PROFILPELAJAR.COM

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1947. године.

← јул · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године · септембар →

5. август

У Београду одржана Оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга Народне Републике Србије. Ово је био први Савез сељачких радних задруга формиран у Југославији.^[1]^[2]
У Београду умро математичар Богдан Гавриловић (1864—1947), дугогодишњи професор на Техничком факултету у Београду, ректор Београдског универзитета (1910—13. и 1920—21) и председник Српске краљевске академије (1931—37).

12. август

У Љубљани Врховни суд НР Словеније под оптужбом за „шпијунажу и контрареволуционарни рад“ осудио на смртну казну Чртомира Нагоду (1903—1947), инжењера и лидера либералне странке Стара правда и још двојицу лица — Бориса Фурлана (1894—1957), правника и преводиоца и Љубу Сирца (1920), студента економије. Oдлуком Президијума Народне скупштине ФНРЈ Фурлану и Сирци је смртна казна замењена временском у трајању од двадесет година (Фурлан је због болести из затвора пуштен после четири и по године, а Сирц после седам и по година). Смртна казна над Нагодом извршена је 27. августа. Овај процес, који је трајао од 29. јула, познат је као „Нагодетов процес“, а поред Нагоде, Фурлана и Сирца, на овом процесу је осуђено још једанаест лица, углавном на мање временске казне — Леон Кавчник, Зоран Хрибар, Павла Хочевар, Ангела Воде, Метод Кумељ, Сватоплук Зупан, Богдан Старе, Метод Пирц, Вид Лајовиц, Елизабета Хрибар и Франц Сној. Након осамостаљења Словеније од СФРЈ, 1991. Врховни суд Словеније је обновио процес и рехабилитовао све оптужене укључујући и Нагоду.
У Љубљани председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито посетио градилиште фабрике „Литострој“.^[3]

15. август

У Марибору у Творници аутомобила Марибор, која је основана 31. децембра 1946, месец дана пре рока отпочела израда првог југословенског послератног камиона — „ТАМ Пионир“, који је прављен по лиценци чехословачке фабрике камиона „Прага“. Овај камион производио се до 1962. и укупно је направљено 1.700 комада.^[1]

22. август

Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито посетио је Белу крајину. У близини Метлике маршала Тита сачекали су највиши руководиоци Народне Републике Словеније — председник Миха Маринко, потпредседници др Маријан Брецељ и Иван Мачек и чланови Владе НР Словеније, након чега су заједно посетили Чрномељ и Кочевски Рог.^[3]

23. август

У Загребу председник Владе ФНРЈ примио новоименованог амбасадора Сједињених Америчких Држава (САД) у Југославији К. Кенона.^[3]

26. август

Председник Владе ФНРЈ обишао више места Хрватског загорја — Клањец, Крапинске Топлице, Орославје, Доњу Стубицу и своје родно место Кумровец.^[3]

31. август

У Земуну, у фабрици лекова „Галеника“, основаној 1945, произведен први домаћи пеницилин.^[2]

Референце

^ ^а ^б Hronologija 3 1980, стр. 52.
^ ^а ^б Историја Србије 2004.
^ ^а ^б ^в ^г Hronologija Tito 1978, стр. 115.

Литература

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084