ИЛ-7 цитокин је важан за развој Б и T ћелија. Овај цитокин и фактор раста хепатоцита (ХГФ) формирају хетеродимер који функционише као стимулишући фактор раста Б ћелија. За овај цитокин је нађено да је кофактор за В(Д)Ј преуређивања рецептора бета T ћелија (ТЦРБ) у току раног T ћелијског развоја. Овај цитокин може бити произведен локално од стране цревних епителијалних и гоблет ћелија, и он може да служи као регулаторни фактор за цревне лимфоците слузнице. Нокаут студије на мишевима сугеришу да овај цитокин игра есенцијалну улогу у ћелијском опстанку лимфоида.[6]
ИЛ-7 рецептор нокаут мишеви показују атрофијугрудне жлезде, арест развоја T-ћелија у двоструко позитивној фази, и озбиљну лимфопенију. ИЛ-7 администрација код мишева резултује у повећању броја Б и T ћелија, и побољшаном опоравку T ћелија након циклофосфамид администрације или након трасплантације кичмене мождине.
Рекомбинантни ИЛ-7 је био безбедно администриран пацијентима у неколико клиничких испитивања фазе I и II. ИЛ-7 студија на људима оболелим од рака је демонстрирала да администрација овог цитокина може да транзијентно поремети хомеостазу ЦД8+ и ЦД4+T ћелија са пропорционалним падом у заступљености ЦД4+ЦД25+Фохп3+ T регулаторних ћелија.[8] Објективна регресија рака није примећена, међутим дозно ограничавајућа токсичност (ДЛТ) није остварен у овој студији услед развоја неутрализујућих антитела против рекомбинатног цитокина.
Референце
^Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (1988). „Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7”. Nature. 333 (6173): 571—3. PMID3259677. doi:10.1038/333571a0.
^Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN1429202114.
^Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (1998). „Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287—94. PMID10068062.
Möller P, Böhm M, Czarnetszki BM, Schadendorf D (1997). „Interleukin-7. Biology and implications for dermatology”. Exp. Dermatol. 5 (3): 129—37. PMID8840152. doi:10.1111/j.1600-0625.1996.tb00107.x.
PM, Appasamy (1999). „Biological and clinical implications of interleukin-7 and lymphopoiesis”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 5 (1): 25—39. PMID10390077.
Fry TJ, Mackall CL (2003). „Interleukin-7 and immunorestoration in HIV: beyond the thymus”. J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 803—7. PMID12427286. doi:10.1089/152581602760404603.
Al-Rawi MA, Mansel RE, Jiang WG (2004). „Interleukin-7 (IL-7) and IL-7 receptor (IL-7R) signalling complex in human solid tumours”. Histol. Histopathol. 18 (3): 911—23. PMID12792903.
Aspinall R, Henson S, Pido-Lopez J, Ngom PT (2004). „Interleukin-7: an interleukin for rejuvenating the immune system”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1019: 116—22. PMID15247003. doi:10.1196/annals.1297.021.
Snyder KM, Mackall CL, Fry TJ (2007). „IL-7 in allogeneic transplant: clinical promise and potential pitfalls”. Leuk. Lymphoma. 47 (7): 1222—8. PMID16923550. doi:10.1080/10428190600555876.
Brunton LL, Lupton SD (1990). „An STS in the human IL7 gene located at 8q12-13”. Nucleic Acids Res. 18 (5): 1315. PMID2320434. doi:10.1093/nar/18.5.1315.
SD, Lupton; Gimpel S; Jerzy R (1990). „Characterization of the human and murine IL-7 genes”. J. Immunol. 144 (9): 3592—601. PMID2329282.
Muegge K, Vila MP, Durum SK (1993). „Interleukin-7: a cofactor for V(D)J rearrangement of the T cell receptor beta gene”. Science. 261 (5117): 93—5. PMID7686307. doi:10.1126/science.7686307.
Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides”. Gene. 138 (1-2): 171—4. PMID8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
M, Noguchi; Nakamura Y; Russell SM (1994). „Interleukin-2 receptor gamma chain: a functional component of the interleukin-7 receptor”. Science. 262 (5141): 1877—80. PMID8266077. doi:10.1126/science.8266077.
D, Sica; Rayman P; Stanley J (1993). „Interleukin 7 enhances the proliferation and effector function of tumor-infiltrating lymphocytes from renal-cell carcinoma”. Int. J. Cancer. 53 (6): 941—7. PMID8473051.
Kroemer RT, Doughty SW, Robinson AJ, Richards WG (1996). „Prediction of the three-dimensional structure of human interleukin-7 by homology modeling”. Protein Eng. 9 (6): 493—8. PMID8862549. doi:10.1093/protein/9.6.493.
Kroemer RT, Richards WG (1997). „Homology modeling study of the human interleukin-7 receptor complex”. Protein Eng. 9 (12): 1135—42. PMID9010926. doi:10.1093/protein/9.12.1135.