Цвитковић је гимназију завршио у Сарајеву, где је приступио напредном омладинском покрету. Револуционарну делатност је наставио на студијама на Београдском универзитету. Члан је КПЈ од 1937, када је отишао у Шпанију и борио се у батаљону „Димитров“ у саставу Интернационалних бригада (после тога је постао познат као Шпанац). Априла 1940. бежи из логора у Француској и враћа се у Југославију где се укључује у рад сарајевске организације КПЈ.
У лето 1941. учествовао је у организовању устанка у Босанској крајини и вршио дужност заменика Штаба НОП одреда за Босанску крајину. Октобра 1941. упућен је на политички рад у источну Босну, где се истакао као командант чете у Шестој источнобосанској бригади и командант батаљона у Првој мајевичкој народноослободилачки ударној бригади. Током рада у Босни, био је и политички комесар батаљона Зеничког НОП одреда, док је командант био Никола Продановић; пре Шпанца функцију политичког комесара је обављао Манојло Попић.