Родитељи Франца фон Супеа дали су му име Франческо Езекијел Ерменегилдо на дан рођења 18. априла 1819. у Спалату, садашњем Сплиту, тада делу Краљевине Далмације и Аустријског царства. Његов отац био је државни службеник у служби Аустријског царства, као и његов отац пре њега. Францова мајка је по рођењу била Бечлијка. Франц је упростио и германизовао своје име када је дошао у Беч, променивши „де” у „фон”. Изван германских кругова, његово име може се видети потписано као Франческо Супе-Демели.[4]
Детињство је провео у Зари, садашњем Задру, где је имао прве часове музике и прве кораке у компоновањеу музике. Хоровођа катедрале Задра је охрабривао Франца да истраје у музичком сазревању.[5] Из овог раног периода датира његова Далматинска миса (лат.Missa dalmatica). Као гимназијалац у Задру, Супе је учио флауту и музичку хармонију. Његова прва сачувана композиција је римокатоличкамиса, која је премијерно изведена у фрањевачкој цркви у Задру 1835. године.
Од 1840. године радио је као композитор и диригент за Франца Покорнија,[6] директора неколико позоришта у Бечу, Пресбургу (данас Братислава), Оденбургу (сада Шопрон) и Бадену (код Беча). У Бечу, након студија код Игњаца фон Зајфрида, дириговао је у позоришту, где је имао прилику да представи своје опере. На крају, Супе је написао музику за преко стотину представа у Театру у Јозефштату, као и у Карлтеатру у Леополдштату, у Позоришту на реци Вин. Такође је поставио неке значајне оперске продукције, као што је продукција МајербировихХугенота из 1846. са Џени Линд.[6]
Супе је компоновао око 30 оперета и 180 фарси, балета и других сценских дела. Иако је већина његових оперета увелико заборављена, увертира – посебно Песник и сељак (нем.Dichter und Bauer, 1846) и Лака коњица(нем.Leichte Kavallerie, 1866) – остају популарне, а многе од њих су коришћене у звучним записима за филмове, цртане филмове и рекламе, поред тога што се често свирају на симфонијским концертима.
Супе је задржао везе са својом родном Далмацијом, повремено посећујући Сплит, Задар и Шибеник. Нека од његових дела везана су баш за ову регију, попут оперете Повратак морнара(нем.Des Matrosen Heimkehr, 1866), чија се радња одвија на Хвару. Након што се повукао из дириговања, Супе је наставио да пише сценска дела, уз ново интересовање за сакралну музику. Написао је Реквијем за позоришног редитеља Франца Покорнија.
Blažeković, Zdravko. "Franz von Suppé und Dalmatien", Studien zur Musikwissenschaft: Beihefte der Denkmäler der Tonkunst in Österreich, 43 (1994), 262–272.
Gänzl, Kurt. The Encyclopedia of Musical Theatre (3 Volumes). New York: Schirmer Books, 2001.
Traubner, Richard. Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday & Company, 1983
Franz von Suppè (1819–1895). Mensch. Mythos. Musiker. Ehrenbürger von Gars. Begleitpublikation zur Jubiläums-Ausstellung des Zeitbrücke-Museums Gars. Contributions by Andreas Weigel, Anton Ehrenberger, Ingrid Scherney and Christine Steininger. (Gars am Kamp) (2019) ISBN978-3-9504427-4-8.