Хоргош

Хоргош
Главна улица у месту
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2022.Пад 4.608
 — густина76/km2
Географске карактеристике
Координате46° 09′ 10″ С; 19° 57′ 56″ И / 46.15273° С; 19.96558° И / 46.15273; 19.96558
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина75 m
Површина74,8 km2
Хоргош на карти Србије
Хоргош
Хоргош
Хоргош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24410
24411
Позивни број024
Регистарска ознакаKA

Хоргош (мађарски: Horgos) је насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Најсеверније је насеље у Републици Србији. Поред села се налази и гранични прелаз између Србије и Мађарске са називом Хоргош на ауто-путу Е-75, као и железничка пруга Суботица—Сегедин.

Према попису из 2022. било је 4608 становника.

Историја

Подручје Хоргоша пре Словена и Мађара, насељавали су Келти, Скити, Хуни и Авари. Рибарско место по називу Хоргош помиње се у 16. веку. Верује се да назив потиче од једног језера које се налази у Хоргошком риту, а које је било у облику хорога[а]. Сегедински ћата, Карас Миклош (мађ. Kárász Miklós), купио је ову област 1746. године. Као почетак планског насељавања рачуна се 1772. година, када је 120 породица из Мађарске населило је ово место. Током 18. века, становници Хоргоша углавном су се бавили сточарством, земљорадњом и занатским пословима. У првој половини 19. века, почиње развој мале привреде. Из тог времена датирају прве кројачке и ковачке радње. У ово време појављује се и путнички промет. Организован је и поштански саобраћај. Прва школа почела је са радом 1845. године.[2][1]

Стара вила на главној улици у Хоргошу

Аграрном реформом између два светска рата обухваћене су богате породице. Конфисковану имовину добиле су нови досељеници. Они су 1936. подигли цркву непосредно уз општинску кућу,[3] освећена је 9. августа те године.[4]

Након Другог светског рата, Дворац грофа Караса коришћен је као школа. У селу су подигнуте фабрике Витамин и Игло, а Хоргош је постао познат по производњи млевене паприке, под називом хоргошка.[2]

Саобраћај

Железничка станица у Хоргошу

Хоргош је значајно саобраћајно чвориште. Овде је раскрсница локалних и регионалних путева. Најдужи европски пут Е75 пролази поред Хоргоша. Гранични прелаз Хоргош један је од најпрометнијих граничних прелаза у Србији. Железничка станица Хоргош налази се на прузи Суботица-Сегедин.

Демографија

У насељу Хоргош живи 5043 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2439 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 7.902
1953. 7.768
1961. 7.871
1971. 7.823
1981. 7.640
1991. 7.201 7.099
2002. 6.325 6.541
2011. 5.709
2022. 4.608
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Мађари
  
 5.302 83,82%
Срби
  
 436 6,89%
Роми
  
 298 4,71%
Југословени
  
 114 1,80%
Црногорци
  
 23 0,36%
Хрвати
  
 20 0,31%
Буњевци
  
 9 0,14%
Албанци
  
 6 0,09%
Немци
  
 3 0,04%
Украјинци
  
 1 0,01%
Словенци
  
 1 0,01%
Словаци
  
 1 0,01%
Русини
  
 1 0,01%
Румуни
  
 1 0,01%
Муслимани
  
 1 0,01%
Македонци
  
 1 0,01%
непознато
  
 3 0,04%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 10
  
  
 3
80+ 45
  
  
 108
75—79 60
  
  
 122
70—74 123
  
  
 194
65—69 156
  
  
 229
60—64 172
  
  
 207
55—59 190
  
  
 219
50—54 214
  
  
 204
45—49 264
  
  
 241
40—44 219
  
  
 218
35—39 233
  
  
 215
30—34 189
  
  
 191
25—29 233
  
  
 169
20—24 203
  
  
 217
15—19 225
  
  
 217
10—14 216
  
  
 195
5—9 173
  
  
 170
0—4 147
  
  
 134
Просек : 38,1 42,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.520 2.634 2.755 2.816 2.821 2.672 2.439
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 639 667 495 446 126 41 16 0 4 5 2,59
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.536 769 1.519 117 127 4
Женски 2.754 458 1.525 620 150 1
УКУПНО 5.290 1.227 3.044 737 277 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.437 534 3 1 478
Женски 812 328 0 0 197
УКУПНО 2.249 862 3 1 675
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 68 60 107 10 65
Женски 6 4 75 15 14
УКУПНО 74 64 182 25 79
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 7 19 27 11 20
Женски 3 19 9 62 63
УКУПНО 10 38 36 73 83
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 5
Женски 14 0 0 3
УКУПНО 36 0 0 8

Братимљење

Познате личности

Види још

Напомена

  1. ^ У облику хорога - у облику куке[1]

Референце

  1. ^ а б Пап, Ђерђ. „Хоргош”. Званична страница општине Кањижа. Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Horgoš”. Informacioni centar za razvoj Potiskog regiona. Приступљено 22. 2. 2020. 
  3. ^ "Политика", 6. авг. 1936
  4. ^ "Политика", 10. авг. 1936
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе