До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Славонски Брод.
Побуна сељака у Сибињу 20. фебруара 1935. се десила под утицајем жупника из Подцркавља Михајла Праксића, који је сељаке из тог села повео у духовни рат. Велики број жртава ових сељака понео је на својој души овај клерикалац, чији је живот био испуњен неморалним и криминалним радњама. Раније је био кажњаван за фалсификовање новца, а од свог бискупа Акшамовића је протеран из жупе због неморалног живота и скандала.[1]
Један од усташких злочинаца из села, Милан Павичић је хапсио Србе у доба НДХ, одводио их у логоре, батинао их је у Кобашу и Ориовцу. 1942. је служио као војник на Дрини и клао је и убијао Србе. По сопственом признању, сам је са једне хриди бацио 70 Срба у Дрину.[2]
Становништво
На попису становништва 2011. године, општина Сибињ је имала 6.895 становника, од чега у самом Сибињу 2.424.[3]
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Сибињ је имало 2.226 становника, следећег националног састава:
^Зовак, Домагој (2017). Прилози за повијест Брода и околице, књ. 3., Документи Окружног народнога суда Славонски Брод о суђењу сураднику ОЗНЕ. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подруница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 281, 297.
.jpg)
