У Београду одржане седнице Већа народа и Привредног већа Савезне скупштине на којима је донета Резолуција о основама политике друштвено-економског развоја у 1972. години.
У Чајничу одржана прослава тридесетогодишњице оснивања Друге пролетерске ударне бригаде, на којој је учествовало 270 преживелих бораца, који су 1942. године учествовали у формирању бригаде. Одлуком Општине Чајниче председник Републике Јосип Броз Тито и преживели борци су проглашени за почасне грађане Чајнича.
У посети Републици Италији, од 2. до 13. марта, боравила делегација Савеза синдиката Југославије (ССЈ), предвођена секретаром Већа ССЈ Раифом Диздаревићем. Током боравка у Италији, делегација је водила разговоре са представницима три италијанска синдиката — Генералном конференцијом рада Италије, Италијанском конфедерацијом радничких синдиката и Италијанском унијом рада.
6. март
У Београду одржана седница Председништва Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ), на којој је разматрана међународна активност Савезне конференције и ставови и закључци о Предлогу друштвеног плана развоја Југославије за период од 1971. до 1975. године.
У посети Уједињеном Краљевству, 6. и 7. марта, боравио заменик савезног секретара за иностране послове Јакша Петрић. Током боравка он је водио разговоре са сталним државним подсекретаром Денисом Гринхолом и са парламентарним подсекретаром Ентони Ројлом, са којима је разменио мишљења о многим актуелним међународним проблемима, а посебно о политичким кретањима у Европи, укључујући и припреме за Конференцију за европској безбедности и сарадњи, која је одржана 3. јула 1973. у Хелсинкију.
У Титограду одржана прва седница Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе (ССРНЦГ) у новом сазиву. Конференција је донела годишњи програм рада, изабрала Председништво од 29 чланова и Секретаријат од 7 чланова. За председника Конференције поново је изабран Доброслав Ћулафић, а за секретара Петар Ракочевић. За председника Конференције за друштвену активност жена изабрана је Милева Гаговић.
У посети Републици Тунис, од 9. до 13. марта, боравио савезни секретар за иностране послове Мирко Тепавац. Током боравка у Тунису, он је водио разговоре са председником Туниса Хабибом Бургибом, председником Владе Хедијем Нуиром и министром иностраних послова Мохамедом Масмудија. У разговорима о међународним проблемима, потврђена је политика несврстаности и спремност за остваривање солидарности и сарадње међу несврстаним земљама.
10. март
Одржана 28 седница Председништва Савеза комуниста Југославије (СКЈ), на којој је разматрано питање остваривања Резолуције донете на Првој конференције СКЈ о развоју социјалистичких односа у пољопривреди.
13. март
На Брионима одржан састанак између председника Републике Јосипа Броза Тита и председника Савезне конференције ССРНЈ Вељка Милатовића, који га је обавестио о актуелним питањима у раду Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
У Загребу одржана Скупштина Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) на којој је изабрано руководство академије — чланови Председништва, потпредседници и председника. За председника ЈАЗУ поново је изабран историчар и археолог Грга Новак, који је на овој функцији остао је до своје смрти 7. септембра 1978. године.
Одржана седница Координационог одбора за прославу 80. рођендана Јосипа Броза Тита, на којој је предложено да се Тито по другу пут одликује Орденом народног хероја.
У СФРЈ, од 14. до 28. априла владала епидемија великих богиња (лат.Variola vera). Епидемија је отпочела у селу Дањане, код Ораховца у САП Косово, а убрзо се проширила и на друге градове у СР Србији — најпре у Призрен, Ђаковицу и Нови Пазар, а потом у Чачак и Београд. Болест је у земљу унео Ибрахим Хоти, који је у јануару током путовања на хаџилук у Меку, боравио на северу Ирака, где је владала зараза. Он се у земљу вратио 15. фебруара, а зараза је отпочела почетком марта. Један од првих заражених био је Латиф Мунџић (1943—1972), учитељ из села Добри Дуб код Тутина, који је потом заразу пренео у Нови Пазар, а одатле у Чачак и Београд. Преминуо је 10. марта на Првој хируршкој клиници у Београду, али тада још нико није сумњао на вариолу. Прве сумње на вариолу јавиле су се тек 14. марта, када се појавило још неколико оболелих, међу којима и Латифов брат Неџиб. После прве сумње на вариолу, отпочела је вакцинација на територији угрожених области у САП Косово, а неколико дана касније и на територији остатка СФРЈ током које је вакцинисано преко 18 милиона људи. Ради сузбијања заразе, 22. марта, када су са института Торлак добијени званични подаци да се радио о вариоли, били су формирани карантини у болницама у којима је боравио заражени Латиф Мунџић, као и на још неколико локација. Енергична борба са вариолом, током које су епидемиолошке службе и здравствени радници исказали велике напоре и пожртвовање, спречила је епидемију ширих размера. Борба са епидемијом имала је велики медијски одјек у свету, а Југославији су многе земље слале помоћ у вакцинама. Од стране Светске здравствене организације у СФРЈ је био упућен др Рајнхард Линдер, познати епидемиолог из Аустрије. Током епидемије од вариоле је оболело 184 људи (од чега 123 из САП Косово, а 32 из Београда), од којих је преминуло њих 40 (од чега 26 у САП Косово, 7 у Београду, 5 у Новом Пазару, 1 у Чачку и 1 Лежимиру, код Сремске Митровице). Међу оболелима налазило се и шестото здравствених радника — три лекара и три медицинске сестре, од којих је њих двоје преминуло — Душица Спасић (1951-1972), медицинска сестра из Београда и Милка Ђурашић (1947-1972), медицинска сестра из Чачка. Епидемија је званично била објављена тек 25. марта и трајала је до 28. априла, а крантини су укидани постепено од 12. априла до 19. маја.
16. март
У Опатији, 16. и 17. марта одржан Трећи конгрес Синдиката радника индустрије и рударства Југославије, на којем је усвојен нови Статут ове организације.
17. март
На Брионима одржан састанак између председника Републике Јосипа Броза Тита и председника Већа Савеза синдиката Југославије (ССЈ) Душана Петровића Шанета, који га је обавестио о раду Синдиката у спровођењу уставних амандмана и положају радничке класе, као и припремама за предстојећу Другу конференцију ССЈ.
На Брионима одржан састанак између председника Републике Јосипа Броза Тита и председника Централног комитетаСавеза комуниста Босне и ХерцеговинеБранка Микулића, који га је обавестио о раду Савеза комуниста БиХ у спровођења одлука донетих на Другој конференцији СКЈ и другим актуелним друштвено-политичким питањима у СР БиХ.
21. март
У Београду, 21. и 22. марта, одржана Друга конференција Савеза синдиката Југославије (ССЈ), на којој су разматрани актуелни задаци и улога Синдиката, као и припреме за Седми конгрес ССЈ. Конференција је донела задатке синдиката који су првенство били — развијање самоуправних и социјалистичких односа и смањивање раскорака између прокламованих ставова и стварног стања, као и борба против — свих видова и носилаца отуђивања вишка рада, отпора спровођења уставних амандмана, спрега и деловања технократских и бирократских снага и др.
22. март
На Брионима одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ на којој су расправљана нека питања спољне политике Југославије и одлучено да се за 28. март сазове заједничка седница Председништва СКЈ и Председништва СФРЈ, на којој би се расправљало о међународном положају Југославије.
У посети Републици Индији, од 28. марта до 6. априла, боравила југословенска парламентарна делегација, коју је предводио председник Савезне скупштинеМијалко Тодоровић. Током боравка у Индији, делегација се сусрела и водила разговоре са председником Индије Варахагири Гиријем, потпредседником Гопалом Патаком, председником Владе Индиром Ганди, министром иностраних послова Свараном Сингом, председником Доњег дома Гурдиалом Дилоном и са већим бројем народних посланика. За време посете, југословенска делегација је посетила Њу Делхи, Бомбај, Мадрас и Калкути.
31. март
У Загребу одржана 27 седница Централног комитетаСавеза комуниста Хрватске, на којој је оцењена друштвено-политичка активност комуниста у формулисању развојне политике, постављене смернице за даљи развој СК Хрватске и извршена реорганизација у ЦК СКХ. Централни комитет је изабрао нове чланове и руководиоце својих сталних комисија и једногласно прихватио оставке Радета Булата и Андрије Дујића на чланство у ЦК СКХ.