Наташа Радосављевић Нара

Наташа Радосављевић Нара
Лични подаци
Датум рођења(1968-11-02)2. новембар 1968.
Место рођењаСветозарево, данас Јагодина, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, поезија, калиграфија, дизајн накита

Наташа Радосављевић Нара (Светозарево, данас Јагодина, 1968) српска је песникиња и сликарка.

Биографија

Рођена је 2. новембра 1968. године у Светозареву, данашњој Јагодини. По апсолвирању на Правном факултету, завршила је Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, где и данас живи, бавећи се поред сликања и писања поезије и калиграфијом, дизајном накита и илустровањем књига.

Живи и ствара у Београду и има статус самосталног уметника.

Ликовни израз

Нара је импресиониста по опредељењу. Слика уљаним бојама на платну. Као изразити колориста ствара подједнако сликарском шпахтлом и четкицом, од светлих, пастелних тонова до јаких, ватрених нијанси црвене и зелене, од углачаних површина до пастуозних грубих наноса боја. Највише слика пејзаже, али и портрете, актове и мртве природе. Поједине слике имају припадајућу песму која је написана на полеђини тих слика. Више пута је колективно излагала слике, али и калиграфију на Сајму књига у Београду у оквиру међународне изложбе под покровитељством Удружења за заштиту ћирилице.

Песнички израз

Песникиња је лиричар и симболиста. Песме гради од слободног стиха до строгости сонета и риме. Пише о суштини живота, а највише о љубави, претежно у краткој форми. На корицама књига су њене слике, а у књигама њене илустрације. Прва књига је штампана у форми хербаријума, друга садржи прву песму писану руком, тако да је свака књига оригинал, а трећа књига садржи циклус песама – Тролист за тролистом - који промовише нову форму стихотворенија где три самосталне песме спојене чине нову целину, нову песму. У четвртој књизи први пут су објављене родољубиве и духовне песме.

Неке песме су преведене на бугарски и македонски језик. Објављене су у многим Зборницима, књижевним часописима и новинама у земљи и иностанству.

Самосталне изложбе

  • Галерија сцене „Црњански”, у Београду, 2002.
  • Галерија „Мадам”, у Панчеву, 2002.
  • Галерија Дома војске Србије у Београду, 2005.
  • Културни центар у Јагодини, 2005.
  • Плави клуб, у Београду, 2005.
  • Фоаје позоришта у Старој Пазови, 2006.
  • Галерија антикварница „Нинке”, у Београду, 2007.
  • Руски дом у Београду, 2008.
  • Галерија САД „Византија”, у Београду, 2009.
  • Креативна радионица „На сунчаној страни”, у Београду, 2009.
  • Министарство за дијаспору у Београду, 2010.
  • Галерија позоришта у Пули, Хрватска, 2010.[1]
  • Народно позориште у Београду, 2013.
  • УК „Вук Караџић”, у Београду, 2014.
  • РТС, у Београду, 2016.[2]
  • „Кућа Ђуре Јакшића” у Београду, 2018.
  • Дом културе у Берову, Македонија, 2018.
  • Дом културе у Радовишу, Македонија, 2018.
  • Општина Бутел у Скопљу, Македонија, 2018.
  • Библиотека у Кочанима, цртежи, Македонија, 2018.
  • Завичајни музеј у Јагодини, 2018.[3][4]
  • Центар за културу у Куманову, 2019.
  • Центар за културу у Сомбору, 2022.[5]
  • Културни центар у Горњем Милановцу, 2023.[6]
  • Културни центар у Чачку, 2023.
  • Културни центар на Руднику, 2023.[7]
  • Културни центар у Кикинди, 2023.[8]
  • Културни центар у Алексинцу, 2023.[9]
  • Нишки културни центар, 2024.[10]
  • Галерија општине Врачар, 2024.[11]
  • Галерија Атријум у Библиотеци града Београда, 2024.[12]

Колективне изложбе (избор)

Више пута је учествовала на колективним изложбама, као на пример:

  • Завичајни музеј у Јагодини, 1995.
  • Међународна изложба у Мајданпеку, 2010.
  • Скопље, Општина Илинден, 2017.
  • Град Киркларели, Турска, 2020.
  • Изложба „Матићу у част”, Музеј Хореум Марги-Равно, Ћуприја, 2020.
  • Изложба „Уметност и вино”, Опленац, Топола, 2020, 2021. и 2022.
  • Carrousel du Louvre, Париз, Светски сајам уметности, 2023

Библиографија

  • Проток енергије , објављена је 2011. године у Београду.[13]
  • Сажимање, објављена је 2014. године у Београду.
  • Пољубац тишине, објављена је 2018. године у Београду.
  • Тиховање Тихување објављена је 2022. године у Београду. Преведена на македонски језик и објављена двојезично.

Пише песме за децу и била учесник је великог фестивала за децу Витезфест 2014, у Београду. Учествовала је на међународном песничком сусрету „Аца Караманов” у Радовишу- Македонија, 2017. године. У оквиру међународне манифестације „Арт варијације” Стари поток у Кочанима - Македонија, одржана је њена промоција свих књига, 2018. године.

Песме су препеване на бугарски језик, енглески, немачки, француски и руски језик.

Награде и признања

  • Добитник је награде на конкурсу КЛУЈ-а, у Јагодини 1995. године и на мајској изложби сцене „Црњански” у Београду 2002. године, за сликарство
  • На међународном конкурсу у Бугарској, 2013. године, проглашена је за достојног представника своје земље, за поезију
  • На Светском сајму уметности у Паризу, њена слика, портрет Епифанија је одабрана за званичну представницу француске галерије Mecenavie, преко које је излагало преко 50 аутора из целог света и слика је ушла у Сајамски каталог за 2023.годину. Та иста слика је изабрана од стране Сајамског жирија, за једну од најбољих слика галерије Mecenavie. На сајму је излагало 500 аутора из целог света, а за каталог је изабрано 250 аутора.
  • Добитник је Повеље „Симо Матавуљ” за 2023. годину
  • Добитник је Награде „Златни прстен цара Константина и царице Јелене”, 2024. године.

Чланство у организација и удружењима

Сликарство:
  • УСУ „Ђура Јакшић” од 1994. године
  • КЛУЈ Јагодине од 1995. године
  • ЛК „Ђуро Салај” од 2001. године
  • САД „Византија” од 2009. године
Поезија:
  • Удружења песника Србије од 2013. године
  • Удружења књижевника Србије од 2017. године
  • Књижевне заједнице Југославије од 2018. године

Извори

  1. ^ „Dani srpske kulture u Istri”. Culturenet. Приступљено 8. 2. 2019. 
  2. ^ „Nataša Radosavljević NARA samostalna IZLOŽBA U RTSu 23.12.16.-23.01.17. By Vladan Rakic”. You Tube. Приступљено 8. 2. 2019. 
  3. ^ „„Let i pev” u Jagodini”. RTS. Приступљено 8. 2. 2019. 
  4. ^ „Održano umetničko veče Nataše Radosavljević Nare u Jagodini”. KCN. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  5. ^ „U sredu, 30. novembra, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Laze Kostića 5, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Samonikla“, autorke Nataše Radosavljević, s početkom u 18 časova”. Novi radio Sombor. Приступљено 14. 11. 2024. 
  6. ^ „Autorsko veče Nataše Radosavljević Nare Samonikla Izložba i promocija knjige “Tihovanje – Tihuvanje””. Kulturni centar Goornji Milanovac. Приступљено 14. 11. 2024. 
  7. ^ „Autorsko veče Nataše Radosavljević Nare na Rudniku. Kompanija „Rudnik i flotacija – Rudnik“ uz podršku Kulturnog centra Gornji Milanovac organizuje u petak, 31. marta 2023. godine u holu Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku autorsko veče Nataše Radosavljević Nare.”. GM info. Приступљено 14. 11. 2024. 
  8. ^ „Сликарка и песникиња из Београда, Наташа Радосављевић Нара, одржала је у Кикинди, у Културном центру, ауторско вече.”. Кикиндски портал. Приступљено 14. 11. 2024. 
  9. ^ „У Галерији 1 (Арт галерија) овдашњег Дома културе сутра ће бити приређено ауторско вече Наташе Радосављевић Наре, песникиње и ликовне уметнице из Јагодине, под називом „Поетски одјеци”.”. AL press. Приступљено 14. 11. 2024. 
  10. ^ „U galeriji Niškog kulturnog centra biće održano veče poezije i umetnosti uz izložbu i autorsko veče pod nazivom “POETSKI ODJECI””. Glas Juga. Приступљено 14. 11. 2024. 
  11. ^ „U trenutku susreta dana i večeri, u utorak, 2. aprila, održano je autorsko veče „Samonikla“, kao deo programa otvaranja samostalne izložbe Nataše Radosavljević Nare.”. Градска општина Врачар. Приступљено 14. 11. 2024. 
  12. ^ „Izložba "Samonikla" predstavila pejzaže i potrete žena”. Beta. Приступљено 14. 11. 2024. 
  13. ^ „Knjiga Nataše Nare”. Blic. Приступљено 8. 2. 2019. 

Спољашње везе