Курди

Курди
Kurd, کورد
Укупна популација
30 милиона[1]
(The World Factbook, процјена из 2015. г.)
36,4—45,6 милиона[2]
(Курдски институт у Паризу, процјена из 2017. г.)
Региони са значајном популацијом
 Турскапроцјене 14,3—20 милиона[1][2]
 Иранпроцјене 8,2—12 милиона[1][2]
 Иракпроцјене 5,6—8,5 милиона[1][2]
 Сиријапроцјене 2—3,6 милиона,[1][2]
Дијспора (изван
Курдинстана)
2 милиона
 Њемачка800.000[3]
 Израел200.000[4][5]
 Француска150.000[6]
 Шведска83.600[7]
 Холандија70.000[8]
 Белгија50.000[9]
 Русија63.800[10]
 УК50.000[11]
 Казахстан42.300[12]
 Јерменија37.500[13]
 Швајцарска35.000[14]
 Данска30.000[15]
 Јордан30.000[16]
 Аустрија23.000[17]
 Грчка22.000[18]
 САД15.400[19]
 Грузија13.861[20]
 Киргистан13.200[21]
 Канада11.685[22]
 Финска10.700[23]
 Аустралија7.000[24]
 Азербејџан6.100[25]
Језици
курдски и заза-горани
У својим различитим облицима: сорани, курманџи, пелвани, заза, горани
Религија
Највише ислам
(сунизам, али и шиизам и суфизам)
уз деизам, агностицизам, јазданизам, зороастризам, хришћанство и јудаизам
Сродне етничке групе
остали ирански народи

Курди (курд. کورد) су етничка група[26] из Средњег истока, која претежно насељава подручје које обухвата дијелове југоисточне Турске (Северни Курдистан), сјевернозападног Ирана (Источни Курдистан), сјеверног Ирака (Јужни Курдистан) и сјеверне Сирије (Западни Курдистан).[27] Курди су културолошки, историјски и лингвистички класификовани као дио иранских народа.[28][29][30]

Глобално, процјењује се да Курда укупно има негдје од 30 до чак 45 милиона,[1][2] од чега огромна већина живи у региону који се назива Курдистан. Међутим, значајне заједнице курдске дијаспоре живе на западу Турске, нарочито у Истанбулу. Скорашка курдска дијаспора развијена је у западним земљама, посебно у Њемачкој. Курди су већинско становништво у аутономној регији Ирачки Курдистан и значајна су мањинска група у Турској, Ирану и Сирији, гдје курдски националистички покрет потражује већу аутономију и права.

Језик

Географска расподјела курдских језика 2007. године
Области насељене Курдима на Средњем истоку 1992. године

Курдски језик је збир сродних дијалеката којим говоре Курди. Углавном се говори у дијеловима Ирана, Ирака, Турске и Сирије који чине Курдистан.[31] Курдски језик у Ираку има статус службеног језика заједно са арапским језиком, у Ирану је признат као регионални језик, док је у Јерменији мањински језик.

Курдски језици припадају сјеверозападној грани иранских језика, који припада индоиранској грани индоевропских језика.

Већина Курда говори два или више језика, већински језик државе из које долазе, као што је арапски, персијски и турски, који су им други језик поред матерњег курдског језика, док припадници заједница из расељења говоре три или више језика.

Према Макензију, постоји неколико језичких особина које посједују сви курдски дијалекти и које не дијеле са осталим иранским језицима.[32]

Курдски дијалекти према Макензију су класификовани у сљедеће групе:[33]

  • Сјеверна група (курманџи дијалектска група),
  • Средишња група (дио сорани дијалектске групе) и
  • Јужна група (дио сорани дијалектске групе) укључујући кирмашански, ардалански и лаки.

Зазе и Горани су етнички Курди,[34] али заза-горани језици нису класификовани као курдски језици.[35]

Коментаришући разлике између курдских дијалеката, Крејенброк их је класификовао на другачији начин, курманџи и сорани су различити као енглески и њемачки, наводећи примјер да курманџи има граматички пол и свршетак радње, док сорани то нема, теорију да су курманџи и сорани „дијалекти” једног језика подржава чињеница да имају заједничко поријекло и чињеница да је такво мишљење одржава осјећај етничког идентитета и јединства Курда.

Становништво

Број Курда који живи у јужној Азији процјењује се на приближно 30 милиона, са још 1—2 милиона у расељењу. Курди чине 18—20% становништва Турске,[1] а највиша могућа процјена је 25%,[36] чине 15—20% становништва Ирака,[1] 10% становништва Ирана[1] и 9% становништва Сирије.[1][37] Курди чине регионалну већину у све четири земље (Турски Курдистан, Ирачки Курдистан, Ирански Курдистан и Сиријски Курдистан). Курди су четврта највећа етничка група у западној Азији, послије Арапа, Персијанаца и Турака.

Укупан број Курда 1991. године био је 22,5 милиона, од чега је 48% живјела у Турској, 18% у Ираку, 24% у Ирану и 4% у Сирији.[38]

Од 1,5 милиона Курда који су недавно емигрирали у западне земље, половина је емигрирала у Њемачку.

Посебан случај је курдско становништво у Закавказју и средњој Азији, које је тамо расељено у вријеме Руске Империје, које су прошло самосталан развој током више од једног вијека и које је развило сопствени етнички идентитет.[39] Становништво ове скупине је 1990. године процјењено на приближно 400 хиљада.[40]

Историја

У античко доба, земље настањене Курдима биле су у саставу Међанског краљевства. Потом улазе у састав Персије, у оквиру које ће се налазити током већег дела историје, са изузетком краћих временских периода када су биле под управом различитих освајача — Македонаца, Јермена, Арапа, Селџука, Монгола, Османлија, итд. У 2. и 1. веку п. н. е., постојале су независне курдске краљевине Кордуена (Corduene) и Софена (Sophene). Муслиманска владарска династија Ајубида, која је владала на Блиском истоку од 12. до 14. века, била је курдског порекла.

Од 16. до 18. века, Персија и Османско царство се споре око контроле над западним курдским земљама, да би оне у 18. веку дефинитивно припале Османском царству. Источне курдске земље остају у саставу Персије (данашњег Ирана) све до данас. Упркос номиналној османској и персијској власти, на подручју курдских земаља је, од 16. до 19. века, постојао читав низ фактички независних и аутономних курдских краљевина и кнежевина, од којих су значајније биле Бабан, Соран, Бохти, Хакари, Бајазид, Дожик и Ардалан.

Миром у Севру из 1920. године било је предвиђено стварање независног Курдистана, састављеног од курдских земаља са подручја данашње Турске и Ирака. Због Ататуркове националистичке побуне, мир потписан у Севру није имплементиран, тако да је, уместо стварања независног Курдистана, подручје Курда подељено између Турске и Ирака. Упркос оваквом исходу мировних преговора, Курди су формирали две фактички независне непризнате државе под називом Краљевина Курдистан. Прва је формирана на северу Ирака и постојала је од 1921. до 1924. године, док је друга формирана на подручју Турске 1925. али је исте године и престала да постоји.

Мање покушаје остварења курдске државности представљало је формирање аутономне области Црвени Курдистан (1923—1929. године) и Округа Курдистан (1930. године) на подручју совјетског Азербејџана, формирање курдске Републике Арарат (1927—1930. године), формирање Курдске Демократске Републике са седиштем у Махабаду, на подручју западног Ирана (1946. године) и формирање курдске Републике Лачин (1992. године).

Историја модерне курдске државности почиње стварањем Курдског аутономног региона у Ираку 1970. године. Од 1991. до 2003. овај регион је био фактички независан, да би се потом интегрисао у састав Ирака, као територија са веома високим степеном аутономије. Овај регион данас ужива потпуну самоуправу у саставу Ирака, има сопствене оружане снаге и право да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Иако се нису изборили за потпуну независност, Курди су успели да се изборе за равноправан статус у оквиру Ирака, у којем данас више нису национална мањина, већ државотворни народ.

Између Турске и турских Курда води се од 1984. оружани сукоб ниског интензитета.

2013. године, током Грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су формирали свој аутономни регион познат као Западни Курдистан или Рожава.

Политика

Курда, према проценама, има око 35 милиона, што их чини једном од највећих етничких група без матичне независне националне државе. У XX веку су Турска, Иран и Ирак често гушили курдске устанке.[41] После свргавања Садама Хусеина, Курди на северу Ирака су добили аутономни регион над којим имају потпуну (политичку и војну) управу, а око коначних граница овог региона Курди воде спор са ирачким Арапима (централно питање овог спора је око припадности града Киркука курдском региону).

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и World Factbook (Online изд.). Langley, Virginia: US Central Intelligence Agency. 2015. ISSN 1553-8133. Архивирано из оригинала 07. 05. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2017.  Груба процјена у овом издању има популацију од 14,3 милиона у Турској, 8,2 милиона у Ирану, од 5,6 до 7,4 милиона у раку и мање од 2 милиона у Сирији, што даје приближно 28—30 милиона Курда у Курдистану или сусједним регионима. Процјене Ције од августа 2015. — Турска: курдски језик 18% од 81,6 милиона; Иран: Курди 10% од 81,82 милиона; Ирак: курдски језик 15—20% од 37,01 милиона; Сирија:Курди, Јермени и остали 9,79% од 17,01 милиона.
  2. ^ а б в г д ђ „The Kurdish population”. Institutkurde.org. Приступљено 14. 10. 2017. ; Процјене из 2017. Курдског института у Паризу. Процјене бројности Курда: у Турској 15—20 милиона, у Ирану 10—12 милиона, у Ираку 8—8,5 милиона, у Сирији 3—3,6 милиона, у расељењу у Европи 1,2—1,5 милиона и у земљама бившег Совјетског Савеза 400—500 хиљада. Укупно 36,4—45,6 милиона на свијету.
  3. ^ „Camps built in Germany, Austria to win new members for PKK, reports reveal”. Zaman. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 09. 08. 2012. г. Приступљено 28. 10. 2012. 
  4. ^ Berman, Lazar (30. 9. 2013). „Cultural pride, and unlikely guests, at Kurdish Jewish festival”. TimesOfIsrael.com. „Today, there are almost 200,000 Kurdish Jews in Israel, about half of whom live in Jerusalem. There are also over 30 agricultural villages throughout the country that were founded by Kurds 
  5. ^ Kurds say they have no friends but the mountains. Now they have Israel, and that could cause them grief By Loveday Morris and Tamer El-Ghobashy September 25, 2017, Washington Post
  6. ^ „3 Kurdish women political activists shot dead in Paris”. CNN. 11. 1. 2013. Приступљено 9. 6. 2014. 
  7. ^ „Sweden”. Ethnologue. 2015. Приступљено 14. 1. 2015. 
  8. ^ „Highway to Hell: Dutch biker gang prepare to take on Islamic State”. Dailystar.co.uk (на језику: енглески). 16. 10. 2014. Приступљено 14. 10. 2017. 
  9. ^ „The Kurdish Diaspora”. Institut Kurde de Paris. Приступљено 9. 6. 2014. 
  10. ^ „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав населения Российской Федерации”. Demoscope.ru. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2012. 
  11. ^ „QS211EW – Ethnic group (detailed)”. NOMISweb.co.uk. UK Office for National Statistics. Приступљено 3. 8. 2013. 
  12. ^ Численность населения Республики Казахстан по отдельным этносам на начало 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2015) ЭТНОДЕМОГРАФИЧЕСКИЙ ЕЖЕГОДНИК КАЗАХСТАНА 2014
  13. ^ „Information from the 2011 Armenian National Census” (PDF). Statistics of Armenia (на језику: Armenian). Приступљено 27. 5. 2014. 
  14. ^ „Switzerland”. Ethnologue. Приступљено 14. 1. 2015. 
  15. ^ „Fakta: Kurdere i Danmark”. Jyllandsposten (на језику: Danish). 8. 5. 2006. Приступљено 24. 12. 2013. 
  16. ^ Al-Khatib, Mahmoud A.; Al-Ali, Mohammed N. „Language and Cultural Shift Among the Kurds of Jordan” (PDF). стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 10. 2018. г. Приступљено 10. 11. 2012. 
  17. ^ „Austria”. Ethnologue. Приступљено 14. 1. 2015. 
  18. ^ „Greece”. Ethnologue. Приступљено 14. 1. 2015. 
  19. ^ „2006–2010 American Community Survey Selected Population Tables”. FactFinder2.Census.gov. Washington, DC: US Census Bureau. Приступљено 5. 08. 2013. 
  20. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 02. 2017. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  21. ^ „Number of resident population by selected nationality” (PDF). UNStats.UN.org. United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 7. 2012. г. Приступљено 9. 7. 2012. 
  22. ^ „2011 National Household Survey: Data tables”. StatCan.GC.ca. Statistics Canada. Приступљено 19. 01. 2013. 
  23. ^ „Language according to age and sex by region 1990–2014”. Stat.fi. Statistics Finland. Архивирано из оригинала 17. 2. 2013. г. Приступљено 19. 1. 2013. 
  24. ^ The People of Australia: Statistics from the 2011 census (PDF). Australian Department of Immigration and Border Protection. 2014. ISBN 978-1-920996-23-9. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2014. 
  25. ^ Statistical Yearbook of Azerbaijan 2014. 2015. стр. 80.  Bakı.[појаснити]
  26. ^ „Killing of Iraq Kurds 'genocide'. BBC. 23. 12. 2005. Приступљено 15. 10. 2017. „The Dutch court said it considered "legally and convincingly proven that the Kurdish population meets requirement under Genocide Conventions as an ethnic group'." 
  27. ^ Bengio, Ofra (2014). Kurdish Awakening: Nation Building in a Fragmented Homeland (на језику: енглески). University of Texas Press. ISBN 9780292758131. 
  28. ^ „Kurds”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Encyclopedia.com. 2014. Приступљено 29. 12. 2014. 
  29. ^ Izady, Mehrdad R. (1992). The Kurds: A Concise Handbook. Taylor & Francis. стр. 198. ISBN 978-0-8448-1727-9. 
  30. ^ Bois, T.; Minorsky, V.; MacKenzie, D. N. (2009). „Kurds, Kurdistan”. Ур.: Bearman, P.; Bianquis, T.; Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P. Encyclopaedia Islamica. Brill. „The Kurds, an Iranian people of the Near East, live at the junction of more or less laicised Turkey."... We thus find that about the period of the Arab conquest a single ethnic term Kurd (plur. Akrād) was beginning to be applied to an amalgamation of Iranian or iranicised tribes. ... The classification of the Kurds among the Iranian nations is based mainly on linguistic and historical data and does not prejudice the fact there is a complexity of ethnical elements incorporated in them. 
  31. ^ „Geographic distribution of Kurdish and other Iranic languages”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  32. ^ "Kurdish Nationalism and Competing Ethnic Loyalties", Original English version of: "Nationalisme kurde et ethnicités intra-kurdes", Peuples Méditerranéens no. 68–69 (1994), 11–37. Excerpt: "This view was criticised by the linguist D. N. MacKenzie, according to whom there are but few linguistic features that all Kurdish dialects have in common and that are not at the same time found in other Iranian languages."
  33. ^ G. Asatrian, Prolegomena to the Study of the Kurds, Iran and the Caucasus, Vol.13. стр. 1–58, 2009: "The classification of the Kurdish dialects is not an easy task, despite the fact that there have been numerous attempts mostly by Kurdish authors to put them into a system. However, for the time being the commonly accepted classification of the Kurdish dialects is that of the late Prof. D. N. Mackenzie, the author of fundamental works in Kurdish dialectology (see Mackenzie 1961; idem 1961–1962; idem 1963a; idem 1981), who distinguished three groups of dialects: Northern, Central, and Southern."
  34. ^ Mosaki, Nodar (14. 3. 2012). „The zazas: a kurdish sub-ethnic group or separate people?”. Zazaki.net. Приступљено 16. 10. 2017. 
  35. ^ „Iranian languages”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 10. 2017. 
  36. ^ Mackey, Sandra (2002). The Reckoning: Iraq and the Legacy of Saddam. W.W. Norton and Co. стр. 350. „As much as 25% of Turkey is Kurdish  This would raise the population estimate by about 5 million.[нејасно ]
  37. ^ Bureau of Near Eastern Affairs (2012). „Background Note: Syria”. State.gov. Washington, DC: US State Department. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2015.  The CIA World Factbook reports all non-Arabs make up 9.7% of the Syrian population, but does not break out the Kurdish figure separately. However, this State Dept. source provides a figure of 9%. Ажурирано: август 2015., the current document at this state.gov URL no longer provides such ethnic group data.
  38. ^ Hassanpour, Amir (7. 11. 1995). „A Stateless Nation's Quest for Sovereignty in the Sky”. Concordia University. Архивирано из оригинала 20. 8. 2007. г. Приступљено 3. 8. 2015.  Paper presented at the Freie Universitat Berlin. For the figure, cites: McDowall, David (1992). „The Kurds: A Nation Denied”. London: Minority Rights Group. 
  39. ^ "The Kurds of Caucasia and Central Asia have been cut off for a considerable period of time and their development in Russia and then in the Soviet Union has been somewhat different. In this light the Soviet Kurds may be considered to be an ethnic group in their own right." The Red Book of the Peoples of the Russian Empire „Kurds”. Institute of Estonia (EKI). Institute of Estonia (EKI). Приступљено 22. 6. 2012. 
  40. ^ Ismet Chériff Vanly, "The Kurds in the Soviet Union", in: Philip G. Kreyenbroek & S. Sperl (eds.), The Kurds: A Contemporary Overview (London: Routledge) (1992). стр. 164.: Table based on 1990 estimates: Azerbaijan (180,000), Armenia (50,000), Georgia (40,000), Kazakhstan (30,000), Kyrgyzstan (20,000), Uzbekistan (10,000), Tajikistan (3,000), Turkmenistan (50,000), Siberia (35,000), Krasnodar (20,000), Other (12,000) (total 410,000).
  41. ^ Encyclopedia Britannica Online, s.v. "Kurds Архивирано 2007-10-16 на сајту Archive.today."

Литература

Read other articles:

Mikaela ShiffrinSki alpenMikaela Shiffrin in October 2016DisiplinSlalom, Giant slalom, Super-G, Downhill, CombinedKlubBurke Mountain AcademyLahir13 Maret 1995 (umur 29)[1]Vail, Colorado, Amerika SerikatTinggi5 ft 7 in (170 cm)[2]Debut Piala Dunia11 Maret 2011, (usia 15)Situs webfacebook.comOlympicsTim2 – (2014, 2018)Medali3 (2 gold)World ChampionshipsTim4 – (2013–19)Medali7 (5 gold)World CupMusim9 – (2011–2020)Menang66 – (43 SL, 11 GS, 2 DH, 4 S...

 

MKS (Switzerland) SACompany typePrivately heldIndustryFinancial servicesFounded1979HeadquartersGeneva, SwitzerlandKey peopleM Shakarchi (CEO)ProductsRefined precious metalsSubsidiariesPAMP SAWebsitewww.mks.ch MKS (Switzerland) SA is a trader of precious metals. Based in Geneva, the group employs approximately 1,500 workers. MKS is an associate of the London Bullion Market Association (LBMA), and its subsidiary PAMP has been on the LBMA’s Gold List,[1] widely recognised in the finan...

 

Questa voce sull'argomento calciatori turchi è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Ömer Erdoğan Nazionalità  Germania Turchia Altezza 191 cm Peso 85 kg Calcio Ruolo Allenatore (ex difensore) Termine carriera 2013 - giocatore Carriera Squadre di club1 1996-1997 Hessen Kassel? (?)1997-1998 St. Pauli3 (0)1998-2001 Erzurumspor89 (4)2001-2003 Diyarbakırspor59 (2)2...

This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Key–value database – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (September 2021) (Learn how and when to remove this template message) Data storage paradigm A tabular data card proposed for Babbage's Analytical Engine showing a key–value pair, in this insta...

 

American politician Gilbert F. RobbinsOfficial portrait in Providence City Hall14th Mayor of Providence, Rhode IslandIn officeJune 9, 1886 – January 7, 1889Preceded byThomas A. DoyleSucceeded byHenry Rodman Barker Personal detailsBorn(1838-08-26)August 26, 1838Burrillville, Rhode IslandDiedSeptember 27, 1889(1889-09-27) (aged 51)Providence, Rhode IslandResting placeSwan Point CemeteryPolitical partyRepublicanSpouseSusan Olive Arnold WhippleKnown forMayor of Providence, Rho...

 

Species of true bug This article includes a list of general references, but it lacks sufficient corresponding inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (June 2015) (Learn how and when to remove this message) Phorodon humuli Scientific classification Domain: Eukaryota Kingdom: Animalia Phylum: Arthropoda Class: Insecta Order: Hemiptera Suborder: Sternorrhyncha Family: Aphididae Genus: Phorodon Species: P. humuli Binomial name Phorodon hum...

Disambiguazione – Ministero dell'ambiente rimanda qui. Se stai cercando istituzioni omonime di altri Paesi, vedi Ministero dell'ambiente (disambigua). Questa voce o sezione deve essere rivista e aggiornata appena possibile. Commento: Da verificare modifiche fatte dal Governo Meloni, legate ad esempio alla nascita del Ministro per le politiche del mare Sembra infatti che questa voce contenga informazioni superate e/o obsolete. Se puoi, contribuisci ad aggiornarla. Ministero dell'amb...

 

Map all coordinates using OpenStreetMap Download coordinates as: KML GPX (all coordinates) GPX (primary coordinates) GPX (secondary coordinates) This list is of the Cultural Properties of Japan designated in the category of paintings (絵画, kaiga) for the Prefecture of Toyama.[1] National Cultural Properties As of 1 January 2015, three Important Cultural Properties have been designated, being of national significance.[2][3] Property Date Municipality Ownership Comme...

 

 本表是動態列表,或許永遠不會完結。歡迎您參考可靠來源來查漏補缺。 潛伏於中華民國國軍中的中共間諜列表收錄根據公開資料來源,曾潛伏於中華民國國軍、被中國共產黨聲稱或承認,或者遭中華民國政府調查審判,為中華人民共和國和中國人民解放軍進行間諜行為的人物。以下列表以現今可查知時間為準,正確的間諜活動或洩漏機密時間可能早於或晚於以下所歸�...

ريبوبليكان سيتي     الإحداثيات 40°05′52″N 99°13′17″W / 40.097777777778°N 99.221388888889°W / 40.097777777778; -99.221388888889   [1] تقسيم إداري  البلد الولايات المتحدة[2]  التقسيم الأعلى مقاطعة هارلان  خصائص جغرافية  المساحة 0.842937 كيلومتر مربع0.84294 كيلومتر مربع (1 أبريل 2010)&#...

 

Cavalry sword designed for the US military The Model 1913 Cavalry Sword, commonly referred to as the Patton Saber, was a cavalry sword designed for the U.S. Army by Second Lieutenant (later General) George S. Patton Jr. in 1913. Patton suggested the revision from a curved cutting sword to a straight thrusting sword style of attack, following his extensive training in France.[1] It had a large, basket-shaped hilt mounting a straight, double-edged, thrusting blade designed for use by li...

 

Argentine football player and manager (1960–2020) Maradona redirects here. For other uses, see Maradona (disambiguation). Diego Maradona Maradona after winning the 1986 FIFA World Cup with ArgentinaPersonal informationFull name Diego Armando Maradona[1]Date of birth (1960-10-30)30 October 1960Place of birth Lanús, ArgentinaDate of death 25 November 2020(2020-11-25) (aged 60)Place of death Dique Luján, ArgentinaHeight 1.65 m (5 ft 5 in)[2]Position(s) Att...

Municipality in Catalonia, SpainAlcanarMunicipalityAlcanar's harbour FlagCoat of armsAlcanarLocation of AlcanarShow map of Province of TarragonaAlcanarAlcanar (Catalonia)Show map of CataloniaAlcanarAlcanar (Spain)Show map of SpainCoordinates: 40°32′38″N 0°28′55″E / 40.544°N 0.482°E / 40.544; 0.482Country SpainAutonomous community CataloniaProvinceTarragonaComarcaMontsiàGovernment • MayorAlfons Montserrat Esteller (2015)[1] (ER...

 

台灣獨立運動 基礎福爾摩沙 · 福爾摩沙人 · 臺灣民族主義 · 臺灣本土化運動 臺灣主體性 · 臺灣島史 正常化國家 · 去中國化 臺灣正名運動 · 臺灣共和國 路線傳統臺獨 · 華獨 · 獨臺 · 臺獨左派 術語廣義臺獨 · 法理臺獨 · 實質臺獨 · 柔性臺獨 · 文化臺獨 理論臺灣主權未定論  · 臺灣共識 兩個中國 · 兩國論 · 憲法各表 中華民國在臺灣 · 中華民國是臺灣 中華民國�...

 

Oyster cardLokasiGreater LondonDiluncurkanJuli 2003TeknologiKartu pintar olehCubic CorporationOperatorEDS dan CubicManagerTransport for LondonMata uangGBP (£90 maximum load)Nilai yang tersimpanPay-as-you-goKadaluarsa KartuTidak adaIsi ulang otomatisAuto top-upPenggunaan tidak terbatasTravelcardValiditas London Underground  London Buses  London Overground  DLR  Tramlink  London River Services(validitas terbatas)  National Rail(kecuali High Speed 1 dan Heathrow Ex...

Liberty First Credit Union ArenaThe Slaughterhouse[1]Ralston ArenaLocation within NebraskaShow map of NebraskaRalston ArenaLocation within the United StatesShow map of the United StatesFormer namesRalston Arena (2012–2021)Location7300 Q StreetRalston, Nebraska 68127,United StatesCoordinates41°12′25″N 96°01′37″W / 41.20694°N 96.02694°W / 41.20694; -96.02694Public transitMetro TransitOwnerCity of RalstonOperatorCity of RalstonCapacity4,356 - (End St...

 

Norwegian footballer (born 1984) Christian Gauseth Personal informationFull name Christian GausethDate of birth (1984-06-26) 26 June 1984 (age 39)Place of birth Molde, NorwayHeight 1.89 m (6 ft 2+1⁄2 in)Position(s) MidfielderSenior career*Years Team Apps (Gls)2007 Molde 24 (2)2008–2009 Bryne 45 (3)2010–2012 Alta 60 (7)2013–2021 Mjøndalen 206 (30) *Club domestic league appearances and goals Christian Gauseth (born 26 June 1984) is a Norwegian former professiona...

 

  ولاية يوكاتان (بالإسبانية: Yucatán)‏    ولاية يوكاتان ولاية يوكاتان  خريطة الموقع تاريخ التأسيس 1823  تقسيم إداري البلد المكسيك  [1][2] العاصمة ماردة  التقسيم الأعلى المكسيك  خصائص جغرافية إحداثيات 21°00′N 89°36′W / 21°N 89.6°W / 21; -89.6   [3] �...

ملعب اركيوتيكتو ريكاردو أيتشيفيريمعلومات عامةالعنوان Av. Avellaneda 1240 (بالإسبانية) المنطقة الإدارية بوينس آيرس البلد  الأرجنتين موقع الويب ferrocarriloeste.org.ar… (الإسبانية) الاستعمالالرياضة كرة القدم اتحاد الرغبي (1970 – 2001) المستضيف فيرو كاريلالمالك فيرو كاريل أويستي معلومات أخرى�...

 

United States women's national under-18 softball teamInformationCountry United StatesFederationUSA SoftballConfederationWBSC Americas United States women's national under-18 softball team Medal record U-18 Women's World Cup 1987 Oklahoma City 1995 Normal 2007 Enschede 2011 Cape Town 2015 Oklahoma City 2017 Clearwater 2019 Irvine 2021 Lima 1981 Edmonton 1991 Adelaide 1999 Taipei 2003 Nanjing 2013 Brampton 1985 Fargo United States women's junior national softball team is the junior na...