С обзиром на савршену организацију, необичну сусретљивост домаћина, сјајну атмосферу на борилиштима и увек пуне трибине за гледаоце који су без разлике бодрили све такмичаре, ове Игре су по општој оцени проглашене најбољим Зимским олимпијским играма до тада, и једним од најбољих спортских догађаја уопште у историји модерног спорта.[1]
Игре су биле одржане само две године након претходних Зимских олимпијских игара у Албервилу. Од тада су се све Зимске олимпијске игре одржавају сваке парне непреступне године док се Летње олимпијске игре и даље одржавају у преступним годинама.[2]
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:
Звезда домаћина је био Јохан Олав Кос који је освојио три злата у брзом клизању оборивши при томе и три светска рекорда.
Бројна домаћа публика очекивала је победу фаворита Норвежана у мушкој штафетној трци скијашког трчања, али су сведочили напетом финишу у којем су за који центиметар били бржи Италијани. У публици је настао мук, али пар тренутака касније одјекнуо је громки аплауз и овације за нове олимпијске победнике.
Џејн Торвил и Кристофер Дин, клизачки пар који је у историји ушао величанственим наступом и победом на Играма у Сарајеву овде се поновно такмичио након 10 година паузе, након што је омогућен наступ професионалцима. Овај пут су освојили бронзу.