Даша Дрндић
Даша Дрндић (Загреб, 10. август 1946 — Ријека, 5. јун 2018) била је хрватски писац, преводилац и универзитетски професор.[1] Њена дела су преведена на енглески, француски, холандски, мађарски, пољски, словачки и словеначки.[2]
Биографија
Рођена је у Загребу, у породици хрватског националног борца, новинара и дипломате Љубомира Дрндића [3] који је дипломирао у Сплиту. Мајка Тимеа је из Сплита. Деда Едо Дрндић емигрирао је 1921. године из Истре припојене Италији и отишао у Хрватску, у Сплит. Деда Вјекослав Ожеговић био је анархиста, власуљар у позоришту и 1920. благајник „Хајдука“. Бака Анка у Сплиту имала је кројачки салон са четрнаест радника. Њен ујак Бранко Ожеговић био је дугогодишњи новинар Слободне Далмације. Дашин брат Гојко „Кенеди“ играо је ватерполо у јуниорима Јадрана и ПОШК-а. [2]
У Београду је живела од 1953. године. Студирала је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је драматургију на Америчком универзитету у Јужном Илиноису, где је боравила као стипендиста Фулбригхт 1971. Такође је студирала на Универзитету Case Western Reserve у Кливленду. Радила је као књижевни преводилац, професор енглеског језика, драматург (трећи програм Радио Београда) и уредник телевизијског драмског програма. Ауторка је низа радио-драма. [4]
Почетком деведесетих напустила је Београд и преселила се у Ријеку. Од 1995. до 1997. године боравила је у Канади. Докторирала је на Филозофском факултету у Ријеци, где је предавала британску књижевност и креативно писање на катедри за енглески језик од 1999. до пензионисања 2011. [1]Била је чланица Удружења хрватских књижевника и хрватског ПЕН-а. [5] Кћерка Маша Дрндић дипломирала је графику на Академији примењених уметности у Ријеци и постдипломске студије филмске камере студирала у Естонији у Талину. [2]
Њен енглески превод романа Sonnenschein привукао је пажњу међународне публике и књижевне критике. Документарни роман говори о прећутаним темама Другог светског рата. Представљен је на Лондонској недељи јеврејске књиге. Енглески превод се зове „Трст“. У Енглеској је добио независну награду за најбољу страну белетристику по избору читаоца за 2013. годину. Претходно је освојио награду "Фран Галовић" и "Киклоп" за прозно дело године (2007). [2] У прегледу романа, New York Times примећује да је то „дело високе европске културе“, саткано од чињеничних и измишљених радњи, написано достојанствено и лишено сваке сентименталности. Између осталог, критичар наводи да „Дрндић не пише да би забављала или подучавала (...), већ да сведочи“. [6]
Роман "Беладона" британски "Гардијан" уврстио је на листу најбољих нових европских романа који ће бити преведени на енглески језик. [7] У марту 2018. године роман је ушао у финале Књижевне награде EBRD-а, коју додељује Европска банка за обнову и развој са седиштем у Лондону, у сарадњи са Британским саветом и Лондонским сајмом књига, „надмашујући“ романе најеминентнијих писаца данашњице, попут нобеловца Орхана Памука и „букера“ Исмаила Кадареа, који су такође били у конкуренцији. [8]
Умрла је у Ријеци услед болести. [9] [10] У читуљи "Гардијан" цитира реченицу из њеног најновијег романа „ЕЕГ“: „Историја памти имена злочинаца, док се имена жртава заборављају“. [11]
Дела
Проза
- Пут до суботе, 1982.
- Камен с неба, 1984.
- Марија Częstohowska још увјек рони сузе или Умирање у Торонту, 1997.
- Canzone di guerra, 1998.
- Totenwande, 2000.
- Doppelgänger, 2002.[12]
- Leica format, 2003.
- Sonnenschein, 2007.
- Април у Берлину, 2009.
- Belladonna, 2012.[13]
- EEG, 2016. [14]
Радио драме
- Пупи
- Артур и Исабела
- Изгубљени у обећаној земљи
- Црква у Хрватској
- Дјеца нашег доба
- О пољским Жидовима
- Субота
- Богиње
- Мате Балота (документарна)
- Бића ноћи (документарно-драмска дечја радио емисија, с Војиславом Донићем)
- Мали дани
- Зов јаребица (документарна, о суђењу Владимиру Гортану)
- Земљо моја (документарна, учесница Prix Italia 1980.)
- Истарска почетница (документарна)
- Са старих фотографија
- И дјеца умиру
- У име оца
- Болница (документарна)
- Изгубљени и нађени (документарна)
- Ћуприја на Дрини (документарна, са Зораном Поповићем)
- Мужеви Lile Weiss, III програм Хрватског радија, 2005.
- Oh, Happy Day, радио-игра, емитована на III. програму ХРТ-a, 19. 3. 2007.[15][4]
Награде
- 2014 - "Прозарт", међународна књижевна награда
- 2013 - Награда "Киклоп" за прозно дело године, за роман Belladonna
- 2007 - Награда "Киклоп" за прозно дело године, за роман Sonnenschein
- 2007 - Награда "Фран Галовић" за роман Sonnenschein
- Прва награда на конкурсу Радио Београда, за радио драму У име оца
- Друга награда на конкурсу Радио Загреба, радио драма Мали дани
- Друга награда на конкурсу Радио Београда, за радио драму Бегонија
- 1989 - "Федор", награда Савеза слепих Југославије, за радио драму Изгубљено и нађено
Референце
- ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2020) In memoriam Daša Drndić, Filozofski fakultet u Rijeci
- ^ а б в г Fraktura Sonnenschein (pristupljeno 2. prosinca 2017.)
- ^ iPazin glasistre.hr: Pazin: Kći Daši za oca Ljubu Drndića uručeno odlikovanje predsjednice, 23. kolovoza 2016. (pristupljeno: 2. prosinca 2017.)
- ^ а б Hrvatsko društvo pisaca, Daša Drndić Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2017) (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
- ^ Petra Sapun, Drndić, Daša, Booksa.hr, Zagreb, 1. siječnja 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
- ^ NY Times Review: Trieste by Dasa Drndic, 2. veljače 2014. (eng.)
- ^ Aida Edemariam i dr., The Next Elena Ferrante? The best European fiction coming your way, Guardian, London, 19. svibnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
- ^ Kim Cuculić, Daša Drndić s "Belladonnom" među troje finalista za bogatu europsku nagradu, Novi list, Rijeka, 7. ožujka 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
- ^ P.N., Odlazak velike književnice: Noćas je u Rijeci preminula Daša Drndić, Novi list, Rijeka, 6. lipnja 2018.[мртва веза] (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
- ^ HINA, Umrla književnica Daša Drndić, nacional.hr, Zagreb, 6. lipnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
- ^ Alison Flood, Daša Drndić, 'unflinching' Croatian novelist, dies aged 71, Guardian, London, 6. lipnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
- ^ Jagna Pogačnik, Daša Drndić - Doppelgänger, Moderna vremena, Zagreb, 12. siječnja 2006. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
- ^ Denis Derk, Daša Drndić u Zagrebu predstavila roman "Belladonna", 7. studenog 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
- ^ Karmela Devčić, Prošlost ne ubija ako se naučimo s njome nositi, Jutarnji list, Zagreb, 4. lipnja 2016. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
- ^ Petra Sapun, Drndić, Daša, Booksa.hr, Zagreb, 1. siječnja 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
Спољашње везе
|
|