Apneja
lat.	apnoe
Opstrukcija disajnih puteva je čest uzrok apneje
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-9	786.03
[uredi na Vikipodacima]

Apneja (grč. απνοια, α- bez, πνεειν- disanja, lat. apnoe) je kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje)^[1] ili pauza u disanju koja traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi ^[2] pri čemu dolazi do promene opšteg stanja u organizmu, bradikardije (usporenog rada srca), cijanoze (plavetnila vidljive sluzokože i kože) ili bledila i hipotenzije (pada krvnog pritiska). Apneju prati i određena desaturacija (smanjenje) kiseonika u perifernoj krvi.
Pored toga što je ona prateći simptom određenih bolesti svako u životu može ponekad imati apneju tokom noći, naročito kod velikog umora ili nakon konzumacije alkohola u večernjim satima. O apneji (kao bolesti) se govori kada se javlja više od 5 apneja u jednom satu ili kada je zbir apneja ili hipopneja u jednom satu veći od 10 u toku spavanja.^[3] Apneja sindrom u spavanju ili opstruktivni apneja sindrom (engl. Obstructive sleep apnea) je poseban entitet apneje (koji se naziva i bolešću spavanja) sa dosta velikom učestalošću kod prividno zdravih osoba. Procenjuje se da je oko 5% odrasle populacije (naročito muškog pola) zahvaćeno ovom bolešću.^[3]

Apneja ili inspiratorni grč karakteriše se inspirijumom koji se po dostizanju svog maksimuma održava u fazi platoa nekoliko desetina sekundi.^[4] Prema etiološkom faktoru koji ih izaziva apneje se dele na idiopatske i simptomske.

Prema patofiziološkom mehanizmimu apneje se razvrstavaju u;

• Opstruktivne - koje karakteriše odsustvo protoka vazduha, uz očuvane respiratorne pokrete;
• Centralne (najčešće) - nedostatak vazduha i odsustvo disajnih pokreta;
• Mešovite - kombinacija prethodna dva mehanizma.

• Nezrelost respiratornog centra kod prevremeno rođene dece
• Abnormalnosti u prenosu nadražaja preko određenih supstanci u mozgu
• Upotreba nekih lekova, stimulanasa, antidepresiva
• Hronična bubrežna insuficijencija, bolesti jetre, trudnoća, anemija
• Katapleksija (slabost mišića ili paraliza bez gubitka svesti)

• Hipoksija;
• Anemija;
• Šok;
• Respiratorni poremećaji;
• Metabolički poremećaji (hipoglikemija, hipokalcijemije, hipo / hipernatrijemija, hiperamonijemija);
• Termička nestabilnost;
• Intrakranijalne hemoragije;
• Malformacije centralnog nervnog sistema;
• Anatomsko suženje disajnih puteva (atrezija hoana, mikrognacija - Pierre Robin sindrom);
• Lekovi dati pacijentu, majci trudnici (fetusu);
• Infekcija (sepsa, meningitis, nekrotični enterokolitis);
• Grubo izvođenje intervencija;
• Grube manipulacije u nezi bolesnika;

Sve ono što povećava verovatnoću da se kod neke osobe razviju simptomi apneje, može se identifikovati kao faktor rizika. U najčešće faktore rizika za pojavu apneje spadaju:^[5]

• Anatomske anomalije - Osobe sa manjim promerom gornjih disajnih puteva zbog anatomskih anomalija češće obolevaju od apneje.
• Pol - Iz nedovoljno poznatih razloga, rizik za razvoj apneje je veći kod muškaraca: kod muškaraca apneja izazvana snom javlja se u 4% a kod žena u 2% slučajeva.
• Menopauza - Razlozi su nejasni, ali mogu da budu povezani sa hormonalnim faktorom: npr. žene u postmenopauzi imaju veći rizik za razvoj apneje nego žene koje još nisu u menopauzi.
• Uzrast - U principu, prevalenca apneje je nešto veća kod dece u prvim mesecima života i povećava se sa godinama tako da je veća u starijih ljudi (uzrasta do 65) nego kod sredovečnih osoba (precizni podaci prevalenci kod dece trenutno nedostaju).
• Telesna težina - Ljudi koji su gojazni (sa 10% ili većim uvećanjem indeksa telesne mase) imaju oko 6 puta veće šanse za nastanak apneje od ljudi koji održavaju normalnu telesnu težinu.
• Pušenje - Ljudi koji puše imaju oko 3 puta veće šanse za pojavu apneje u odnosu na nepušače.
• Hrkanje - Ljudi koji pate od hrkanja u snu imaju veće šanse za pojavu snom izazvane apneje u odnosu na one koji to ne čine.
• Promene u nosu - Ljudi koji imaju devijaciju, polipe ili zapušen nos dok spavaju imaju oko dva puta veći razik za pojavu u snu izazvane apneje u odnosu na osobe bez tih problema.

Za postavljanje dijagnoze apneja neophodno je pratiti sledeće parametre:

• Tip disanja. Za svaki iregularan tip disanja kod pacijenta treba evidentirati; učestalost pojave prestanka disanja, trajanje u sekundama, odnos prema srčanoj frekvenci, pojavu cijanoze i promene tonusa muskulature;
• Odgovor na kožne stimulacije;
• Telesnu temperaturu;
• Acidobazni status krvi;
• Nivo hemoglobina i hematokrita u krvi;
• Vrednosti glikoze, kalcijuma i fosfora u krvi;
• Znake ranih simpotma sepse
• Praćenje drugih stanja koja izazivaju apneju;

• (PDF) Inhalation intrabronchique : regardez !^{[mrtav link]}, un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
• (fr) Esprit Apnée Arhivirano 2005-10-15 na Wayback Machine-u „Lista šampiona u apneji“
• (fr) Fédération Francaise d'Etudes et de Sports Sous-Marins Nacionalna komisija za apneju
• (fr) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme Arhivirano 2011-01-02 na Wayback Machine-u