Посебно се истакао 11. јуна1942. године, на Гату, у Херцеговини, када је његов батаљон (чији је он командант био од оснивања Друге пролетерске) водио тешке борбе против бројнијег и боље наоружаног непријатеља. У тој борби му је погинуо и рођени брат Љубодраг. Као један од најистакнутијих бораца Друге пролетерске бригаде, Луне Миловановић је на Првом конгресу антифашистичке омладине Југославије изабран у Централни одбор тада основаног Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ).
У априлу 1944. године, после повратка с Ибра, Друга и Пета дивизија су из Санџака покушале продор у Србију, у правцу Ваљева. Луне је дуго чезнуо за својим родним крајем и Србијом. У свом маршу, Лунетова бригада је прелазила железничку пругу Ужице–Пожега, у непосредној близини Доброг Дола. При прелазу је наишао непријатељски воз. Партизани су пре тога размакли пругу и зауставили композицију. Развила се борба с Немцима. Чело и главнина бригаде ишла је даље, и већ улазила у село. Луне је остао док се не заврши борба на прузи и баш када је било све готово — Луне је пао погођен у главу. Од последица рањавања умро је после пар дана. Сахрањен је на Борисављевића гробљу, недалеко од своје куће. Сахрањен је у истој гробници са братом Љубодрагом.
