Житковац је варошица у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2011. Житковац има 2569 становника (према попису из 2002. било је 2.680 становника, док је према оном из 1991. било је 2.735). Заједно са суседним насељима Моравцем и Прћиловицом чини једну целину креирајући једно од највећих насеља на територији општине од око 6.650 становника.
Насеље се налази на 160 метара надморске висине са западне стране Јужне Мораве удаљено од Алексинца 3 километра. Житковац носи име по житним пољима.
Историја
Житковац се први пут у писаном извору спомиње 1516. године у попису кога Турци спроводе на територији поробљене Србије. Записано је да је село носило два имена, Стојановце или Житковце и имало је 48 српских хришћанских и 6 муслиманских кућа.
Након ослобођења од Турака 1833. године, Житковац је имао 34 кућа. Граница са Турском се у то време налазила код села Суповца, неких 20 так километара јужно од Житковца.
Ту је јула 1933. године основана Савезна Стрељачка дружина, на иницијативу учитеља Станоја Јовановића. У њу је приступило одмах око 50 чланова. Учитељ Јовановић је изабран и за предсдника, Будимир Јовановић је потпредседник и ту је у управи још Мирослав Тирнанић, иначе млинар. Друштво је радила по друштвеним потврђеним правилима.[1]
Први воз кроз Житковац пругом Београд - Ниш прошао је 1884. године. Железничка станица у Житковцу потиче управо из тог времена када је саграђен и водоторањ за потребе железнице. Железничка станица у Житковцу је званична станица града Алексинца.
Житковац се налази на двадесетак километара северно од Ниша и исто толико југоисточно од Крушевца. Насеље је повезано ауто-путем Београд - Ниш E-75 као и регионалним путем Крушевац - Ниш. Главни аутобуски превоз, градски, међуградски и сеоски је Ниш експрес. Такође саобраћа и Сокопревоз директном линијом Житковац - Сокобања, која је удаљена неких тридесетак километара од варошице.
Основни проблем Житковца је недовршена канализација.
Привреда
Трговина
Житковац је раскрсница путева који спаја град Алексинац са свим насељима алексиначке општине која се налазе са леве стране тока Јужне Мораве. Захваљујући повољном географском положају, Житковац се развио у значајан трговински центар општине Алексинац
Индустрија, мала привреда, занатство и угоститељство
Године 1885 због великих пољопривредних потенцијала овдашњег краја у Житковцу и Моравцу основан је Монопол за прераду и откуп дувана. У крају се производио дуван типа прилеп, познат још и као „житковачки“. Фабрика је била самостална све до деведесетих година када улази у састав „Дуванске Индустрије Ниш“, како би након приватизације постала део Филип Мориса.
Житковац, заједно са Моравцем поседује неколико приватних конфекцијских радњи од којих је највећа „Новитет“. Деведесетих година почиње са радом локална Пивара Јуниор која због јаке конкуренције није опстала на тржишту и мења делатност у угоститељство. Млекара Житковац је такође имала сличну судбину.
Као локални центар, Житковац поседује велики број кафића и два велика подрумска простора које користе дискотеке.
Млекара
ресторан Јуниор
Базени Акваријус
Бензинска пумпа
Спорт
ФК Морава је фудбалски клуб из Житковца, Моравца и Прћиловице који се такмичи у нишкој фудбалској зони. Основан је 1930. године као матични клуб тадашњег села Житковца. Ускоро се ујединио са ФК Младост, матичним клубом села Моравца и тако је настао нови клуб фк Морава. Данашњи стадион који се налази у варошици Житковац клуб је добио 1938. године.
Демографија
У насељу Житковац живи 2.161 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 854 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.
Ово насеље је друго по величини у општини и највеће на западној страни Јужне Мораве, а становништво у њему чине скоро у потпуности Срби (према попису из 2002. године).
Споменик НОБ - од самог центра Житковца, на магистралном путу за Ниш, налази се спомен парк погинулим борцима у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату (1941 - 1945). На самом споменику, налазе се мермерне плоче са именима и презименима особа које су свој живот дале таком ових борби. На самом споменику, у централном делу, карактеристичан је натпис који стоји: " Поштујте младости оних који падоше да срећни и слободни будемо ми".