PROFILPELAJAR.COM

Каталин Карико
Каталин Карико
Лични подаци
Датум рођења	17. јануар 1955. (69 год.)
Место рођења	Солнок, Мађарска,
Научни рад
Институција	Универзитет у Сегедину; Универзитет Темпл; Универзитет Пенсилваније; BioNTech
Позната по	Примена иРНК у имунологији
Званични веб-сајт
	www.pennmedicine.org/providers/profile/katalin-kariko

Каталин Карико (мађ. Karikó Katalin; Солнок, 17. јануар 1955) мађарска је биохемичарка, специјалиста за механизме посредоване РНК. Истраживала је примену in vitro транскрибоване иРНК у терапији и имунологији. Од 2013. налази се на позицији више потпредседнице компаније BioNTech RNA Pharmaceuticals.^[1] Њен научни рад допринео је развоју вакцине против ковида 19. Као резултат свог пионирског рада, добила је Нобелову награду за медицину 2023. године, заједно са америчким имунологом Друом Вајсманом.^[2]

Биографија

Карико је одрасла у Кишујсалашу, у Мађарској, где је завршила гимназију. Након што је докторирала на Универзитету у Сегедину, наставила је истраживање на Институту за биохемију Центра за биолошка истраживања, Одсеку за биохемију Универзитета Темпл и Универзитету здравствених наука. Као постдокторанд Универзитета Темпл у Филаделфији, учествовала је у клиничким испитивањима у којима је на пацијентима са сидом и хематолошким болестима примењивана терапија на бази дволанчане РНК. Тада се ово сматрало револуционарним истраживањем јер молекуларни механизам индукције интерферона дсРНК није био познат, али су антинеопластични ефекти интерферона били примећени.^[3]

Научна каријера

Године 1990, док је радила на Универзитету у Пенсилванији, Карико је поднела своју прву пријаву за грант за истраживање генске терапије засноване на иРНК.^[1] Од тада је терапија заснована на иРНК постала главна област њених истраживања. Била је на путу да постане редовни професор, али због одбијања грантова није унапређена.^[4] Године 1997. упознала је Дру Вајсмана, професора имунологије на Универзитету у Пенсилванији, који ће јој дати подршку и с њом наставити истраживања.^[5]

Након бројних покушаја, заједно су 2005. објавили студију која је описала механизам како се иРНК може безбедно употребити да изазове имуни одговор. Вајсман и Карико су патентирали ово откриће, али оно није заинтересовало научну заједницу. Посдокторанд са Универзитета Стенфорд Дерек Роси, истраживач у области матичних ћелија, прочитао је њихов рад тек пет година касније и схватио његов потенцијал. С групом професора с Харварда и Масачусетског института за технологију, Роси је основао компанију Модерна и од Универзитета у Пенсилванији откупио је права да употреби решење до којег су дошли Вајсман и Карико. Њихова идеја да овако развијају вакцине омогућила им је да с појавом пандемије зараде знатне своте новца.

Карико се није обогатила у сложеним патентским поступцима, већ је прихватила позив компаније BioNTech из Немачке, коју је основао предузетник Угур Сахин. Њихово мало предузеће је, сарађујући с Фајзером, 2020. развило прву вакцину против ковида 19, која је регистрована у Европи и Америци.^[6]

Научни доприноси

Рад и истраживање Каталин Карико допринели су напорима компаније BioNTech да створи имуне ћелије које производе антигене за вакцине; њено истраживање је открило да је антивирусни одговор иРНК дао њиховим вакцинама против рака додатни подстицај у одбрани од тумора.^[1] Године 2020. Карикова и Вајсманова технологија употребљене су у вакцини против ковида 19, коју су заједнички произвели Фајзер и BioNTech.^[7]^[5] Британски етолог Ричард Докинс и канадски биолог Дерик Роси, који је помогао у оснивању Модерне, предложили су их за Нобелову награду.^[8]^[9]^[10]

Публикације

Anderson BR, Muramatsu H, Nallagatla SR, Bevilacqua PC, Sansing LH, Weissman D, Karikó K (септембар 2010). „Incorporation of pseudouridine into mRNA enhances translation by diminishing PKR activation”. Nucleic Acids Research. 38 (17): 5884—92. PMC 2943593 . PMID 20457754. doi:10.1093/nar/gkq347.
Karikó K, Muramatsu H, Welsh FA, Ludwig J, Kato H, Akira S, Weissman D (новембар 2008). „Incorporation of pseudouridine into mRNA yields superior nonimmunogenic vector with increased translational capacity and biological stability”. Molecular Therapy : The Journal of the American Society of Gene Therapy. 16 (11): 1833—40. PMC 2775451 . PMID 18797453. doi:10.1038/mt.2008.200.
Karikó K, Buckstein M, Ni H, Weissman D (август 2005). „Suppression of RNA recognition by Toll-like receptors: the impact of nucleoside modification and the evolutionary origin of RNA”. Immunity. 23 (2): 165—75. PMID 16111635. doi:10.1016/j.immuni.2005.06.008.
Karikó K, Weissman D, Welsh FA (новембар 2004). „Inhibition of toll-like receptor and cytokine signaling--a unifying theme in ischemic tolerance”. Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism. 24 (11): 1288—304. PMID 15545925. doi:10.1097/01.WCB.0000145666.68576.71 .
Karikó K, Ni H, Capodici J, Lamphier M, Weissman D (март 2004). „mRNA is an endogenous ligand for Toll-like receptor 3”. The Journal of Biological Chemistry. 279 (13): 12542—50. PMID 14729660. S2CID 27215118. doi:10.1074/jbc.M310175200 .