PROFILPELAJAR.COM

Кристијан II Дански
Кристијан II Дански
	Портрет Кристијана II Данског
Лични подаци
Датум рођења	1. јул 1481.
Место рођења	Ниборг, Калмарска унија
Датум смрти	25. јануар 1559. (77 год.)
Место смрти	Калундборг, Данска-Норвешка
Гроб	Катедрала Светог Кнута
Породица
Супружник	Изабела од Аустрије
Потомство	John of Denmark, Dorothea of Denmark, Electress Palatine, Кристина од Данске
Родитељи	Ханс Дански; Кристина од Саксоније
Династија	Олденбург
краљ Калмарске уније, тј. краљ Данске
Период	1513 - 1223.
Претходник	Ханс Дански
Наследник	Фредерик I Дански

Кристијан II Дански ^[1] (дан. Christian) или Христијан II Дански, познат и као Северни Нерон, због своје опакости ^[2], (1. јул 1481, Ниборг - 25. јануар 1559, Калундборг) је био краљ Калмарске уније (1513—1223 ^[2]) из династије Олденбург. Био је син претходног краља Калмарске уније Ханса Данског и његове супруге Кристине од Саксоније.

Долазак на престо

Године 1513. Кристијан је наследио свог оца на престолу Данске ^[2] ^[1]. Данска је тада Калмарском унијом под својом врховном влашћу држала Норвешку и Шведску ^[2].

Ни током Кристијанове владавине се није сазивао Danehof — представништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци. Власт се концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских бискупа с лундским надбискупом на челу и око двадесетак световних велможа. Тај је савет потпуно потчинио себи краљевску власт. Капитулације, које су издавали краљеви ступајући на престо, све су више проширивале привилегије и компетенцију државног савета. Капитулација Кристијана II унела је обавезу да се најбоља лена у земљи деле само члановима државног савета. Аристократији су предата у руке права јурисдикције, укључивши и смртну казну. У њену корист била су донета ограничења наследних права слободног сељаштва.

Данска је тако под Кристијановом влашћу била феудално-кметска држава, којом је управљала олигархија духовних и световних магната ^[1].

Норвешка

Калмарска је унија била погодна само за Данску, која је тежила да се користи изворима богатства других двеју скандинавских земаља за своје интересе. Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности ^[3].

У Норвешкој је под Кристијановом влашћу феудална експлоатација имала специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем ^[4].

Шведска

Шведска аристократија била је приморана да буде у унији с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Светог римског царства, газила је интересе Шведске, која је желела да с њим успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Немцима, којима су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их ^[5]. Тако да је цео шведски народ био незадаовољан данском влашћу ^[2].

Без обзира на то што је у Шведској постојао знатан слој слободног сељаштва, током Кристијанове владавине је у земљи главна снага постала, као и у Данској, крупна феудална аристократија. Неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској ^[6].

Пад с власти и смрт

Кристијан је својим оштрим казнама над незадовољним Швеђанима, међу којима је најпознатији Стокхолмски покољ из 1520. године, изазвао устанак у Шведској. На чело се устанку стави знаменити Густав Васа, кога по успеху Швеђани 1523. године изаберу за свог краља. У исто време пак Данци свргнуше с престола Кристијана II и доведу на престо његова стрица Фредерика I, шлезвиг-холштајнског херцега ^[2].

Кристијан је живео још дуго након збацивања. Умро је 25. јануар 1559. године у Калундборгу.