Лијеж—Бастоњ—Лијеж (фр.Liège-Bastogne-Liège или једноставније нем.LüBaLü), обично називан Ла Дојен (фр.La Doyenne, досл. стара дама) је једнодневни бициклистички класик која се одржава у Валонији, Белгија и део је арденских класика.[1] Обично је последњи од пролећних класика, одржава се крајем априла, од Лијежа до Бастоња и назад. Рута се креће кањонима река усечених у Ардене, а с обзиром на дужину од око 260 km и претежно брдски терен, сматра се доста захтевном и једном од најнапорнијих једнодневних бициклистичких трка.[2] Највиши успони трке су Редут (фр.La Redoute) и Стоку (фр.Stockeu). На успону Стоку се налази и споменик најуспешнијем такмичару трке Едију Мерксу који је трку освојио пет пута, у периоду од 1969. до 1975. године. У сезони 2008. године, додат је нови успон хол.Roche-aux-Faucons који се налази у првом делу трке, тако да је и ритам трке донекле промењен. Циљ трке није увек у граду Лијеж, 1992. померен је у град Анс у провинцији Лијеж, док се победници већином одлучују на кратком, стрмом успону Сен Никола на 5 km од циља.
Године 2017. покренута је трка за жене и додата је у UCI ворлд тур за жене за сезону 2017.[4][5] Прво издање трке освојила је Холандђанка Ана ван дер Бреген.[6]
Историја
Спа—Бастоњ—Спа
Као и многи други класици, Лијеж—Бастоњ—Лијеж је организован од стране спортског листа (Експерс).[7] С обзиром на то да је лист објављиван на француском, рута је увек остајала у јужном делу Белгије, где се говори француски језик.
Трка је првобитно организована за аматере, од Спа до Бастоња и назад, око 250 km[8] Бицикли су у то време били скупи и бициклизам се сматрао ексклузивним спортом за богате. Прво издање трке стартовала су 33 возача, само је 17 завршило трку.[8] Леон Хуа је победио након 10 сати и 48 минута, 22 минута испред Леона Луста и 44 минута испред трећеплсираног Луја Раскинета.[9]
Хуа је победио опет наредне године, по истој рути, у дужини од 250 km, овога пута са разликом од пола сата испред Мишела Борисовског и 32 минута испред Шарла Колета.[10] Године 1894. одржана је прва трка за професионалце у дужини од 223 km, Хуа је победио седам минута испред Луја Раскинета[11] и 25 минута испред Ренеа Нуленса.[11]Морис Гарен, који је касније постао први победника Тур де Франса, завршио је четврти.[11] Након прва три издања, трка није организована наредних 14 година, након чега је повремено била отворена за аматере и полупрофесионалце.[8]
Трка је поново покренута 1908. са стартом и финишем у Лијежу по први пут. Победио је Француз Андре Труселије.[12] Године 1909. победник Ежен Шарлије је дисквалификован јер је мењао бицикл. Виктор Фастре је проглашен победником.[9] Трка није одржавана током Првог светског рата, али је покренута опет 1919. Већином су трку освајали Белгијанци, али је почела да привлачи више возача из Фландрије. Алфонс Схеперс је освојио три пута.
^Гермајн Дерајке је победио на трци 1957. године, али је ишао преко затвореног пружног прелаза, што у Белгији није било дозвољено, због чега је победа додељена и Дерајкеу и другопласираном Франсу Схаубену.[13]
