Милован С. Павловић (Војковци , 13. јул 1842 — Београд , 29. мај/11. јун 1903 ) био је српски генерал , управник Војне академије и министар војске .
Рођен је 13. јула 1842 . године у селу Војковци подно Рудника од оца Сретена земљорадника и мајке Станке Максимовић из Чумића .
Свршио основну школу у Чумићу, гимназију у Крагујевцу и Београду . У војску је ступио 6. септембра 1860 . године у V класу у Артиљеријској школи. По свршеној школи произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1. октобра 1865 . године.
У српско-турском рату 1876 . године био је командант Дунавске батерије. У овом рату одликовао се у борбама : на Грамади , Мрсољу и Житковцу 7 , 8. и 9. августа , на Шуматовцу 11. августа , на Пруговцу 12. августа , код Станаца 14. августа и на Бобовишту 18. августа .
У српско-турском рату 1877 /78 . године био је командир батерије у Дунавском артилериском пуку. У овом рату одликовао се у борбама код Грделице 8 . и 9. децембра , код Ниша 26 , 27 . и 28. децембра и код Врања 18 . и 19. јануара 1878 . године.
У српско-бугарском рату 1885 . године био је командант Тимочког артилериског пука.
У време мајског преврата у ноћи између 28. и 29. маја 1903 . године, којим је од стране младих официра-завереника свргнута династија Обреновића и на престо доведена династија Карађорђевића , генерал Милован Павловић је био министар војни у влади генерала Димитрија Цинцар-Марковића . Те ноћи је убијен у својој кући од стране завереника.
Ожењен Катарином, ћерком Бошка Тадића, бившег члана великог суда. Имао је два сина, Добросава и Милоша, и ћерку Станку.
Милован Павловић као поручник . У чин артиљеријског поручника унапређен је 1. јануара 1870. године.
У чин артиљеријског капетана II класе унапређен је 1. јануара 1874. године
У чин артиљеријског капетана I класе унапређен је 20. фебруара 1875. године.
У чин артиљеријског потпуковника унапређен је 6. јуна 1878. године.
У чин артиљеријског пуковника унапређен је 1. јануара 1885. године.
У чин генерала унапређен је 22. фебруара 1894. године.
Пензионисан 8. јануара 1890. године, па исте године 19. маја враћен у активну службу.
Пензионисан 14. јула 1900. године, па поново враћен у активну службу 6. октобра 1902. године.
Водник 2. пољске батерије од 01.10.1865. до 16.05.1867. године.
Командир Поткивачке школе од 16.05.1867. до 08.10.1867. године.
Командир Књажевачке, Подринске и Шабачке лаке батерије народне војске од 08.10.1867. до 01.05.1872. године.
Командир 4. пољске батерије од 22.05.1874. до 1875.
Командир 2. тешке Дунавске батерије од 1875. до 1875. године.
Командант Дунавског артилериског пука до 1878. године.
Командир Београдске градске артиљерије.
Командант 1. артилериског пука Шумадиске артилериске бригаде од 1879. до 1880. године.
Командант 3. артилериског пука од 1880. године.
Командант Дунавске дивизиске области.
Управник Војне академије од 19.02.1889. до 14.07.1890. године
Министар војни од 12.01.1894. до 25.06.1895. године
Министар војни од 07.10.1902. до 29.05.1903. године
Сребрна медаља за храброст у 1876. години
Таковски Крст на прсима у 1876. години
Таковски Крст о врату у 1877. години
Златна медаља за храброст у 1878. години
Златна медаља за ревносну службу у 1878. години
Споменица за рат 1876,77/78 и 1886. година Руски Георгијевски крст официрског реда
Аустријски орден Гвоздене Круне 3. степена кавалерског реда
Румунска медаља „Virtuta militara”
Војни досије официра, Архив војноисторијског института
^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima . Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.
Marković, Miladin (2005). „Đeneral Kraljevine Srbije Milovan Pavlović (1842 — 1903)”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd . Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (5): 66—68. COBISS.SR 112253196
