Тада је настављено уједињавање Норвешке [1], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв.thing) [2].
За његову владавину карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [3].
