Као наставак Тежине ланаца,[4] филм се бави неолибералним економским реформама на Балкану[2][5] и говори о утицају тих реформи на све аспекте живота у бившој Југославији, од политике, економије и војске до културе, образовања и медија. „Кроз приче о распродатим и опљачканим предузећима, корумпираним политичарима, фиктивним трибуналима, деструктивним страним инвеститорима и разноразним економско-војним савезима, нови филм деконструише модерне митове о свему што су обећали да ће нам донети бољи живот“, рекао је Малагурски Танјугу.[6]
Садржај
Филм почиње са описом догађаја који су довели до рушења Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године. Анализира се финансирање покрета Отпор! од стране Националне задужбине за демократију, као и обучавање српских активиста и политичара у Будимпешти од стране запада, те сукоб власти и опозиције по питању оптужби за изборну крађу. Након тога, филм анализира српску економију после пада Милошевића.[7]
Кроз објашњавање концепта неолиберализма, од учења Фридриха Хајека и Лудвига фон Мизеса, до Милтона Фридмана и "Чикашких момака", и описивања ширења неолиберализма од свргавања Салвадора Аљендеа у пучу у Чилеу 1973. године, који је довео Аугуста Пиночеа на власт, до реформи Маргарет Тачер у Великој Британији и Роналда Регана у Сједињеним Америчким Државама,[8] Малагурски тврди да је "шок-економија" базирана на Вашингтонском консензусу довела Србију и друге државе на ивицу егзистенције,[9] захваљујући марионетским режимима које поставља САД да би спроводили америчку политику. У филму се тврди да одређене невладине организације, са буџетима од више милиона долара и директним везама са Вашингтоном, помажу да режими, који су пријатељски настројени према интересима САД, остају на власти, а да грађани остају покорни. Уз опаску да Русија захтева да се невладине организације, које добијају средства споља, региструју као "страни агенти", Малагурски примећује да и Сједињене Државе имају сличан закон на снази - Закон о регистрацији страних агената.[7] "Институције попут Међународног монетарног фонда", рекао је Малагурски у дискусији, "понашају као економске убице и концепт неолиберализма уништио је привреде многих држава."[5] Деструкција образовног система у бившој Југославији се такође анализира у филму и тврди се да је прихватање неолибералног модела у образовању довело до смањења квалитета образовања које, у комбинацији са вулгарним телевизијским програмом, има за циљ заглупљивање становништва.[7]
Државни удар у Венецуели 2002. године се такође анализира у филму. Заступа се теза да је Хуго Чавез, који је претходно променио венецуелански неолиберални устав и супротставио се ММФ-у, свргнут да би се поставио председник лојалан САД и наводи се да пуч није успео зато што су грађани убрзо изашли на улице, захтевајући да се Чавез врати на место председника, што се и десило.[8] На крају, Малагурски представља своје предлоге за начин на који држава може да се ослободи контроле запада - заштитом локалне индустрије, тврдећи да су директне стране инвестиције уништиле локалну производњу (наводи се пример Јужне Кореје, која је ограничила стране инвестиције, као и Финске од 1930. до 1980.),[10] креирањем државе благостања и променом менталитета у смеру да протестовање постане начин живота.[7]
Продукција
Филм је снимљен уз подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије,[11] Секретаријата за културу Града Београда, Радио-телевизије Србије[12] као и појединачних донатора широм света.[13]
Објава
Након светске премијере у Јоханезбургу, "Тежина ланаца 2" је доживео европску премијеру 29. новембра 2014. године на Шведском филмском институту у Стокхолму, Шведској у оквиру BANEFF филмског фестивала[14][15] Филм је имао северноамеричку премијеру на Универзитету Монтереј у Мексико Ситију, Мексику,[16] а приказан је и у Националном музеју културе у том граду.[17]
У септембру 2015. године, одржана је британска премијера филма на 23. Raindance Film Festival-у у Лондону.[40]
Критике
Филмски критичар Дубравка Лакић[41] написала је критику филма у "Политици" након београдске премијере "Тежине ланаца 2" у којој је навела да "није неопходно да се са Малагурским идеолошки сложите да бисте уочили како је он неспорно направио пунокрван и за наше кинематографске услове ненадмашан документарни филм." Описала је филм као "узбудљив и динамичан" и додала да је то, по питању садржаја и форме, "комплексан филм", који је могао да буде бољи да је "нешто сажетији". Лакићева такође наводи да Малагурски, "сучељавајући изјаве филмских актера, стиже до јасне поенте филма – отпор неолиберализму више није ствар идеологије већ здравог разума."[42]
Агата Томажич, у чланку у словеначком листу "Дело", описала је филм као "југословенску верзију филма Доктрина шока Мајкла Винтерботома (базиран на књизи Наоми Клајн) или укрштање Мајкл Муровог филма Капитализам: Љубавна прича и Алекс Гинијевог филма "Казино Џек и Сједињене Државе новца".[43]
Саговорници
У филму су, између осталих, интервјуисани:[2][44][45]
Ноам Чомски – амерички лингвиста, филозоф, научник, политички коментатор и активиста,
Оливер Стоун – амерички, холивудски режисер, сценариста и продуцент,