Мумбај (мара. मुम्बई, Мумбај, до 1995. Бомбај, Град седам острва, Град снова,)[8] је главни град државе Махараштра у Индији и највећа лука на Арапском мору и индијском полуострву. То је највећи град у Индији, али не и главни. Град (без појаса предграђа) има 12.883.654 становника, док са предграђима и северним деловима броји 19.994.372 становника и чини шесту по величини градску агломерацију на свету (процене од 1. јануара2006)[9][10] Мумбај има највећи број милијардера и милионера међу свим градовима Индије.[11][12]
Лежи на истоименом острву пред западном обалом Индије. Модерни развој града почиње тек у првој половини 19. века, када Бомбај постаје седиште индијске трговине. У врху залива Бек Беј подигнут је уз стару хиндуистичку језгру низ монументалних зграда (истиче се железничка станица Викторија). Отмене стамбене четврти на полуострвима Кобала и Малабар стопиле су се дуж обала залива у импозантну целину.[13] Културно средиште са свеучилиштем (од 1857), књижарама, музејима, низом храмова, познатом „кулом тишине“ (гробље богатих Парса) и други. Важан центар памучне индустрије, производња вуне, свиле и аутомобила; метална, хемијска, дрвна, кожна и прехрамбена индустрија; прерада нафте; филмска индустрија (70% индијске производње). На суседном острву Тромбај изграђен је први нуклеарни реактор у Индији. Модерно уређена лука повезује Бомбај („врата Индије“, назив за град и за монументалну грађевину кроз коју се из луке улази у град) и Индију са западним светом. Извози се памук, семено уље, пиринач, пшеница, руда манган; а увози текстил и гвожђе, челик, машине, угаљ. Железничким пругама и путевима Бомбај је спојен са осталим деловима Индије. Важно чвориште међународних ваздушних линија.
Површина Мумбаја износи 4.355 km².[4]
Мумбаја се састоји од два засебна региона: града Мумбаја и приградског округа Мумбаја, који формирају два засебна управна округа Махараштре.[20] Регион градског круга се назива и Острвски град или Јужни Мумбај.[16] Укупна површина Мумбаја је 603,4 km2 (233 sq mi).[21] Од тога, острвски град покрива 67,79 km², док приградски округ има 370 km², и укупно 437,71 km² је под управом Општинске корпорације ширег Мумбаја (МЦГМ). Преостала област припада одбрамбеним снагама, Мумбајском лучном трасту, Комисији за атомску енергију и националном парку Боривали.[22]
Мумбај лежи на ушћу реке Улхаса на западној обали Индије, у приморском региону познатом као Конкан. Он је смештен на острву Салсете, које делимично дели са округом Тан.[23] На западу Мумбај излази на Араско море.[24] Многи делови града леже непосредно изнад нивоа мора, са елевацијом у опсегу од 10 m до 15 m;[25] град има просечну надморску висину од 14 m.[26] Северни Мумбај (Salsette) је брдовит,[27] и највиша тачка града је на 450 m на Салсети у Повај–Канхери венцу.[28]Национални парк Сањај Ганди (Национални парк Боривали) је делом лоциран у приградском округу Мумбаја, а делом у округу Тан, и покрива област од 103.09 km².[29]
Мумбај се састоји од два округа
Мумбајски метрополитански регион, сателитска слика са Ландсата 5 направљена 30. јануара 2011.
Поред бране Батса, постоји шест главних језера из којих се град снабдева водом: Вихар, Доња Вајтарна, Горња Вајтарна, Тулси, Танса и Повај. Језера Тулси и Вихар су лоцирана у Националном парку Боривили, унутар градских граница. Вода из језера Повај, које је такође унутар градских граница, се користи само за пољопривредне и индустријске сврхе.[30] Три мале реке, Дахисар (река), Појсар (река) и река Охивара (или Ошивара) истичу из парка, док загађена Мити (река) истиче из језера Тулси и сакупља прелив воде из језера Вихар и Повај.[31] Обале града су разуђене бројним потоцима и заливима, и протежу се од потока Тан на истоку до Мадх Марве на западној страни.[32] Источна обала острва Салсет је покривена великим мангровскиммочварама са богатим биодиверзитетом, док је западна обала углавном песковита и каменита.[33]
Земљишни покривач у градском региону је предоминантно песковит услед близине мора. У предграђима, земљиште је углавном алувијално и глинасто.[34] Камена основа испод земљишног покривача се састоји од црних деканских базалтних токова, и њихових киселих и базних варијанти које датирају из ера касне Креде и раног Еоцена.[35] Мумбај седи на сеизмички активној зони због присутва 23 линије раздвајања у близини.[36] Област је класификована као регион сеизмичке зоне III,[37] што значи да може да дође до земљотреса са магнитудом од 6,5 на Рихтеровој скали.[38]
Мумбај има Тропску климу, специфично тропску влажну и суву климу (Aw) по Кепеновој класификацији клима, са седам сувих месеци и врхунцем киша у јулу.[39] Хладнијој сезони од децембра до фебруара следи летња сезона од марта до јуна. Период од јуна до око краја септембра се састоји од југозападне монсунске сезоне, и октобар и новембар формирају пост-монсунску сезону.[40]
Између јуна и септембра, југозападне монсунске кише шибају град. Премонсунске кише падају у мају. С времена на време се јављају североисточне монсунске кише у октобру и новембру. Максимална годишња количина падавина икад забележена је била 3.452 mm (136 in) 1954. године.[41]Највиша забележена количина падавина у једном дану од 944 mm (37 in) се догодила 26. јула 2005.[42] Просечна тотална годишња количина падавина је 2.146,6 mm (85 in) за сам град, и 2.457 mm (97 in) за предграђа.[41]
Просечна годишња температура је 27,2 °C (81 °F), а просечна преципитација је 2.167 mm (85 in).[43] У граду је просечна максимална температура 31,2 °C (88 °F), док је просечна минимална температура 23,7 °C (75 °F). У предграђима, дневна средња максимална температура је у опсегу од 29,1 °C (84 °F) до 33,3 °C (92 °F), док је дневна минимална температура у опсегу од 16,3 °C (61 °F) до 26,2 °C (79 °F).[41] Рекордно висока температура од 40,2 °C (104 °F) је забележена 28. марта 1982,[44] а рекордно ниска од 7,4 °C (45 °F) 27. јануара 1962.[45]
У португалској власти је од 1534. Од 1661. под управом енглеске Источноиндијске компаније. Од 1708. седиште британске управе у Индији. Брзо се развија после отварања Суецког канала (1869). Ту је 1908. дошло до првог великог радничког штрајка у Индији, који је војска угушила у крви. У ослобођеној Индији од 1947. седиште провинције, а од 1956. федералне државе Бомбај. 1960. Бомбај је постао главни град државе Махараштра.
Становништво
Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 12.478.447 становника.
^Bapat 2005, стр. 111–112 harvnb грешка: no target: CITEREFBapat2005 (help)
^„Salient Features of Powai Lake”. Department of Environment (Government of Maharashtra). стр. 1—3. Архивирано из оригинала(PPT) 15. 07. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2009.
^Mumbai Plan, 1.7 Water Supply and Sanitation harvnb грешка: no target: plan (help)
^Mumbai Plan, 1.3.2 Geology and Geomorphology harvnb грешка: no target: plan (help)
^Kanth, S. T. G. Raghu; Iyenagar, R. N. (10. 12. 2006). „Seismic Hazard estimation for Mumbai City”. Current Science. Current Science Association. 91 (11): 1486. Приступљено 3. 9. 2009. „This is used to compute the probability of ground motion that can be induced by each of the twenty-three known faults that exist around the city.”
^Seismic Zoning Map (Мапа). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 20. 7. 2008.
Campbell, Dennis (2008). International Telecommunications Law [2008]. II. ISBN978-1-4357-1699-5.
Census of India, 1961. 5. Office of the Registrar General (India). 1962.
Carsten, F. L. (1961). The New Cambridge Modern History (The ascendancy of France 1648–88). V. Cambridge University Press Archive. ISBN978-0-521-04544-5.
Chittar, Shantaram D. (1973). The Port of Bombay: a brief history. Bombay Port Trust.
Datta, Kavita; Jones, Gareth A. (1999). Housing and finance in developing countries. Volume 7 of Routledge studies in development and society (illustrated изд.). Routledge. ISBN978-0-415-17242-4.
David, M. D. (1973). History of Bombay, 1661–1708. University of Mumbai.
David, M. D. (1995). Bombay, the city of dreams: a history of the first city in India. Himalaya Publishing House.
Davis, Mike (2006). Planet of Slums [" Le pire des mondes possibles : de l'explosion urbaine au bidonville global "]. Paris: La Découverte. ISBN978-2-7071-4915-2.
Kumari, Asha (1990). Hinduism and Buddhism. Vishwavidyalaya Prakashan. ISBN978-81-7124-060-9.
Lok Sabha debates. New Delhi: Lok Sabha Secretariat. 1998.
Machado, José Pedro (1984). „Bombaim”. Dicionário Onomástico Etimológico da Língua Portuguesa. Editorial Confluência. I.
Mehta, Suketu (2004). Maximum City: Bombay Lost and Found. Alfred A Knopf. ISBN978-0-375-40372-9.
Metropolitan planning and management in the developing world: spatial decentralization policy in Bombay and Cairo. United Nations Centre for Human Settlements. 1993. ISBN978-92-1-131233-1.
Misra, Satish Chandra (1982). The Rise of Muslim Power in Gujarat: A History of Gujarat from 1298 to 1442. Munshiram Manoharlal Publishers.
Patel, Sujata; Masselos, Jim, ур. (2003). „Bombay and Mumbai: Identities, Politics and Populism”. Bombay and Mumbai. The City in Transition. Delhi, India: The Oxford University Press. ISBN978-0-19-567711-9.
Proceedings of the Indian National Science Academy. 65. Indian National Science Academy. 1999.
Rana, Mahendra Singh (2006). India votes: Lok Sabha & Vidhan Sabha elections 2001–2005. Sarup & Sons. ISBN978-81-7625-647-6.
Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2007). Climatology (illustrated изд.). Jones & Bartlett Publishers. ISBN978-0-7637-3828-0.
Saini, A.K.; Chand; Hukam. History of Medieval India. Anmol Publications. ISBN978-81-261-2313-1.
Singh, K. S.; Bhanu, B. V.; B. R. Bhatnagar; Anthropological Survey of India; Bose, D. K.; V. S. Kulkarni; Sreenath, J. (2004). Maharashtra. XXX. Popular Prakashan. ISBN978-81-7991-102-0.
Shirodkar, Prakashchandra P. (1998). Researches in Indo-Portuguese history. 2. Publication Scheme. ISBN978-81-86782-15-6.
Swaminathan, R.; Goyal, Jaya (2006). Mumbai vision 2015: agenda for urban renewal. Macmillan India in association with Observer Research Foundation.
Strizower, Schifra (1971). The children of Israel: the Bene Israel of Bombay. B. Blackwell.
The Gazetteer of Bombay City and Island. Gazetteers of the Bombay Presidency. 2. Gazetteer Department (Government of Maharashtra). 1978.
WMO bulletin. 49. World Meteorological Organization. 2000.
Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian Community in Hyderabad: Siddi Identity, Its Maintenance and Change. Cuvillier Verlag. ISBN978-3-86537-206-2.
Yule, Henry; Burnell, A. C. (1996) [1939]. A glossary of colloquial Anglo-Indian words and phrases: Hobson-Jobson (2 изд.). Routledge. ISBN978-0-7007-0321-0.
Zakakria, Rafiq; Indian National Congress (1985). 100 glorious years: Indian National Congress, 1885–1985. Reception Committee, Congress Centenary Session.
.jpg)
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
