Мухарем Первић
Мухарем Первић (Хумићи, Кључ, 11. април 1934 — Београд, 29. јул 2011) био је српски есејиста, књижевни и позоришни критичар.[1][2] БиографијаОсновну школу је завршио у Старом Бечеју, гимназију у Зрењанину, а дипломирао је на катедри за Општу књижевност у Београду. Као студент био је главни уредник листа „Студент” и председник Универзитетског одбора Савеза студената Београдског универзитета.[1] Од 1958. Первић био је главни уредник књижевног часописа „Дело”, у коме је промовисао радове тада младих, касније угледних српских писаца, песника и теоретичара књижевности.[1] Други део живота и рада провео је као главни уредник Културно-уметничког програма телевизије Београд. Јединствена је личност у српској новијој културној историји и један је од најзначајнијих критичара у периоду од Другог светског рата до данас. Књижевну критику и есеје објављивао је у „Политици” и „НИН-у”[1], а позоришном критиком и теоријом бави се од 1958. године. Критику је претворио у облик позоришног есеја. Као књижевни и позоришни критичар учествовао је у раду бројних жирија и био председник жирија за избор дванаест најбољих српских писаца од 1945. до 1985. године. Био је један од приређивача првог издања сабраних дела Иве Андрића и аутор више студија и књига о језику, поетици, позоришту, књижевности, филозофији, као и телевизијске серије о послератном културном и уметничком живот - „Како се калио челик и остало”.[1] Његов син из брака са балерином Лидијом Пилипенко је глумац Игор Первић, док је у другом браку са продуцентом Славицом добио синове Николу и Милоша. Преминуо је у Београду 29. јула 2011. године.[3] Одабране наградеДобитник је и следећих награда:[1]
ДелаКњиге
СценариоРеференцеЛитература
Спољашње везеInformation related to Мухарем Первић |