Ирваси Деда Мраза

Парадна платформа са моделом Деда Мразових ирваса и саоница на Паради Деда Мраза у Торонту, 2009.

У традиционалној празничној легенди и популарној култури, каже се да Деда Мразови ирваси вуку санке кроз ноћно небо како би помогли Деда Мразу да испоручи поклоне деци на Бадње вече.

Број ирваса и имена која су им дата варирају у различитим верзијама, али они који се често цитирају у Сједињеним Државама и Канади су осам наведених у песми Клемента Кларка Мура из 1823. године Посета Светог Николе, дело које је у великој мери заслужно за то што су ирваси постали популарни.[1] У оригиналној песми, имена ирваса су дата као Дашер, Данцер, Пранцер, Виксен, Комет, Купид, Дандер и Бликсем.[3][4][5]

Популарност књиге прича Роберта Л. Меја из 1939. Рудолф ирвас са црвеним носом и божићне песме Џина Одрија из 1949. године „Рудолф, ирвас са црвеним носом“, довела је до тога да је Рудолф често био укључен као девети лик.

Многе друге варијације имена и броја ирваса појавиле су се у фикцији, музици, филму и телевизији.

Порекло и историја

Први ирвас који вуче санке

Илустрација „Old Santeclaus with Much Delight“, 1821.

Прва референца на Деда Мразове санке које вуче ирвас појављује се у „Стари Деда Мраз са много одушевљења“, илустрованој дечијој песми из 1821. објављеној у Њујорку.[6][7] Имена аутора и илустратора нису позната.[7] Песму, са осам литографских илустрација у боји, објавио је Вилијам Б. Гили као малу књигу у меком повезу под насловом Пријатељ деце: новогодишњи поклон за малишане од пет до дванаест година.[8] Илустрација првог стиха приказује санке са натписом „НАГРАДЕ“ које вуче неименовани један ирвас.

Осам ирваса

Песма Клемента К. Мура из 1823. године, Посета Светог Николе (такође позната као Била је ноћ пре Божића), у великој мери је заслужна за модерно божићно предање које укључује осам ирваса са именима.[9]

Осам ирваса са именима, како се појављују у првој публикацији Извештаја о посети Светог Николе 1823. године.

Песма је први пут објављена у Sentinel-у из Троја, Њујорк, 23. децембра 1823. Именовано је свих осам ирваса, то су били Дашер, Данцер, Пранцер, Виксен, Комет, Купид, Дандер и Бликсем.[10]

Осам ирваса, како се појављују у руком писаном рукопису Посета Светог Николе Клемента К. Мура из 1860-их.

Мур је неколико пута мењао имена последња два ирваса;[11] у верзији песме из раних 1860-их, написаној као поклон пријатељу, називају се „Дондер“ и „Блицен“ (са измењеном интерпункцијом и подвученим именима ирваса). Donder је на холандском језику „гром“, док је Блицен изведен од стандардног холандског bliksem, „муња“, под утицајем немачког Blitz, а такође помаже да се римује са „Виксен“.[12]  

Како је штампано у Америчкој антологији, 1787–1900,

Када је Едмунд Кларенс Стедман укључио песму у своју Америчку антологију, 1787–1900, користио је и „Дондер“ и „Блицен“, исписавши сва имена курзивом.[13]

Савремени немачки правопис за „Донер“ ушао је у употребу тек почетком двадесетог века, много после Мурове смрти.[14]

Десет ирваса Л. Френка Баума

Прича Л. Френка Баума Живот и авантуре Деда Мраза (1902) укључује списак од десет ирваса, од којих ниједан по имену не одговара онима у Посети Светог Николе. Главни ирваси Деда Мраза су Флоси и Глоси, а он окупља друге по имену Рацер и Пацер, Реклес и Спеклес, Ферлес и Перлес и Реди и Стеди. [15]

Рудолф, ирвас са црвеним носом

Рудолфову причу је првобитно написао у стиховима Роберт Л. Меј за ланац робних кућа Монтгомери Ворд 1939. године, а објављена је као књига која ће се поклонити деци у радњи у време Божића.[16]

У популарним медијима

  • Чудо у 34. улици (1947) приказује осам ирваса из Посете Светог Николе.
  • „Трчи Рудолфе, трчи“ (1958), коју је снимио Чак Бери, популарна је божићна рок песма о Рудолфу.[17]
  • Пранцер, филм из 1989. који говори о младој девојци која проналази повређеног ирваса.
  • Дашер и Данцер се појављују у Prep & Landing, божићном специјалу Walt Disney Animation Studios из 2009. године.
  • Let's Go Dancing With Santa је песма KC and the Sunshine Band-а у којој се појављују Деда Мраз и његови ирваси.[18]

Референце

  1. ^ Moore, Clement C. (2. 12. 1823). „An Account of A Visit from St. Nicholas”. Troy Sentinel. стр. 2. Приступљено 12. 12. 2008. 
  2. ^ Emery, David. „Donner, Donder, or Dunder?”. ThoughtCo. Архивирано из оригинала 2017-10-14. г. Приступљено 2022-12-30. 
  3. ^ The names Dunder and Blixem derive from Dutch words for thunder and lightning, respectively. The German spellings "Donner" and "Blitzen" are now used.[2]
  4. ^ Jeffers, Harry Paul (2001). Legends of Santa Claus. Minneapolis: Lerner Publications. стр. 85. ISBN 9780822549833. 
  5. ^ Triefeldt, Laurie (2008). People & Places: A Special Collection. Sanger, CA: Quill Driver Books. стр. 77. ISBN 9781884956713. 
  6. ^ Bowler, Gerry (2000). The World Encyclopedia of ChristmasНеопходна слободна регистрација. Toronto: McClelland & Stewart Ltd. стр. 199. ISBN 0-7710-1531-3. 
  7. ^ а б Bowler, Gerry (2005). Santa Claus: a biography. McClelland & Stewart Ltd. стр. 37. ISBN 978-0-7710-1668-4. 
  8. ^ „A New-Year's present, to the little ones from five to twelve.”. The Children's Friend. Broadway, New York: Gilley, William B. III. 1821. 
  9. ^ Siefker, Phyllis (1997). Santa Claus, Last of the Wild Men: The Origins and Evolution of Saint Nicholas, Spanning 50,000 Years. Jefferson, NC: McFarland & Company. стр. 4. ISBN 0-7864-0246-6. 
  10. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  11. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  12. ^ „Donner or Donder”. 23. 12. 2014. 
  13. ^ Stedman, Edmund Clarence (ур.). An American anthology, 1787-1900 (6th изд.). Boston, Houghton, Mifflin and company. стр. 15. 
  14. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  15. ^ Baum, L. Frank (1902). The Life and Adventures of Santa Claus. Indianapolis: The Bowen-Merrill company. стр. 160. 
  16. ^ Wook Kim (17. 12. 2012). „Yule Laugh, Yule Cry: 10 Things You Didn't Know About Beloved Holiday Songs (With holiday cheer in the air, TIME takes a closer look at some of the weird stories behind our favorite seasonal tunes)”. Time.  – "Rudolph the Red-Nosed Reindeer" (p. 3)
  17. ^ Whitburn, Joel (2004). Christmas in the Charts (1920–2004). Wisconsin: Record Research Inc. ISBN 0-89820-161-6. 
  18. ^ „Let's Go Dancing with Santa”. YouTube. 15. 10. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2023. г. Приступљено 14. 1. 2019. 

Додатна литература