Интерлеукин 10 (ИЛ-10 или ИЛ10), исто познат као људски инхибиторни фактор синтезе (ЦСИФ), је антиинфламаторницитокин. Код људи ИЛ-10 кодиран ИЛ10геном.[1][2]
Овај цитокин производе првенствено моноцити и у мањој мери лимфоцити. Овај цитокин има плеиотропске ефекте у имунорегулацији и инфламацији. Он умањује изражавање Тх1 цитокина, МХЦ клас II антигена, и костимулаторних молекула на макрофагама. Он увећава преживљавање Б ћелија, њихову пролиферацију, и продукцију антитела. Овај цитокин може да блокира НФ-κБ активност, и он је укључен у регулацију JAK-CTAT сигналног пута. Нокаут студије на мишевима сугерирају функцију овог цитокина као есенцијалног имунорегулатора интерстиналног тракта.[3] Пацијенти са Кроновом болешћу повољно реагују на третман са бактеријама које производе рекомбинантни интерлеукин 10. То показује важност интерлеукина 10 у контроли прекомерног имунитета људског тела.[4]
Једна студија на мишевима је показала да интерлеукин 10 исто тако производе маст ћелије, чиме се поништава инфламаторни ефекат који те ћелије имају на месту алергијске реакције.[5]
ИЛ-10 исто тако манифестује потентну способност да супресује антиген презентациону способност антиген презентирајућих ћелија. Међутим, он је исто тако стимулише одређене T ћелије, маст ћелије, и стимулише Б ћелијску матурацију и продукцију антитела.[6]
Експресија
Он је углавном изражен у моноцитима и тип 2 T помоћним ћелијама (TH2), маст ћелијама, CD4+CD25+Foxp3+ регулаторним T ћелијама, као и у одређеним групама активираних T и B ћелија. Њега ослобађају цитотоксичне T-ћелије да би инхибирале акције НК ћелија у току имуног одговора на виралну инфекцију.
^ абEskdale J, Kube D, Tesch H, Gallagher G (1997). „Mapping of the human IL10 gene and further characterization of the 5' flanking sequence”. Immunogenetics. 46 (2): 120—8. PMID9162098.
^Braat H, Rottiers P, Hommes DW, Huyghebaert N, Remaut E, Remon JP, van Deventer SJ, Neirynck S, Peppelenbosch MP, Steidler L (2006). „A phase I trial with transgenic bacteria expressing interleukin-10 in Crohn's disease”. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 4 (6): 754—9. PMID16716759. doi:10.1016/j.cgh.2006.03.028.
^Grimbaldeston MA, Nakae S, Kalesnikoff J, Tsai M, Galli SJ (2007). „Mast cell-derived interleukin 10 limits skin pathology in contact dermatitis and chronic irradiation with ultraviolet B”. Nat. Immunol. 8 (10): 1095—104. PMID17767162. doi:10.1038/ni1503.
^Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN1429202114.
^Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (1995). „Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma”. Structure. 3 (6): 591—601. PMID8590020.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Ho, A S (1993). Liu Y, Khan T A, Hsu D H, Bazan J F, Moore K W. „A receptor for interleukin 10 is related to interferon receptors”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. UNITED STATES. 90 (23): 11267—71. ISSN0027-8424. PMID8248239.Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)
^Josephson, K (2001). Logsdon N J, Walter M R. „Crystal structure of the IL-10/IL-10R1 complex reveals a shared receptor binding site”. Immunity. United States. 15 (1): 35—46. ISSN1074-7613. PMID11485736.Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)
^Tan, J C (1995). Braun S, Rong H, DiGiacomo R, Dolphin E, Baldwin S, Narula S K, Zavodny P J, Chou C C. „Characterization of recombinant extracellular domain of human interleukin-10 receptor”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 270 (21): 12906—11. ISSN0021-9258. PMID7759550.Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)
^Josephson, K (2001). McPherson D T, Walter M R. „Purification, crystallization and preliminary X-ray diffraction of a complex between IL-10 and soluble IL-10R1”. Acta Crystallogr. D Biol. Crystallogr. Denmark. 57 (Pt 12): 1908—11. ISSN0907-4449. PMID11717514.Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)
^Hoover, D M (1999). Schalk-Hihi C, Chou C C, Menon S, Wlodawer A, Zdanov A. „Purification of receptor complexes of interleukin-10 stoichiometry and the importance of deglycosylation in their crystallization”. Eur. J. Biochem. GERMANY. 262 (1): 134—41. ISSN0014-2956. PMID10231374.Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)
Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). „Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor”. Annu. Rev. Immunol. 19: 683—765. PMID11244051. doi:10.1146/annurev.immunol.19.1.683.
M, Girndt (2003). „Humoral immune responses in uremia and the role of IL-10”. Blood Purif. 20 (5): 485—8. PMID12207099. doi:10.1159/000063553.
Beebe AM, Cua DJ, de Waal Malefyt R (2003). „The role of interleukin-10 in autoimmune disease: systemic lupus erythematosus (SLE) and multiple sclerosis (MS)”. Cytokine Growth Factor Rev. 13 (4-5): 403—12. PMID12220553. doi:10.1016/S1359-6101(02)00025-4.
Roncarolo MG, Battaglia M, Gregori S (2004). „The role of interleukin 10 in the control of autoimmunity”. J. Autoimmun. 20 (4): 269—72. PMID12791310. doi:10.1016/S0896-8411(03)00047-7.
K, Asadullah; Sabat R; Friedrich M (2004). „Interleukin-10: an important immunoregulatory cytokine with major impact on psoriasis”. Current drug targets. Inflammation and allergy. 3 (2): 185—92. PMID15180472. doi:10.2174/1568010043343886.
KF, Copeland (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID16375755. doi:10.2174/138955705774933383.
Спољашње везе
Interleukin-10 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)