|
Мексички рат за независност
Мексички рат за независност (шп. Guerra de Independencia de México) је био оружани сукоб, и кулминација политичког и друштвеног процеса који је окончао владавину Шпаније 1821. године на територији Вицекраљевства Нова Шпанија.[2] Рат је имао свој увод у француској инвазији на Шпанију 1808. Рат је почео покличом из Долореса Мигела Идалга од 16. септембра 1810. до уласка Војске три гаранције на челу са Агустином де Итурбидеом у Мексико Сити 27. септембра 1821. Сваке године 16. септембар се прославља као Дан мексичке независности.
Покрет за независност инспирисали су просветитељство и Америчка и Француска револуција.[3][4] До тада је образована елита Вицекраљевства Нова Шпанија почела да размишља о односима између Шпаније и њених колонијалних краљевстава. Промене у друштвеној и политичкој структури узроковане Бурбонским реформама и дубоке економске кризе у Новој Шпанији узроковале су неугодност међу домаћеом креолском елитом.
Драматични политички догађаји у Европи, Француски револуционарни ратови и освајања Наполеона утицало је на догађаје у Новој Шпанији. Године 1808. Карлос IV и Фернандо VII били су присиљени да абдицирају у корист француског цара, који је затим поставио свог старијег брата Жозефа за краља. Исте године, градско веће Сијудад Мексика, уз подршку вицекраља Хосеа де Итуригараја, прогласио је суверенитет у одсуству легитимног краља. То је довело до државног удара против вицекраља; када су потиснути, лидери покрета били су затворени.
Упркос поразу у Мексико Ситију, мале групе побуњеника су се среле у другим градовима Нове Шпаније како би подигле покрете против колонијалне владавине. Након што су откривени 1810. године, завереници из Керетара су се одлучили да подигну оружани устанак 16. септембра у друштву сељака и аутохтоних становника Долореса (Гванахуато), које је на акцију позвао секуларни католички свештеник Мигел Идалго, бивши ректор Факултета де Сан Николас Обиспо.
После 1810. године покрет покрета независности прошао је неколико фаза, пошто су вође затворили или погубили снаге лојалне Шпанији. У почетку су побуњеници оспоравали легитимитет Жозефа Бонапарте, признајући суверенитет Фернанда VII над Шпанијом и његовим колонијама, али касније лидери су усвојили радикалније ставове, одбацујући тежње Шпаније и подржавајући нови друштвени поредак укључујући и укидање ропства. Секуларни свештеник Хосе Марија Морелос позвао је сепаратистичке покрајине да формирају Конгрес из Чилпансинга, што је побуњеницима дало правни оквир. Након пораза Морелоса, покрет је преживео као мали рат под водством Висентеа Герера. До 1820. године, неколико побуњеничких група преживело је пре свега у Сијери Мадре дел Сур и Веракрузу.
Враћање либералног Устава из Кадиса 1820. године изазвало је промену ума међу елитним групама које су подржале шпанску владавину. Монархистички креоли погођени Уставом одлучили су да подрже независност Нове Шпаније; тражили су савез са бившим побуњеницима. Агустин де Иртиде водио је војно крило завереника и почетком 1821. срео се Висентеом Герером. Обојица су објавили План из Игвале, који је затражио савет свих побуњеничких фракција, а подржавали су га и аристократија и свештенство Нове Шпаније. Тражили су монархију у независном Мексику. На крају, независност Мексика постигнута је 27. септембра 1821. године.[5]
После тога, копннени део Нове Шпаније организован је као Мексичко царство.[6] Ова краткотрајна католичка монархија претворила се у савезну републику 1823. године, због унутрашњих сукоба и одвајања Средње Америка из Мексика.
После неких покушаја поновног освајања Мексика, укључујући поход Исидра Барадаса 1829. године, Шпанија под владавином Изабеле II је признала независност Мексика 1836. године.[7]
Претходни изазови за владавину круне
Постоје докази да су чак од раног периода у историји Мексика након освајања, постојала настојања артикулације идеје засебног мексичког идентитета, иако се у то време то догађало само међу елитним креолским круговима.[8] Упркос овом мрмљању о независности, озбиљни изазови шпанској царској моћи пре 1810. били су ретки и релативно изоловани.
Један рани изазов крунском ауторитету дошао је од шпанских конквистадора чија су одобрења енкомиенде, награде за освајање, требало да буду окончане након смрти тренутних носилаца доделе. Енкомендероска завера је укључивала дон Мартина Кортеса, сина Ернана Кортеса, који је био прогнан, а други завереници су погубљени.[9]
Још један изазов крунском ауторитету догодио се 1624. године када су елите збациле реформистичког вицекраља Маркеза де Хелвеса, који је настојао да разбије рекетарење од којих је елита профитирала и смањи раскошно испољавање клерикалне моћи. Вицекраљ је смењен након урбаних верских побуна грађана Мексико Ситија 1624. године које су изазвале елите.[10][11] Гомила, која је углавном била католичка, наводно је викала: „Живео краљ! Живео Христос! Смрт лошој влади! Смрт јеретичком лутерану [вицекраљу Хелвесу]! Ухапсите вицекраља!” Напад је био посебно против Хелвеса, који се сматрао лошим представником круне, а не против саме монархије или колонијалне владавине.[12]
Референце
- ^ Scheina 2003, стр. 84
- ^ Altman, Ida et al. The Early History of Greater Mexico. Prentice Hall 2003, pp. 341–358.
- ^ Hamnett, Brian (1999). A Concise History of Mexico (на језику: енглески). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 147–186.
- ^ Archer, Christon (2007). The Birth of Modern Mexico, 1780–1824 (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5602-7.
- ^ Archer, Christon I. "Wars of Independence" in Encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn 1997, pp. 1595–1601.
- ^ Mexico independiente, 1821–1851 Архивирано 22 децембар 2018 на сајту Wayback Machine, Monografias, 1996; accessed 21 December 2018.
- ^ http://pares.mcu.es/Bicentenarios/portal/reconocimientoEspana.html Архивирано 17 октобар 2018 на сајту Wayback Machine accessed 21 December 2018.
- ^ Brading, D. A. The First America: The Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867. Cambridge: Cambridge University Press 1991.
- ^ John Charles Chasteen. Born in Blood and Fire: A Concise History of Latin America. New York, Norton, 2001. ISBN 978-0-393-97613-7
- ^ Altman, Ida, Sarah Cline, and Javier Pescador, The Early History of Greater Mexico. Prentice Hall 2003, pp. 246–247.
- ^ Jonathan I. Israel. Race, Class, and Politics in Colonial Mexico, 1610–1670. Oxford: Oxford University Press 1975.
- ^ Altman et al., The Early History of Greater Mexico, p. 247.
Литература
- Scheina, Robert L. (2003). Latin America's Wars: The Age of the Caudillo, 1791-1899. I. University of Nebraska Press. ISBN 978-1574884500.
- Beezley, William H. and David E. Lorey, ур. (2001). !Viva Mexico! !Viva la Independencia!: Celebrations of September 16. Wilmington DL: Scholarly Resources Books. .
- Benjamin, Thomas (2000). Revolución: Mexico's Great Revolution as Memory, Myth, and History. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70880-8.
- Christon I. Archer, ур. (2003). The Birth of Modern Mexico. Willmington, Delaware: SR Books. ISBN 978-0-8420-5126-2.
- Dominguez, Jorge (1980). Insurrection or Loyalty: the Breakdown of the Spanish American Empire. Cambridge: Harvard University Press. .
- García, Pedro. Con el cura Hidalgo en la guerra de independencia en México. Mexico City: Fondo de Cultura Económica. 1982.
- Hamill, Hugh M. (1966). The Hidalgo Revolt: Prelude to Mexican Independence. Gainesville: University of Florida Press.
- Hamnett, Brian R. (1986). Roots of Insurgency: Mexican Regions, 1750–1824. Cambridge University Press. ISBN 978-0521-3214-88.
- Timmons, Wilbert H. (1963). Morelos: Priest, Soldier, Statesman of Mexico. El Paso: Texas Western College Press.
- Jaime E. Rodríguez O, ур. (1989). The Independence of Mexico and the Creation of the New Nation. UCLA Latin American Studies. Los Angeles: UCLA Latin American Center Publications. ISBN 978-0-87903-070-4.
- Tutino, John (1986). From Insurrection to Revolution in Mexico: Social Bases of Agrarian Violence, 1750-1940. Princeton: Princeton University Press.
- Anna, Timothy E. (1978). The Fall of Royal Government in Mexico City
 . Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-0957-6.
- Anna, Timonty E. "The Army of New Spain and the Wars of Independence, 1790–1821". Hispanic American Historical Review 61:4 (Nov. 1981).
- Archer, Christon I. (1. 1. 1994). „Insurrection—Reaction—Revolution—Fragmentation: Reconstructing the Choreography of Meltdown in New Spain during the Independence Era”. Mexican Studies/Estudios Mexicanos. 10 (1): 63—98. JSTOR 1051967. doi:10.2307/1051967.
- Benson, Nettie (1. 2. 2004). „The Elections of 1809: Transforming Political Culture in New Spain”. Mexican Studies/Estudios Mexicanos. 20 (1): 1—20. doi:10.1525/msem.2004.20.1.1.
- Benson, Nettie Lee (1. 8. 1946). „The Contested Mexican Election of 1812”. Hispanic American Historical Review. 26 (3): 336—350. doi:10.1215/00182168-26.3.336
 .
- Benson, Nettie Lee, ed. Mexico and the Spanish Cortes. Austin: University of Texas Press 1966.
- Flores Caballero, Romero. Counterrevolution: The Role of Spaniards in the Independence of Mexico, 1804-38. Translated by Jaime E. Rodríguez O. Lincoln: University of Nebraska Press 1974.
- Guedea, Virginia. "The First Popular Elections in Mexico City, 1812–1813" in the Evolution of the Mexican Political System. Jaime E. Rodríguez O., ed. Wilmington: Scholarly Resources 1993.
- Hamill, Hugh M. (1961). „Early Psychological Warfare in the Hidalgo Revolt”. The Hispanic American Historical Review. 41 (2): 206—235. JSTOR 2510201. doi:10.2307/2510201.
- Hamnett, Brian R. (1. 2. 1982). „Royalist Counterinsurgency and the Continuity of Rebellion: Guanajuato and Michoacán, 1813–20”. Hispanic American Historical Review. 62 (1): 19—48. JSTOR 2515413. doi:10.1215/00182168-62.1.19 .
- Knight, Alan (2002). Mexico: The Colonial Era. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89196-7.
- Macías, Ana. Génesis del gobierno constitucional en México. Mexico City: Secretaría de Educación Pública 1973.
- Rodríguez O. Jaime E. The Independence of Spanish America. Cambridge: Cambridge University Press 1998. ISBN 978-0-521-62673-6
- Rodríguez O., Jaime E. "We are Now the True Spaniards": Sovereignty, Revolution, Independence, and the Emergence of the Federal Republic of Mexico, 1808-1824. Stanford: Stanford University Press 2012.
- Rodriguez O., Jaime E. (2018). „The Nature of Representation in New Spain”. Political Culture in Spanish America, 1500–1830. U of Nebraska Press. стр. 31—50. ISBN 978-1-4962-0470-7. JSTOR j.ctt1xhr7ns.7.
- Timmons, Wilbert H. (1963). Morelos of Mexico: Priest, Soldier, Statesman of Mexico. El Paso: Texas Western College Press.
- Tutino, John (1. 8. 1998). „The Revolution in Mexican Independence: Insurgency and the Renegotiation of Property, Production, and Patriarchy in the Bajío, 1800–1855”. Hispanic American Historical Review. 78 (3): 367—418. doi:10.1215/00182168-78.3.367 .
- Tutino, John. Mexico City, 1808: Power, Sovereignty, and Silver in an Age of War and Revolution. Albuquerque: University of New Mexico Press 2018.
- Van Young, Eric (1988). „Islands in the Storm: Quiet Cities and Violent Countrysides in the Mexican Independence Era”. Past & Present (118): 130—155. JSTOR 650833.
- Van Young, Eric. The Other Rebellion: Popular Violence, Ideology, and the Mexican Struggle for Independence. Stanford: Stanford University Press 2001.
- Van Young, Eric. (2022). Stormy Passage: Mexico from Colony to Republic, 1750-1850. Lanham MD: Rowman and Littlefield 2022. ISBN 978-1-4422-0901-5
- Vincent, Theodore G. The Legacy of Vicente Guerrero, First Black Indian President of Mexico. Gainesville: University of Florida Press 2001.
- Warren, Richard A. Vagrants and citizens: Politics and the Masses in Mexico City from Colony to Republic. Rowman & Littlefield, 2007.
Спољашње везе
|
|
