Године 1981., Џон Еванс и Мат Кауфман су објавили резултате експеримената у којима су изоловали ембрионалне матичне ћелије из мишијих бластоцита и одгајили их у ћелијској култури.[3] Независно од њих, до овог резултата је дошао и Гејл Р. Мартин.[4] Ове ћелијске културе су омогућиле примену метода циљања гена чиме су створене генетички модификоване животиње.
Еванс је са сарадницима показао да је могуће унети гене у културу ембрионалних матичних ћелија и тиме створити ембрионе „химере“. Неке од ових ћелија могу да одрасту у нову генерацију генетички модификованог организма.[5]
^Robertson E, Bradley, A., Kuehn, M., Evans, M. (1986). „Germ-line transmission of genes introduced into cultured pluripotential cells by retroviral vector.”. Nature. 323 (6087): 445—448. Bibcode:1986Natur.323..445R. PMID3762693. S2CID4241422. doi:10.1038/323445a0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)