Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.[2] Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.[1]
У периоду између два рата радио је различитим загребачким редакцијама. Био је уредник Нолита у Београду од 1929 до 1933. године.[1]
Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у усташком листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.[3] Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.[4]
После рата је био дугогодишњи уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и новинарством. Од 1951. године је члан ЈАЗУ.[1]
Посветио се и писању за децу. Објављивао је песме у часопису за децу Радост за који је био и један од главних оснивача.[4]
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво кратког, непосредног и јасног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерна, Брехта.[5] Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.[5]
Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у ФНРЈ опевао је у циклусу стихова «Жубор живота» (1955).
Људска осећања, родни крај, улога песника у друштву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.
Његова поезија за децу садржи хумористичке мотиве (Телеграфске басне, 1952).
Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу.[4]
У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца
Референце
^ абвгМилисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 401.
