Hemoptizija, (lat. hemoptyis), iskašljavanje krvi, krvavi ispljuvak, je iskašljavanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica. Hemoptizija se može pojaviti u sluzavom ili gnojavomispljuvku. Postoji mnogo uzroka i poremećaja koji mogu da izazovu hemoptiziju, počev od srčanih oboljenja preko povreda do infekcijapluća i malignih bolesti. Iskašljavanje velikih količina krvi se naziva hemoptoja.[1]
Hemoptoja, obilno iskašljavanje krvi, (lat. hemoptoa), je naziv za iskašljavanje velikih količina (više od 150- 200 ml/čas) krvi, najčešće kao posledica oštećenja zida (prskanja) velikih krvnih sudova. Nekada ova krvarenja mogu da budu toliko izražena i masivna, da zbog velikog gubitka krvi dovede do pojave iskrvavljenosti.
Hemoptoja se dosta često javlja kod; •tuberkuloze pluća • bronhiektazije • tumoripluća i gornjih disajnih puteva • apseci pluća • povredepluća i bronha •[2]
Epidemiologija
Širom sveta, tuberkuloza je najčešći uzrok hemoptizije. U industrijalizovanim zemljama sveta, najčešći uzroci hemoptizije su bronhitis, bronhiektazijeupale pluća i karcinom bronha.
U ok 7% bolesnika sa hemoptizijom inicijalno se dijagnostikujebronhogeni karcinom. Oko 20% bolesnika sa bronhogenim karcinomom pokazuje znake hemoptizije. Krvarenje kod karcinoma su poslesedica nekroze (izumiranja) tumorskog tkiva koja dovodi do ruptura malih krvnih sudova bronha, ili zbog invazije tumora u jedan od krvnih sudova pluća. Tada je krvarenje masivnije i javlja se u obliku hemoptoje.
Faktori rizika
Faktori rizika za pojavu hemoptizije mogu biti;[3]
Hemoptizija nastaje kao posledica preleska crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) kroz zid alveolo-kapilarne membrane u alveolu, odakle se pomešani sa ispnjuvkomiskašljavaju iz disajnih puteva. Najčešći uzrok hemoptizije su razna stanja i bolesti izaazvane pre svega povećanom propustljivošću alveolo-kapilarne membrane, mehaničkim oštećenjem (pucanjem) krvnih sudova i nekrozom (izumiranjem) okolnog tkiva koja zahvata i krvne sudove.
Plućna hemoragija (krvarenje) može biti difuzna ili fokalna. Difuzna alveolarni hemoragija se najčešće javlja kao izolovano stanje, ali može biti udružena sa oboljenjima i poremećajima funkcije drugih organskih sistema ili biti poledica tih oboljenja. Krvarenje može biti subkliničko i hronično, prezentovano samo preko hipohromne anemije, može biti epizodično i simptomatsko ili prisutno kao masivni, po život opasni gubitak krvi. Fokalna plućna hemoragija je najčešća u sprovodnim disajnim putevima ali se može javiti i u plućnom parenhimu. Najčešći uzročnik hemoptizija u dečjem uzrastu je cistična fibroza.[4]
Oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima mogu biti na bilo kom nivou; nos, ždrelo, traheja, bronhialno stablo, plućni parenhim. Iskašljavanje samo krvi, najčešće potiče iz gornjih disajnih puteva i bronhijalnog stabla.
UZROCI HEMOPTIZIJE
Lokalizacija
Mogući uzroci
Pluća
Bakterijske infekcije pluća (upala pluća, apsces pluća, tuberkuloza) • Ostale infekcije (amebijaza, gljivične infekcije) • Hemijske povrede-udisanje agresivnih respiratornih otrova (bojni otrovi i drugi lao isparljivi otrovi u oblikui gasa, pare i aerosola) • Mehaničke povrede pluća (barotrauma) • Embolija pluća (septička) • Adenom bronha •
Bronhijalnog stablo
Akutni i hronični bronhitis Povrede krvnih sudova u toku jačeg naprezanja za vreme kašlja • Bronhiektazije • Tumori bronha • Oštećenja bronha stranim telom • Korozivnim sredstvima izazvana oštećenja (trovanja) • Aneurizma grudne aorte.
U prodromalnom (početnom) periodu hemoptizija se manifestuje obično u vidu golicanje u grlu ili nadražaja na kašalj, koji kasnije prelazi karakteristični oblik kliničke slike, iskašljavanje krvi-hemoptiziju, u ispljuvku ili iskašljanom vazduhu. Ako se radi o hemoptoji iskašljavanje je praćeno velikim količinama krvi, (>200 ml/ na čas) a kod težih ili dugotrajnih krvarenja i znacima iskrvavljenosti. Svetla, ponekad penušavo krv ukazuje na sveže krvavljenje, dok je krv koja je neko vreme bila u plućima tamna i delimično koagulisana. Rozikast penušav ispljuvak, praćen gušenjem, ukazuje na edem pluća.
Pored iskašljavanja krvi nezavisno od toga šta je uzrok krvavog ispljuvka, u kliničkoj slici bolesnika mogu se javiti i sledeći simptomi;[3]
Na osnovu količine iskašljane krvi postoje tri stepena hemoptizije;
Prvi stepen; (blaži oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi do 100 ml/24 časa.
Drugi stepen; (umereni oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi od 100 do 500 ml/24 časa.
Treći stepen; (težak oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi veća od 500 ml/24 časa.
Hemoptoja; je poseban, najteži, oblik iskašljavanja krvi koji se naziva i »eksanguinantna hemoptizija«, koju karakteriše krvarenje u količini većoj od 150 ml/čas.
Ostalih testova, u zavisnosti od sumnje na mogući uzrok hemoptizije i nakon dobijenih rezultata početnog ispitivanja.
Diferencijalna dijagnoza
Pacijenti često nisu sigurni da li je krv iz respiratornog ili digestivnog trakta. Zato u postoji velika razlika, u diferencijaloj dijagnozi (ali i u konačanom ishodu oporavaka) i lečenja, između hemoptizije i hematemeze (povraćanja krvi).
Diferencijalno-dijagnostičke razlike između hemoptizije i hemetemeze [3],[5]
Ova vrsta terapije, koja se zasniva na lečenju uzroka hemoptizije, primenjuje se obavezno u svim slučajevima hemoptizije, i kada se hemaoptizija ispoljava u blagom ili umereno teškom obliku uz stalni nadzor bolesnika.[6]
Lečenje masivne hemoptizije (hemoptoje)
Kako se kod ovog oblika (hemoptoje) radi o obilnom krvarenju (najčešće preko 200 ml krvi) ona ima osnovni cilj da što pre zaustavi krvarenje i da održava vitalne funkcije (posebno disanja) sve do prestanka daljeg iskašljavanja krvi i obuhvata sledeće mere;
Primenu kiseonika, čiji protok terba podesiti tako da se u krvi održava arterijska saturacija kiseonikom veća od 90%
Intubacija traheje i mehanička ventilacija ako je bolesnik u komi
Infuzija vazokonstriktornih lekova, najčešće zaustavlja krvarenja. U slučaju neuspeha, pristupa se interventnoj embolizaciji (spaljivanju) arterija odgovornih za pojavu krvarenja.
Operativni zahvat, primenjuje se kao poslednje sredstvo, u slučaju neuspeha ostalih načina terapije. Bolesnici sa masivnim krvrenjem iz disajnih puteva (hemoptojom) predstavljaju jedan od najtežih problema u grudnoj hirurgiji.
