Pesma Evrovizije 2017. (engl.Eurovision Song Contest 2017; fr.Concours Eurovision de la chanson 2017) je bio 62. po redu izbor za Pesmu Evrovizije. Održao se u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, zahvaljujući pobedi Džamale na Evroviziji 2016. godine u Stokholmu, sa pesmom 1944.[1] Ovo je bio drugi put da je Ukrajina domaćin takmičenja, prethodni put domaćin je bila 2005. godine. Takmičenje se sastojalo iz dva polufinala i finala, a datumi održavanja polufinalnih večeri su 9. i 11. maj2017. godine dok se veliko finale održalo 13. maja iste godine.[2]
42 zemlje su učestvovale na takmičenju. Portugal i Rumunija su se vratile nakon odsustva 2016. godine, dok se Bosna i Hercegovina povukla sa takmičenja zbog finansijskih poteškoća, a Rusija se povukla sa takmičenja zbog zabrane ulaska u Ukrajinu njihove predstavnice.
Posle pedeset i više godina čekanja, Portugal je ostvario svoju prvu ubedljivu pobedu. Predstavljao ju je Salvador Sobral sa pesmom Amar pelos dois.
Lokacije kandidata gradova za domaćinstvo. Izabrani grad je označen u plavo.
Šef emitera domaćina, Nacionalne ukrajinste televizije (NTU) i šefica Ukrajinske delegacije, Viktorija Romanova, je izjavila 18. maja 2016. da će prvi sastanak u vezi sa organizacijom biti održan pre 8. juna, tokom koje će ERU i NTU videti tehničke mogućnosti vezane za takmičenje, kao i bilo koji trening potreban za organizaciju takmičenja. Romanova je takođe objavila da će grad domaćin biti objavljen tokom leta.[3][4][5]
NTU i vlada Ukrajine su 23. juna pokrenuli konkurs za zainteresovane gradove koje bi želele da budu domaćini na takmičenju.[6][7] Selekcija grada domaćina biće dirigovana u četiri staze:
24. jun- 8. jul: Zainteresovani gradovi su formalno pozvani da konkurišu za domaćinstvo.
8–15. jul: Grupa radnika sa NTU i Lokalnim ogranizacijskim komitetom (LOC) predvođenim od strane premijera Ukrajine Volodimir Grojsman je ocenjivala gradove.
18–22. jul: Gradovi kandidati formalno su konkurisali za domaćinstvo LOC. Izbor je smanjen na tri grada i predat je ERU.
22. jul- 1. avgust: Tri grada kandidata biće pregledana od strane LOK i ERU. Pres konferencija biće održana kako bi objavili rezultate i izabrali grad domaćina.
Kriterijumi za izbor grada domaćina su sledeći:[8]
Mesto održavanja mora biti pokriveno sa najmanje 7,000 gledalaca ili 10,000 gledalaca.
Međunarodni pres centar mora biti u mogućnosti da primi ne manje od 1,550 novinara.
Mesta moraju obezbediti i ceremonije otvaranja i zatvaranja za najmanje 3,000 posetilaca.
Grad domaćin mora da ima fer cene hotelskih soba u skladu sa evropskim standardima, koji su smešteni blizu mesta održavanja i blizu centra grada. Najmanje 2,000 soba moraju biti obezbeđeni: 1,000 za delegacije koje učestvuju i 1,000 za akreditovane medije i obožavaoce.
Grad domaćin mora biti u mogućnosti da obezbedi sigurnost i obezbeđenje učesnika, delegacija i obožavaoca.
Šest gradova su poslale svoje prijave 8. jula: Dnjepar, Harkov, Herson, Kijev, Lavov i Odesa.[9] Ministar kulture, Jevhen Niščuk je 30. juna izjavio da odgovarajuće mesto održavanja ne postoji, predloživši da bi trebalo izgraditi novu arenu u Kijevu ili Lavovu.[10]
Šest gradova je zvanično prikazano LOK-u u specijalnoj emisiji koja se zvala Bitka gradova, prenešena od strane Prvog kanala Ukrajine, Radio Ukrajine i Jutjub kanala Ukrajinske televizije. Tokom emisije, predstavnici gradova su predstavljali svoje gradove:[11]
Izbor uključuje kompletno renoviranje Stadiona Metero, uključujući i Sportski kompleks Meteor smešten blizu, koji bi trebalo biti završen do marta 2017. godine.[15]
Potrebno je renoviranje stadiona i izgradnja krova.[22][23]
9. septembra 2016. Kijev je izabran za grada domaćina takmičenja 2017. godine.[24]
Format
Datum održavanja
Preliminarni datumi su objavljeni prilikom susreta šefova delegacija u Stokholmu, da bi polufinala trebalo da se održe 16. i 18. maja, a finale 20. maja. Ovi datumi su izabrani kako bi se izbegli veliki sportski događaji u to vreme.[25]
Kasnije je EBU 24. juna pomerio preliminarne datume za nedelju dana ranije.[6] Ukrajinska televizija je tražila da pomeri datume, jer se 18. maj poklapa sa danom sećanja na žrtva genocida Krimskih Tatara.[26][27] Ali, trenutni datumi se poklapaju sa datumima održavanja polufinala 2016-17 UEFA Lige Šampiona i Lige Evrope.[27]
Zvanični datumi su objavljeni nakon objave grada domaćina, tako da će se polufinala održati 9. i 11. maja, a finale 13. maja.[6]
Žreb za polufinale
Žreb za polufinale je održan 31. januara 2017. godine u Kijevu. Zemlje učesnice, sem direktnih finalista (domaćina Ukrajine i velike petorke), su podeljene u šest šešira, formiranih na osnovu istorijata razmene poena među državama u poslednjih 10 godina, po čemu će kasnije biti izvučeni učesnici po polufinalima.[28]
↑Iako je Švajcarska bila smeštena u šeširu 1, Švajcarska je već bila smeštena da nastupi u drugom polufinalu na nagovor švajcarskog emitera.
↑Rusija je bila žrebovana da nastupi u drugom polufinalu, ali su se povukli sa takmičenja, zbog zabrane ulaska u Ukrajinu njihove predstavnice Julije Samojlove od strane ukrajinske vlade.
Grafički dizajn
30. januara 2017. je predstavljen logo i slogan takmičenja koji glasi Celebrate Diversity. Supervizor Jon Ola San je izjavio da slogan ujedinjuje zemlje širom Evrope kako bi slavili jedinstvene razlike i sjajnu muziku. Logo takmičenja se sastoji od tradicionalne ukrajinske ogrlice Namisto koja predstavlja amajliju, simbol lepote i zdravlja. Izrađena je od raznovrsnih nanizanih perli, gde svaka ima drugačiji izgled i tako istovremeno predstavlja obeležje induvidualnosti i raznovrsnosti.[29]
Voditelji
27. februara 2017. je objavljeno da će voditelji takmičenja biti ukrajinski komičar i glumac Oleksandr Skičko, radijski i televizijski voditelj Volodimir Ostapčuk i voditelj Timur Mirošničenko koji je evrovizijskoj publici poznat po tome što je bio voditelj na takmičenjima za Dečju pesmu Evrovizije 2009. i 2013. godine.[30] Biće ovo prvi put da sastav voditelja čine tri muškarca.
Zemlje učesnice
31. oktobra 2016. godine ERU je prvobitno objavila da bi na takmičenju 2017. godine trebalo učestovati 43 zemlje čime bi bio izjednačen rekord po broju učesnika iz 2008. i 2011. godine. Portugal i Rumunija će se vratiti nakon odsustva 2016. godine, dok se Bosna i Hercegovina povukla sa takmičenja zbog finansijskih poteškoća.[31]
13. aprila 2017. Rusija se povukla sa takmičenja, zato što je ukrajinska vlada ruskoj predstavnici Juliji Samojlovoj zabranila ulazak u zemlju zbog održanog nastupa na Krimu. Tako je broj učesnika smanjen na 42.[32]
Izvođači koji su učestvovali ranije
Grupa O'G3NE je ranije predstavljala Holandiju na Dečjoj pesmi Evrovizije 2007. godine sa pesmom Adem in, adem uit gde su završile na 11. mestu.
Tamara Gačečiladže je bila članica grupe Stefan i 3G koja je trebala da predstavlja Gruziju na Pesmi Evrovizije 2009. sa pesmom We Don't Wanna Put In, ali su odustali od takmičenja jer su odbili da promene pesmu na zahtev ERU iz političkih razloga.
Kojt Tome i Laura Poldvere su ranije predstavljali Estoniju na različitim takmičenjima; Kojt Tome je predstavljao Estoniju na Pesmi Evrovizije 1998. sa pesmom Mere lapsed gde je završio na 12. mestu, a Laura Poldvere je predstavljala Estoniju na Pesmi Evrovizije 2005. kao članica grupe Santrajb sa pesmom Let's Get Loud gde se nije plasirala u finale.
Valentina Moneta će po četvrti put predstavljati San Marino na Pesmi Evrovizije, ovaj put u duetu sa Džimijem Vilsonom. Prethodno je učestvovala na takmičenjima 2012., 2013. i 2014. godine.
18 zemalja je učestvovalo u drugom polufinalu. Pravo glasa su imali publika i članovi žirija iz Nemačke, Ukrajine i Francuske.[33]Rusija je trebala da nastupi pod rednim brojem tri u ovom polufinalu, ali su odustali od takmičenja nakon što je ukrajinska vlada zabranila njihovoj predstavnici Juliji Samojlovoj ulazak u zemlju.[32]
Da bi određena država mogla da stekne pravo učešća na takmičenju Evrosonga, ona mora da bude aktivna članica Evropske radiodifuzne unije (EBU-a).[42] EBU je poslao poziv za učešće na Pesmi Evrovizije 2017. godine svim aktivnim članovima, kojih je trenutno 56.[42] Svoje učešće je do sada potvrdilo nekoliko zemalja, a sledeće države iskazale su jasnu (ne)zainteresovanost.
Aktivni članovi EBU-a
Andora - Radio-televizija Andore (RTVA) je 19. maja 2016. objavila da se neće vratiti na takmičenje 2017. godine.[43]
Bosna i Hercegovina - BHRT je 28. septembra 2016. potvrdila da Bosna i Hercegovina neće učestovati na takmičenju u Kijevu zbog finansijskih poteškoća. Ranije tokom 2016. godine ERU je forsirala BHRT da se povuče sa takmičenja zbog dugova od 6 miliona švajcarskih franaka.[44]
Luksemburg - Dok je Radio-televizija Luksemburg (RTL) 25. maja 2016. objavila da neće učestvovati na takmičenju,[45] Komitet peticija vlade Luksemburga je 21. juna objavio da su primili peticiju, u kojoj nalažu da se Luksemburg vrati na takmičenje. Vlada je odlučila da rasprave o mogućnostima peticije, kao i mogućnosti povratka Luksemburga u budućnosti.[46]
Monako - Monegaška televizija (TMC) je 19. avgusta 2016. objavila da se neće vratiti na takmičenje 2017. godine.[47]
Rusija - Rusija je prvobitno trebala da učestvuje na takmičenju, ali zbog zabrane ulaska u Ukrajinu predstavnici Juliji Samojlovoj, ruska televizija je odustala sa takmičenja.[32]
Slovačka - Slovačka televizija je objasnila da Slovačke nema na takmičenju iz finansijskih razloga još od 2012. godine. O učešću 2017. godine će se raspravljati kasnije tokom 2016. godine. Međutim, slovačka televizija je 24. oktobra 2016. potvrdila da neće učestvovati na takmičenju 2017. godine.[48]
Turska - Bilo je puno glasina da se Turska vraća na takmičenje, na kraju nijedna od ovih glasina nije bila tačna. Turska se povukla sa takmičenja 2013. godine zbog statusa velike petorke i zbog sistema glasanja koji se koristi na takmičenju.[49] 24. oktobra 2016. turska televizija je potvrdila da Turska neće učestvovati na takmičenju 2017. godine.[50]
Ukrajina — Tetijana Terehova i Andrij Horodiskij (UA:Pershyi, polufinala i finale);[84]
Finska — Finski: Miko Silvenojnen (Yle TV1, prvo polufinale; Yle TV2, drugo polufinale i finale); Švedski: Eva Franc i Johan Lindros (Yle TV1, prvo polufinale; Yle TV2, drugo polufinale i finale)[85]
Francuska — Marijan Džejms i Džeri (France 4, polufinala); Marijan Džejms, Stefan Bern i Amir Hadad (France 2, finale)[86]
Švajcarska — Nemački: Sven Epinej (SRF zwei, polufinala; SRF 1, finale); Piter Šnajder i Gabrijel Veter (SRF 1 i Radio SRF 3, finale) Francuski: Žan-Mark Ričard i Nikolas Taner (RTS Deux, polufinala; RTS Un, finale); Italijanski: Klarisa Tami i Sebalter RSI La 2, polufinala; RSI La 1, finale)[91]
