Интерлеукин 4 делује тако што се везује за мембранске рецепторе лимфоцита (и других ћелија). Везивањем за рецепторе на недиферентованим (незрелим) помоћничким Т лимфоцитима усмерава њихову диференцијацију у помоћничке Т2 лимфоците, који су значајни за синтезу активацију Б лимфоцита и стварање антитела Е класе. Везивањем ИЛ-4 за поменуте рецепторе Т лимфоцита активише се СТАТ 6 сигнални пут који изазива диференцијацију помоћниких лимфоцита у помоћничке Т2 лимфоците. ИЛ-2 такође активише и други (поред СТАТ 6) сигнални пут-супстрат који одговара на инсулин (енгл.insulin response substrate-IRS2), што доводи до пролиферације (размножавања) лимфоцита. Интерлеукин 4 такође изазива производњу имуноглобулина Е код Б лимфоцита, који има улогу у борби против паразитарних инфекција, али и у настанку алергијских реакција (I тип хиперсензибилности).
^Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN1429202114.
^Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN978-86-82477-65-5.