Себастијан Лердо де Техада Корал (шп.Sebastián Lerdo de Tejada Corral; Халапа, 24. април1823 — Њујорк, 21. април1889) је био мексички правник и либерални политичар који је био председник Мексика, наследивши Бенита Хуареза који је преминуо од срчаног удара у јулу 1872. Лердо је касније изанбран на председника 1872. захваљујучћи својим претходним дужностима главног судије врховног суда. Хуарезов политички ривал либерални генерал Порфирио Дијаз је покушао да изврши државни удар против Хуареза, али је његов план де ла Норија пропао и Дијаз је био елиминисан као политички противник током Лердовог првог председничког мандата од 1872. до 1876, што је Лерду дало знатну слободу да спроводи свој програм без иаквог политичког мешања. Лердо је био успешнији од Хуареза у његовим последњим годинама председниковања у умиривању државе и ојачавању мексичке државе.[1] Кандидовао се за следећи мандат 1876. и био изаран, али су га збацили Дијаз и његове присталице по плану из Тустепека, који је истакао принцип да се председник не бира поново по истеку мандата. Лердо је преминуо у игзнантсву у Њујорку 1889, али је Дијаз замолио да се његово тело врати у Мексико и да се сахрани уз све државне почасти.[2][3] Не рачунајући Мигела Мирамона, непризнатог председника током Реформског рата, Лердо је био први од признатих председника који није био рођен током шпанске колонијалне власти.
Референце
^Friedrich Katz, "The Liberal Republic and the Porfiriato, 1867-1910" in Mexico Since Independence, Leslie Bethell, ed. New York: Cambridge University Press (1991). стр. 63.
^D.F. Stevens, "Sebastián Lerdo de Tejada" in Encyclopedia of Latin American History and Culture, vol. 3. стр. 405. New York: Charles Scribner's Sons 1996.
^Paul Sullivan, "Sebastián Lerdo de Tejada" in Encyclopedia of Mexico, vol. 1, pp. 735-38. Chicago: Fitzroy Dearborn 1997.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small}
