Порфирио Дијаз

Порфирио Дијаз
Лични подаци
Датум рођења(1830-09-15)15. септембар 1830.
Место рођењаОахака, Мексико
Датум смрти2. јул 1915.(1915-07-02) (84 год.)
Место смртиПариз,  Француска
Професијавојно лице, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Либерална странка
29. председник Мексика
28. новембар — 6. децембар 1876.
ПретходникХосе Марија Иглесиас
НаследникХуан Мендез
Потпис

Хосе де ла Круз Порфирио Дијаз Мори (шп. José de la Cruz Porfirio Díaz Mory; [1] Оахака, 15. септембар 1830 — Париз, 2. јул 1915) био је мексички политичар, генерал и председник који је владао као диктатор.[2] Он је био седам мандата на месту председника Мексика, укупно 31 годину, од 28. новембра 1876. до 6. децембра 1876, 17. фебруара 1877. до 1. децембра 1880. и од 1. децембра 1884. до 25. маја 1911. Цео период од 1876. до 1911. године је често се назива и порфиријат.[3]

Ветеран Рата за реформе (1858–1860) и француске интервенције у Мексику (1862–1867), Дијаз се уздигао у чин генерала, предводећи републичке трупе против владавине цара Максимилијана коју су наметнули Французи. Потом се побунио против председника Бенита Хуареза и Себастијана Лерда де Техаде, по принципу да нема поновног избора за председника. Дијаз је успео да преузме власт, свргавајући Лерда пучем 1876. године, уз помоћ својих политичких присталица, а изабран је 1877. Године 1880, он је поднео оставку, а његов политички савезник Мануел Гонзалез изабран је за председника, који је био на функцији од 1880. до 1884. године. Године 1884. Дијаз је одустао од идеје о одуству поновног избора и непрекидно је био на функцији до 1911.[4]

Дијаз је контроверзна личност у мексичкој историји. Његов режим је окончао политичка превирања и промовисао економски развој. Он и његови савезници чинили су групу технократа познатих као Сиентификоси, „научници”.[5] Његова економска политика увелико је користила његовом кругу савезника, као и страним инвеститорима, и помогла је неколицини богатих земљопоседника (hacendados) да стекну огромне површине земље, остављајући руралне campesinos без средстава за живот. У каснијим годинама ова политика постала је непопуларна због грађанске репресије и политичких сукоба, као и изазова радне снаге и сељаштва, група које нису учествовале у просперитету Мексика.

Упркос јавним изјавама 1908. у којима се залаже за повратак демократији и обуставу праксе узастопног кандидовања, Диаз је преобратио своје становиште и поново се кандидовао на изборима 1910. године. Његов неуспех да институционализује председничко наслеђе, пошто је тада имао 80 година, покренуо је политичку кризу између Сиентификоса и следбеника генерала Бернарда Рејеса, у савезништву са војском и са периферним регијама Мексика.[6] Након што се Дијаз 1910. прогласио победником осмог мандата, његов изборни противкандидат, богати поседник Франсиско И. Мадеро, објавио је план Сан Луис Потоса позивајући на оружану побуну против Дијаза, што је довело до избијања Мексичке револуције. Након што је Савезна армија претрпела бројне војне поразе против снага које су подржавале Мадера, Дијаз је у мају 1911. године морао да поднесе оставку и отишао је у егзил у Париз, где је четири године касније умро.

Биографија

Рођен је у држави Оахака. Био је местик, мешане шпанске и домородачке крви. Отац му је умро када је имао три године[7], а мајка му је водила гостионицу док тај посао није пропао.

Пошао је у војску и пре 40. године постао генерал због тактичких замисли и генијалног ратовања. Био је одан председнику Мексика, Бениту Хуарезу. Припадао је Либералној странци. Иако су му нудили разне положаје и почасти да пређе на страну цара Максимилијана, увек је одбијао. Након Хуарезове смрти, покушао је да постане председник, али је изгубио изборе.

На власт је први пут дошао као председник 1876. и вршио функцију до 1880, када је препустио место млађима, но раздобље од 1880. до 1884. обележила је корупција и политичка неспособност. Поновно је дошао на власт 1884. године и почео да влада попут диктатора. Променио је устав како би си омогућио два мандата на функцији председника, а касније је укинуо сва ограничења за реизбор. Десетероструко је повећао изградњу железничке мреже, увео је телеграф, парну машину, развио индустрију и привукао страни капитал. Био је лукав политичар који је наговарао земљопоседнике да пређу на капитализам.

Када је рекао да је Мексико спреман за демократију, појавио се Франсиско Мадеро, но Дијаз је оспорио резултате избора. То је била искра која је створила низ догађаја познат као Мексичка револуција.

Након силаска с власти 1911. отишао је у егзил[8], а умро је у Паризу четири године касније.

Женио се два пута.

Референце

  1. ^ "Díaz". Dictionary.com.
  2. ^ „Porfirio Diaz | Presidency & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05. 
  3. ^ Stevens, D.F. "Porfirio Díaz" in Encyclopedia of Latin American History and Culture, vol. 2, p. 378. New York: Charles Scribner's Sons 1996.
  4. ^ Schell, William Jr., "Politics and Government: 1876–1910" in Encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn 1997, pp. 1111–1117.
  5. ^ Vaughan, Mary Kay, "Científicos" in Encyclopedia of Latin American History and Culture, vol. 2, p. 155. New York: Charles Scribner's Sons 1996.
  6. ^ Vaughan, "Cientificos", p. 155.
  7. ^ „Porfirio Diaz Biography”. Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 03. 2. 2013. 
  8. ^ „Gen. Diaz Departs and Warns Mexico”. New York Times. 31. 05. 1911. Приступљено 03. 2. 2013. 

Референце

  • Alec-Tweedie, Ethel. The Maker of Modern Mexico: Porfirio Diaz, John Lane Co., 1906.
  • Bancroft, Hubert Howe. Life of Porfirio Díaz, The History Company Publisher, San Francisco, 1887.
  • Beals, Carleton. Porfirio Díaz, Dictator of Mexico, J.B. Lippincott & Company, Philadelphia, 1932.
  • Cosío Villegas, Daniel. The United States Versus Porfirio Díaz.trans. by Nettie Lee Benson. Lincoln: University of Nebraska Press 1963.
  • Creelman, James (1911). Diaz: Master of Mexico. New York. 
  • Garner, Paul (2001). Porfirio Díaz. Pearson. 
  • Godoy, José Francisco. Porfirio Díaz, President of Mexico, the Master Builder of a Great Commonwealth, G. P. Putnam's Sons, New York, 1910.
  • Katz, Friedrich (1991). „The Liberal Republic and the Porfiriato, 1867-1910”. Ур.: Leslie Bethell. Mexico Since Independence. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 49–124. ISBN 0-521-42372-4. 
  • Krauze, Enrique (1987). Porfirio Díaz: Místico de la Autoridad. Mexico. 
  • López Obrador, Andrés Manuel (2014). Neoporfirismo: Hoy como ayer. Grijalbo. ISBN 9786073123266. 
  • Perry, Laurens Ballard (1978). Juárez and Díaz: Machine Politics in Mexico. DeKalb, IL: Northern Illinois University Press. 
  • Roeder, Ralph. Hacia El México Moderno: Porfirio Díaz. México: Fondo de Cultura Económica, 1973.
  • Turner, John Kenneth. Barbarous Mexico.(1910) Austin: University of Texas Press, reprint 1969.
  • Vanderwood, Paul (1970). „Genesis of the Rurales: Mexico's Early Struggle for Public Security”. Hispanic American Historical Review. 50 (2): 323—344. JSTOR 2513029. doi:10.2307/2513029. 
  • Cumberland, Charles C (1952). Mexican Revolution: Genesis Under Madero. Austin: University of Texas Press. 
  • De María y Campos, Alfonso. "Porfirianos prominentes: origenes y años de juventud de ocho integrantes del group de los Científicos 1846–1876", Historia Mexicana 30 (1985), pp. 610–81.
  • González Navarro, Moisés. "Las ideas raciales de los Científicos'. Historia Meixana. 37: 575—83. 1988.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Hale, Charles A. Justo Sierra. Un liberal del Porfiriato. Mexico: Fondo de Cultura Económica 1997.
  • Hale, Charles A. The Transformation of Liberalism in Late Nineteenth-Century Mexico. Princeton: Princeton University Press 1989.
  • Harris, Charles H. III; Sadler, Louis R. (2009). The Secret War in El Paso: Mexican Revolutionary Intrigue, 1906–1920. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4652-0. 
  • Hart, John Mason (1989). Revolutionary Mexico: The Coming and Process of the Mexican Revolution. Berkeley: University of California Press. 
  • Priego, Natalia. Positivism, Science, and 'The Scientists' in Porfirian Mexico. Liverpool: Liverpool University Press 2016.
  • Raat, William. "The Antiposivitist Movement in Pre-Revolutionary Mexico, 1892–1911", Journal of Inter-American Studies and World Affairs, 19 (1977) pp. 83–98.
  • Raat, William. "Los intelectuales, el Positivismo y la cuestión indígena". Historia Mexicana 20 (1971), pp. 412–27.
  • Villegas, Abelardo. Positivismo y Porfirismo. Mexico: Secreatria de Educación Pública, Col Sepsetentas 1972.
  • Zea, Leopoldo, El Positivismo en México. Nacimiento apogeo y decadenica. Mexico: Fondo de Cultura Económica 1968.
  • Benjamin, Thomas; Ocasio-Meléndez, Marcial (1984). „Organizing the Memory of Modern Mexico: Porfirian Historiography in Perspective, 1880s–1980s”. Hispanic American Historical Review. 64 (2): 323—364. JSTOR 2514524. doi:10.1215/00182168-64.2.323 Слободан приступ. 
  • Gil, Carlos, ур. (1977). The Age of Porfirio Díaz: Selected ReadingsНеопходна слободна регистрација. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0-8263-0443-5. 
  • Brenner, Anita. The Wind that Swept Mexico. New Edition. Austin, TX: University of Texas Press, 1984.
  • Brewster, Keith. "Mexican Revolution: October 1910 – February 1913" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 850–855. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
  • Crossen, John F. "Mexican Revolution: October 1915 – May 1917" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 859–862. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
  • Cumberland, Charles C. (1972). Mexican Revolution: The Constitutionalist Years. Austin, T: University of Texas Press. 
  • Gilly, A. The Mexican Revolution. London, 1983. Translated from Spanish.
  • Gonzales, Michael J. (2002). The Mexican Revolution: 1910–1940. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press. 
  • Katz, Friedrich. The Secret War in Mexico: Europe, the United States, and the Mexican Revolution. Chicago: University of Chicago Press, 1981.
  • Knight, Alan. The Mexican Revolution, Volume 1: Porfirians, Liberals, and Peasants (1986); The Mexican Revolution, Volume 2: Counter-revolution and Reconstruction. University of Nebraska Press, 1986.
  • Krauze, Enrique. (1997). Mexico: Biography of Power. New York: HarperCollins. . Translated from Spanish.
  • Matute, Alvaro. "Mexican Revolution: May 1917 – December 1920" in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 862–864. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
  • Niemeyer, Victor E. (1974). Revolution at Querétaro: The Mexican Constitutional Convention of 1916–1917. Austin: University of Texas Press. 
  • Quirk, Robert E. (1981). The Mexican Revolution, 1914–1915: The Convention of Aguascalientes. New York: The Citadel Press. 
  • Quirk, Robert E. (1973). The Mexican Revolution and the Catholic Church 1910–1919. Bloomington: Indiana University Press. 
  • Ruiz, Ramón Eduardo. (1980). The Great Rebellion: Mexico, 1905–1924. New York: Norton. 
  • Tuñon Pablos, Esperanza. "Mexican Revolution: February 1913 – October 1915," in Encyclopedia of Mexico, vol. 2, pp. 855–859 . Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997
  • Tutino, John. From Insurrection to Revolution. Princeton: Princeton University Press, 1985.
  • Wasserman, Mark. The Mexican Revolution: A Brief History with Documents. (Bedford Cultural Editions Series) first edition, 2012.
  • Wilkie, James. (1967). The Mexican Revolution: Federal Expenditure and Social Change since 1910. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. 
  • Womack, John, Jr. "The Mexican Revolution" in The Cambridge History of Latin America, vol. 5, ed. Leslie Bethell. Cambridge: Cambridge University Press, 1986.
  • Baldwin, Deborah J. Protestants and the Mexican Revolution: Missionaries, Ministers, and Social Change. Urbana: University of Illinois Press 1990.
  • Beezley, William H. Insurgent Governor: Abraham González and the Mexican Revolution in Chihuahua. Lincoln, NE: University of Nebraska Press, 1973.
  • Brunk, Samuel. Emiliano Zapata: Revolution and Betrayal in Mexico. Albuquerque: University of New Mexico Press 1995.
  • Buchenau, Jürgen, Plutarco Elías Calles and the Mexican Revolution. Lanham MD: Rowman and Littlefied 2007.
  • Buchenau, Jürgen. The Last Caudillo: Alvaro Obregón and the Mexican Revolution. Malden MA: Wiley-Blackwell 2011.
  • Caballero, Raymond (2015). Lynching Pascual Orozco, Mexican Revolutionary Hero and Paradox. Create Space. ISBN 978-1514382509. 
  • Cockcroft, James D. Intellectual Precursors of the Mexican Revolution. Austin: University of Texas Press 1968.
  • Fisher, Lillian Estelle. "The Influence of the Present Mexican Revolution upon the Status of Mexican Women," Hispanic American Historical Review. 22  (1):  211–228.
  • Garner, Paul. Porfirio Díaz. New York: Pearson 2001.
  • Guzmán, Martín Luis. Memoirs of Pancho Villa. Translated by Virginia H. Taylor. Austin: University of Texas Press 1966.
  • Hall, Linda. Alvaro Obregón, Power, and Revolution in Mexico, 1911–1920. College Station: Texas A&M Press 1981.
  • Henderson, Peter V.N. (2000). In the Absence of Don Porfirio: Francisco León de la Barra and the Mexican Revolution. Wilmington, DE: Scholarly Resources. 
  • Katz, Friedrich. The Life and Times of Pancho Villa. Stanford: Stanford University Press 1998.
  • Lomnitz, Claudio. The Return of Comrade Ricardo Flores Magón. Brooklyn NY: Zone Books 2014.
  • Lucas, Jeffrey Kent. (2010). The Rightward Drift of Mexico's Former Revolutionaries: The Case of Antonio Díaz Soto y Gama. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. 
  • Macias, Anna (јул 1980). „Women and the Mexican Revolution, 1910–1920”. The Americas. 37 (1): 53—82. .
  • Meyer, Michael. (1972). Huerta: A Political Portrait. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
  • Meyer, Michael. (1967). Mexican Rebel: Pascual Orozco and the Mexican Revolution, 1910–1915. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
  • Poniatowska, Elena. Las Soldaderas: Women of the Mexican Revolution. Texas: Cinco Puntos Press; First Edition, November 2006
  • Reséndez, Andrés. "Battleground Women: Soldaderas and Female Soldiers in the Mexican Revolution." The Americas 51, 4 (April 1995).
  • Ross, Stanley R. Francisco I. Madero: Apostle of Democracy. New York: Columbia University Press 1955.
  • Richmond, Douglas W. (1983). Venustiano Carranza's Nationalist Struggle: 1893–1920. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
  • Shadle, Stanley F. Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era. Tucson: University of Arizona Press 1994.
  • Smith, Stephanie J. (2009). Gender and the Mexican Revolution: Yucatán Women and the Realities of Patriarchy. North Carolina: University of North Carolina Press. 
  • Womack, John, Jr. Zapata and the Mexican Revolution. New York: Vintage Press 1970.

Спољашње везе