У Шведској за време његове владавине ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.
У Шведској, за време његове владавине, почиње да јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући краљевску власт [1]. Ускоро је племство постало доминантно у Шведској тако да краљеви нису могли ништа да учине без његовог одобрења [2]. Краљевска власт је настојала да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке.
За време Биргера, као и за време његових предака, су Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем [1].
Године 1318. свргнуо га је синовац Магнус IV Шведски, а пошто је он постао и краљ Норвешке, Биргер није могао да се врати на власт и умро је 31. маја 1321. године.
_c_1322.jpg)
