Од 2002. до 2006. био је селектор женске одбојкашке репрезентације СР Југославије, односно Србије и Црне Горе, а од 2006. до 2022. био је селектор женске репрезентације Србије. Укупно је освојио двадесет медаља као селектор што га чини најтрофејнијим одбојкашким тренером из Србије.[1] Од 2022. до 2024. водио је женску одбојкашку репрезентацију Русије. По други пут је постао селектор женске одбојкашке селекције Србије 2024.
Биографија
Клупска каријера
Студирао је на Факултету за физичку културу у Београду, где је и дипломирао 1998. Играо је за Црвену звезду од 1979. до 1986. и прошао је све категорије у том клубу.[2] Ипак, морао је да прекине са активним играњем одбојке да би завршио факултет.
Тренерска каријера
Почетак његове тренерске каријере везан је за Драгу Томића, бившег југословенског селектора, који је са сениорима освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1979. у Паризу. Након сарадње са Томићем, Зоран Терзић је био помоћник и Горану Нешићу у ОК ИМТ из Београда. Коначно, 1996. године почео је да ради у свом клубу, Црвеној звезди, као тренер јуниора. Са овом екипом је освојио све могуће трофеје, од градских такмичења до националног првенства.
Као играч, био је члан екипе која је 1985. године освојила чувени београдски "Мајски турнир", а 1998. је исти успех поновио и као тренер.
Интересантно је да никада није желео да ради с девојкама, али је прихватио захтев Александра Боричића да привремено преузме сениорке Црвене звезде.[3] Ово „привремено” решење на клупи Звезде је трајало све до завршетка сезоне 2005/06. када је популарни "Терза" наставио тренерску каријеру у иностранству.[4] Терзић је са "црвено-белима" за седам година, колико је био тренер прве екипе, освојио три титуле (узастопно од 2002. до 2004. године) и један трофеј у Купу (2002).[4] На клупи Црвене звезде заменио је Дарка Закоча и успешно прекинуо шампионску серију Јединства из Ужица које је у то време било неприкосновено у нашој женској одбојци.
.jpg)
