање мексичких либерала на челу са Франсиском Мадером да се свргне вишедеценијски аутократски режим председника Порфирија Дијаза; године 1911. је Дијаз био присиљен да одступи, те је нови председник постао Мадеро. Његово оклевање да спроведе популарне социјалне и економске реформе је изазвало нове побуне од радикалних револуционара, а почетком 1913. пуч у коме га је свргнуо и убио генерал Викторијано Уерта.[1][2] Њега је, пак, године 1914. уз помоћ Панча Виље и Емилијана Запате свргнуо Венустијано Каранза; одмах потом су се Виља и Запата сукобили са Каранзом, који их је постепено успео војнички поразити и прикупити довољно политичке подршке да почетком 1917. исходи доношење новог устава са бројним реформама које су укључивале расподелу земље сиромашним сељацима и секуларизацију државе. Тај се догађај понекад наводи као крај револуције, иако су се оружани сукоби наставили још три године, а сам Каранза 1920. био свргнут у пучу који је извео његов дотадашњи присталица Алваро Обрегон.[3][4]
Нови режим је, међутим, тековине Устава оставио нетакнутим и, упркос повременим мањим устанцима и побунама до краја 1920-их, омогућио постепено претварање Мексика у једну од политички најстабилнијих земаља Латинске Америке. Тековине Мексичке револуције су представљале политичку платформу Националне револуционарне партије, данас познате као Институционална револуционарна партија, а која је Мексиком формално владала од оснивања 1929. до 2000. године.
Knight, Alan. The Mexican Revolution, Volume 1: Porfirians, Liberals, and Peasants (1986); The Mexican Revolution, Volume 2: Counter-revolution and Reconstruction. University of Nebraska Press, 1986.
Krauze, Enrique. (1997). Mexico: Biography of Power. New York: HarperCollins..
Matute, Alvaro. "Mexican Revolution: May 1917 – December 1920" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 862–864. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
Niemeyer, Victor E. (1974). Revolution at Querétaro: The Mexican Constitutional Convention of 1916–1917. Austin: University of Texas Press..
Quirk, Robert E. (1981). The Mexican Revolution, 1914–1915: The Convention of Aguascalientes. New York: The Citadel Press..
Quirk, Robert E. (1973). The Mexican Revolution and the Catholic Church 1910–1919. Bloomington: Indiana University Press.
Tuñon Pablos, Esperanza. "Mexican Revolution: February 1913 – October 1915," in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 855–859 . Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997
Womack, John, Jr. "The Mexican Revolution" in The Cambridge History of Latin America, vol. 5, ed. Leslie Bethell. Cambridge: Cambridge University Press, 1986.
Биографија и друштвена историја
Baldwin, Deborah J. Protestants and the Mexican Revolution: Missionaries, Ministers, and Social Change. Urbana: University of Illinois Press 1990.
Beezley, William H. Insurgent Governor: Abraham González and the Mexican Revolution in Chihuahua. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1973.
Brunk, Samuel. Emiliano Zapata: Revolution and Betrayal in Mexico. Albuquerque: University of New Mexico Press 1995.
Buchenau, Jürgen, Plutarco Elías Calles and the Mexican Revolution. Lanham MD: Rowman and Littlefied 2007.
Buchenau, Jürgen. The Last Caudillo: Alvaro Obregón and the Mexican Revolution. Malden MA: Wiley-Blackwell 2011.
Caballero, Raymond (2015). Lynching Pascual Orozco, Mexican Revolutionary Hero and Paradox. Create Space. ISBN978-1514382509.
Cockcroft, James D. Intellectual Precursors of the Mexican Revolution. Austin: University of Texas Press 1968.
Katz, Friedrich. The Life and Times of Pancho Villa. Stanford: Stanford University Press 1998.
Lomnitz, Claudio. The Return of Comrade Ricardo Flores Magón. Brooklyn NY: Zone Books 2014.
Lucas, Jeffrey Kent. (2010). The Rightward Drift of Mexico's Former Revolutionaries: The Case of Antonio Díaz Soto y Gama. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press..
Macias, Anna. „Women and the Mexican Revolution, 1910–1920”. The Americas. 1: 53—82. јул 1980.CS1 одржавање: Формат датума (веза), 37: .
Meyer, Michael. (1972). Huerta: A Political Portrait. Lincoln, NE: University of Nebraska Press..
Poniatowska, Elena. Las Soldaderas: Women of the Mexican Revolution. Texas: Cinco Puntos Press; First Edition, November 2006
Reséndez, Andrés. "Battleground Women: Soldaderas and Female Soldiers in the Mexican Revolution." The Americas 51, 4 (April 1995).
Ross, Stanley R. Francisco I. Madero: Apostle of Democracy. New York: Columbia University Press 1955.
Richmond, Douglas W. (1983). Venustiano Carranza's Nationalist Struggle: 1893–1920. Lincoln, NE: University of Nebraska Press..
Shadle, Stanley F. Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era. Tucson: University of Arizona Press 1994.
Smith, Stephanie J. (2009). Gender and the Mexican Revolution: Yucatán Women and the Realities of Patriarchy. North Carolina: University of North Carolina Press.
Womack, John, Jr.Zapata and the Mexican Revolution. New York: Vintage Press 1970.
Регионалне историје
Benjamin, Thomas and Mark Wasserman, eds. (1990). Provinces of the Revolution. Albuquerque: University of New Mexico Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Blaisdell, Lowell. (1962). The Desert Revolution, Baja California 1911. Madison: University of Wisconsin Press..
Brading, D.A., ed. Caudillo and Peasant in the Mexican Revolution. Cambridge: Cambridge University Press, 1980.
LaFrance, David G. (1989). The Mexican Revolution in Puebla, 1908–1913: The Maderista Movement and Failure of Liberal Reform. Wilmington, DE: Scholarly Resources..
Snodgrass, Michael. (2003). Deference and Defiance in Monterrey: Workers, Paternalism, and Revolution in Mexico, 1890–1950. Cambridge University Press..
Buchenau, Jürgen. "The Arm and Body of a Revolution: Remembering Mexico's Last Caudillo, Álvaro Obregón" in Lyman L. Johnson, ed. Body Politics: Death, Dismemberment, and Memory in Latin America. Albuquerque: University of New Mexico Press. 2004. стр. 179—207.,
Foster, David, W., ed. (1994). Mexican Literature: A History. Austin: University of Texas Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Hoy, Terry (јул 1982). „Octavio Paz: The Search for Mexican Identity”. The Review of Politics. 44 (3): 370—385.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
Gonzales, Michael J. "Imagining Mexico in 1921: Visions of the Revolutionary State and Society in the Centennial Celebration in Mexico City", Mexican Studies/Estudios Mexicanos vol. 25. No 2, summer 2009, pp. 247–270.
Oles, James, ed. (1993). South of the Border, Mexico in the American Imagination, 1914–1947. New Haven: Yale University Art Gallery.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Ross, Stanley, ed. (1975). Is the Mexican Revolution Dead?. Philadelphia: Temple University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Barajas, Rafael. Myth and Mitote: The Political Caricature of José Guadalupe Posada and Manuel Alfonso Manila. Mexico City: Fondo de Cultura Económica, 2009
Britton, John A. (1995). Revolution and Ideology Images of the Mexican Revolution in the United States. Louisville: University Press of Kentucky..
Doremus, Anne T. Culture, Politics, and National Identity in Mexican Literature and Film, 1929–1952. New York: Peter Lang Publishing Inc., 2001.
Elliott, Ingrid. "Visual Arts: 1910–37, The Revolutionary Tradition." Encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn. 1997. стр. 1576—1584.,.
Flores, Tatiana. (2013). Mexico's Revolutionary Avant-Gardes: From Estridentismo to ¡30–30!. New Haven: Yale University Press..
Folgarait, Leonard. Mural Painting and Social Revolution in Mexico, 1920–1940. Cambridge: Cambridge University Press, 1998.
Ittman, John, ed. (2006). Mexico and Modern Printmaking, A Revolution in the Graphic Arts, 1920 to 1950. Philadelphia: Philadelphia Museum of Art.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
McCard, Victoria L. Soldaderas of the Mexican revolution (The Evolution of War and Its Representation in Literature and Film), an article from West Virginia University Philological Papers 51 (2006), pgs. 43–51.
Mora, Carl J., Mexican Cinema: Reflections of a Society 1896–2004. Berkeley: University of California Press, 3rd edition, 2005
Orellana, Margarita de (2007). Filming Pancho Villa: How Hollywood Shaped the Mexican Revolution: North American Cinema and Mexico, 1911–1917. New York: Verso.
Ortiz Monasterio, Pablo. Mexico: The Revolution and Beyond: Photographs by Agustín Victor Casasola, 1900–1940. New York: Aperture 2003.
Paranagua, Paula Antonio. (1995). Mexican Cinema. London: British Film Institute..
¡Tierra y Libertad! Photographs of Mexico 1900–1935 from the Casasola Archive. Oxford: Museum of Modern Art. 1985. ISBN978-84-934426-51.
Pineda, Franco, Adela. The Mexican Revolution on the World Stage: Intellectuals and Film in the Twentieth Century, SUNY Press. 2019. ISBN978–1-4384-7561-5неважећи ISBN.
Историографија
Bailey, D. M (1978). „Revisionism and the recent historiography of the Mexican Revolution.”. Hispanic American Historical Review. 1: 62—79..
Golland, David Hamilton. "Recent Works on the Mexican Revolution." Estudios Interdisciplinarios de América Latina y el Caribe 16.1 (2014). online
Knight, Alan. "Mexican Revolution: Interpretations" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 869–873. Chicago: Fitzroy Dearborn 1997.
Knight, Alan. „The Mexican Revolution: Bourgeois? Nationalist? Or Just a 'Great Rebellion'”. Bulletin of Latin American Research. 4 (2): 1—37. 1985. JSTOR3338313.
Knight, Alan. "Viewpoint: Revisionism and Revolution", Past and Present 134 (1992).
McNamara, Patrick J. „Rewriting Zapata: Generational Conflict on the Eve of the Mexican Revolution.”. Mexican Studies-Estudios Mexicanos. 30 (1): 122—149. 2014..
Tannenbaum, Frank (1930). „Land Reform in Mexico”. The Annals of the American Academy of Political and Social Science. 150: 238—247. JSTOR1017079. doi:10.1177/000271623015000131.
Van Young, Eric. „Making Leviathan Sneeze: Recent Works on Mexico and the Mexican Revolution”. Latin American Research Review. 34 (2): 143—165. 1999. JSTOR2503966.
Womack, John Jr. "Mexican Revolution: Bibliographical Essay" in Mexico Since Independence, Leslie Bethell, ed. Cambridge: Cambridge University Press, 1991, pp. 405–414.
Примарни извори
Angelini, Erin. "The Bigger Truth About Mexico"
Bulnes, Francisco. The Whole Truth About Mexico: The Mexican Revolution and President Wilson's Part Therein, as seen by a Cientifico. New York: M. Bulnes Book Company 1916.
O'Shaunessy, Edith. A Diplomat's Wife in Mexico. New York: Harper 1916.
Reed, John. (1969). Insurgent México. New York: International Publishers..
Rausch, George J. (1962). „The Exile and Death of Victoriano Huerta”. The Hispanic American Historical Review. 42 (2): 133—151. JSTOR2510294. doi:10.2307/2510294.
Stephanie Creed, Kelcie McLaughlin, Christina Miller, Vince Struble, Mexican Revolution 1910–1920Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2017), Latin American Revolutions, course material for History 328, Truman State University (Missouri)