Насеље Хоргош на северу Војводине има највећи број до данас сачуваних хумки (кургана, тумула, телова) у Бачкој. Готово свака има свој локални назив и народ их је чувао и поштовао као део предела, традиционални оријентир за навигацију, споменик прошлости.
Опис
Гео-морфолошка слика подручја је комплексна, са наносима песка (Хоргош се налази усред пешчаре) преко високих наслага леса, са постепеним нагибом ка Тиси и са великим удолинама алувијума Тисе. На североисточној страни самог насеља текла је пра-Тиса, чији је остатак и данас присутан у виду дубоке долине. Тај бивши меандар Тисе, Буџак, данас је унутар заштићеног подручја Камараш. У ствари, цело подручје данашњег насеља Хоргош је у историјско доба у виду острва било окружено водом – барама и форландом Тисе, која пре уређења њеног меандра у 19. веку није изгледала као данас. Тиса је јако меандрирала и периодично плавила цело подручје. Археолози потврђују да је такво окружење у стара времена било често бирано за место становања и као стратешки добар положај за градњу земљаних одбрамбених структура, палисада, и на крају хумки.[1][2] Градња на овако повољна узвишења, по могућности са свих или бар са две-три стране окружена водом јасна је одлика одбрамбених система древних народа – у случају напада јачег непријатеља, повлачење и напуштање насеља водило би у воду.[3] Неке од хумки су настале постепеним нагомилавањем структуре насеља (телови) док су друге дело људских руку (кургани).
О топографском значају хумки говори исечак карте са назначеним хумкама и њиховом надмосрском висином
Хумке су распршене на ширем простору у правцима Мартонош, Кањижа, Мали Песак, Мале Пијаце и Бачки Виногради, а један њихов део полукружно око бедема земљане утврде "Вашкапу". Карактеристично за овај крај је, да већи део хумки има свој локални народни назив, и већина старих становника познаје њихов положај, функционишу као својеврсни споменици-крајпуташи на основу који се некада народ оријентисао. Хумке су раздвајале административна подручја, обележавале атаре (пограничне хумке). Већина има на врху тригонометријски стуб који је користила војска у времену СФРЈ.
Стање и перспективе
У односу на друге делове Војводине, нарушеност хумки у северном Потисју је мања. Њихове традиционално познате локације уцртане су и на локалним туристичким мапама. Према прелиминарним истраживањима овај крај има око 30 хумки, локације неких нису успешно идентификоване јер су у ранијем периоду однете, делимично или у целости је уништено 8 хумки. Ради се о занемареном, често оштећеном и делимично уништеном културно-историјском наслеђу, које би захтевало хитне интервенције као на општинском тако на државном нивоу – санирање, обележавање и очување преосталих хумки.
Табела приказује основне податке о хумкама које се могу идентификовати, без оних хумкама налик узвишења која су можда природна, али би потенцијално могле да буду и недокументоване хумке или узвишења типа тел. Подаци се односе на историјске хумке, значи све оне за које постоји податак, стари и нови. Листа није исцрпна.
.jpg)
.svg)
